СРПСКА
ДЕМОКРАТСКА
СТРАНКА
ИСТРОШИЛА
ЈЕ СВОЈ
НАЦИОНАЛНИ
КАПАЦИТЕТ
Српска
Демократска Странка убрзано се географски сужава. Постаће Странка Романије
Равне и Семберије Мићићеве Плавне.
Иду Избори
а Српска Демократска Странка се не изјашњава.
Не ограђује
се од свог четверогодишњег Сокаклука по Сарају. И даље клепеће нанулама.
Добро што
се не ограђује али ништа не говори о Српској.
Иако је, за
Српску, ово Вријеме Прекретница.
Надире
Унитаризам и из Сараја и из Брисела.
Увртање Приступних
Муда треба тек да почне.
Бошњачке
Странке се уједињују против Хрвата.
Против Срба
ће завратове, сигурно.
Хрватски
Народни Сабор се осамостаљује.
Само
Кумровец спава.
И спава Српска
Демкратска.
Нико неће
да каже да су из Есдееса у протекле четири године отишли изворни Националисти.
Лидери изразито Српске провенијенције. У девеведеседевет посто.
Мада они то
желе да објасне трговином, папцилуком, издајом.
Над том
чињеницом треба да се замисли Здраво Језгро Есдееса.
Ако није
касно.
Мада остаје
постизборно вријеме, када ће морати да се догоде велике промјене у Есдеесу.
То ће бити
прилика за ново, здраво, национално вођство. За Национални Програм.
И да се у
наредна два мандата пљуне у шаке па изгради Странка.
Јер.
Републици Српској је потребна још једна јака Национална Странка.
Потребна колико
и јака Власт.
