УЛОГА МЕДИЈА

У ДИКТАТУРИ

И ПРОСПЕРИТУРИ.

МЕДИЈИ, ВЛАСТ

И ПРОПАСТ.

Ако не производите Догађаје, бјежите из Медија. Постајете дио смећа и попуњавате им силосе.

Јер, Медији су, данас, смеће.

Крахом Новинарства, и нестанком Новинара, нестало је и Садржаја.

Нестало је било какве функције Медија осим смећарске.

Функција Ширења Смећа и претварања Конзумената у Смеће.

У нас, овдје, Медије воле они који ништа не знају.

А воле да их користе они који не знају зашта служе.

Политичари, нпр.

Многи ће Балкански Лидер поклопити све Медије и у сваким се појављивати у два, у четири, у шест, у осам... ко кино.

Вучић, нпр, Медије је претворио у своју Болест.

Додик ће дати интервју димњаку, само ако га прогласите за Медиј.

Крволочни Шешељ оде па прича са Дрветом. Само нек је у Медију.

Они који не могу до Медија, јер на политичком тржишту вриједе мало, они су срећни јер се преносе сједнице Парламента.

Па онда серу и кад су сити и кад су гладни.

Неким посланицима, и странкама, у Парламенту би требали разапети жице. Па, нек чуче на жицама, ко тице, и серу, серу...

И пријашњи посленици Политике су мислили да су Медији кључ опстанка Власти и на Власти.

У једном кратком времену, то може да буде тачно.

Али нису Медији кључ опстанка Нације Државе Друштва.

Совјетски Савез је владао Медијима успјешније него Баћушка флашом Вотке.

Па пропао.

Савез Комуниста Југославије, владао је Медијима. Па пропао. Заједно са СФРЈ.

Комунистичка Партија Кине већ одавно влада Медијима.

Па није пропала. Није ни Кина. Но је постала Свјетска Економска и Политичка Сила.

У чему је ствар, дакле.

У томе што се Вођство Кине, и Партија, непрестано, прилагођавало Времену. Ишло укорак с њим. Трансформисало и себе и Партију и Кину, како не би закаснили ни трен.

Јер, Вријеме, када једном оде, не враћа се нити се стиже икад више.

Медији су ту потпуно небитни.

Дабоме, да нећеш допустити, као глупи Америчани, да ти подносом буду произвођачи Фекалних Вијести.

Али нису пресудни.

Да су пресудни, Трамп никада не би побиједио Династију.

Владње Медијима, на начин Цензуре или на начин Вучића, омогућава једино Статус кво. Стајање у мјесту.

А у данашњем протоку згуснутог времена, то значи одлазак у прошлост.

Политичка Странка, непрестано се мора технолошки прилагођавати Времену.

Медији ту нешто ситно могу да помогну.

Али су непотребни.

Шта ће ти Медији, ако имаш Људе.

Прилагођавањем Велике Политичке Странке, новом Времену, што је перманенатан процес, прилагођаваш и НДД Сферу.

И ријешио си добар дио проблема.

Медије дајте будалама. Технологију задржите за себе.