ОПОЗИЦИОНИ

СНОВИ И НЕЗНАЊА

О ПАРЛАМЕНТАРИЗМУ.

РЕПУБЛИКА СРПСКА.

Парламент је увиђај о Изборима.

Мада се титулише као Народно Представништво, Законодавна Власт, Народна Скупштина, то је, у својој суштини, Причаоница. Као што и потиче од ријечи Parlare.

Парламнт је завшни чин Изборног Поцеса.

Али није почетак сљедећег.

Тачно је да се у Парламенту доносе Закони.

Али. То је врх леденог бријега. Парламент, и тамошње надметање Мањине са Већином, као и гласање, само је завршни чин једног дугог законодавног процеса.

И не треба незаслужености приписивати Парламенту.

У оскрнављеним демократијама, маниплативним демократијама, индукованим демократијама, каква је међедско-буквашка у БиХ, а и шире, Парламент је једино мјесто евиденције и потврде политичког мозаика састављеног од маргиналаца, небитних странака, гребатора изборног процеса, корисника компензационих листа, отворених листа и пропорционалног система уопште.

Такви Представници Ничега, Политичке Странке Ниизчега, сав свој политички и страначки живот исцрпљују и живе у Парламенту. Јер, тамо је свјетло камера и новинара. Тамо су им направили говорнице за изјаве и пледоајее, тамо имају Играоницу За Одрасле. За Недорасле.

Половина њих не разумије ништа о Парламентаризму. А највећи дио њих није дорастао улози Народног Представника.

Драган Чавић, један од израслијих и перспективнијих парламнтараца у Српској, јуче је изјавио да је, зачињавам, Већина у Народној Скупштини Српске, тако опасна да својим гласовима ноћашњи олујни вјетар може прогласити за повјетарац. Срам да их буде што киристе руке. Већина тако безочно користи Већину.

Онда су напустили сједницу Народне Скупштине. Јер мисле да би Буџет и то, требало да иде по редовној процедури.

У Народној Скупштини, коју су они претворили у Ванредну Ситуацију.

Понашање Опозиције у Српској, у Народној Скупштини, има неколико аспеката.

● Блокада и девастирање Народне Скупштине. Деинституционализација Републике Српске. По налогу Мамбе, Америчке Амбе, Сарајева и Шаптача Унитаристима. О томе сам већ писао.

● Опозиција нема никакве друге способности ни умијећа, којима би комуницирала са Јавношћу или са Бирачима, осим Народне Скупштине.

То је њима и Црква и Позориште.

● Опозиција живи у илузији да се у Народној Скупштини, у Парламенту уопште, добијају нови гласови а Властима, Већини, одузимају њихови.

Истина је пак, да у Парламенту може само да се изгуби глас. А ако је то масовнија појава, то ће се евидентирати у облику нове парламентарне Странке.

Никада нико није Власт побиједио, нити Изборе добио, у Парламенту.

Па неће ни Савез За Промјене.

● Потуричка Опозиција у Националном Парламенту, политичко је самоубиство.

● Напуштање Парламента може да буде продуктивно само код преломних, анархичних, стања. А стање у Републици Српској није, ни по најцрњима жељама Мамбе и Сараја, ни близу томе.

● Бојкотовањем и напуштањем Народне Скупштине Савез За Промјене, Опозиција, јача Власт. Шаље поруке о њеној снази. Поручује Бирачима Не може им нико ништа, јачи су од Мањине.

ФОНД СОЛИДАРНОСТИ

У СРПСКОЈ

-      БЈЕЖИМО ДО СИСТЕМА

КО ЂАВО ОД КРСТА

Уништење СФРЈ није завршено, доклегод се код свих Наших Народа и Народности не униште било какви трагови Државе.

Јер, Држава даје оквир за Систем. А Систем је непожељна барикада Финансијерском Територијализму, Натовском Милитаристичком Територијализму и Либералном пражњењу и заузимању простора.

Стога се, овдје, уништава све што се може повезати са Државом, Владом и Системом.

У Америци сваки дркаџија се хвали кад Ради За Владу.

Овдје, кад си дио неког административног система, најгнуснији си Режим. Срамота.

Зато смо отишли у Рат. Не да би имали Државе, Независност и Слободу. Већ да не би имали.

Стога, сада, нема радника, нема пензија, нема лијечења, нема запошљавања.

Само понека будала међедско-шаторског типа, криви Владу за то.

А друштвене мреже и остали маргиналци тугују над неком појединачном несрећом, сиротињом и неизљечивим болестима.

Лијечимо се есемесом. Умјесто да се хранимо месом.

Могао бих да будем окрутан па да кажем За то сте све гласали, за то сте се борили. Требали сте мислити шта носи Ноћ а шта Слобода.

Али то не би помогло.

Јер, помоћи нема.

Из Палате Предсједника Републике ове године је дошла идеја да се формира Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству  а ових дана се то материјализује.

У Фонд би се уплаћивала средства од набавке службених аутомобила и од стране Општина.

Постојале би процедуре и експертски тимови који би доносили одлуке а сви би радили волонтерски.

Хуманизму се у идеју не гледа.

Али, цијела замисао, без обзира што је оригинална и у односу на друге, околне државе и државице, не јамчи успјех.

Она говори о томе да Власт не може да организује постојеће, каквотакво, Здравство да користи своје потенцијале и процедуре.

Да Власт признаје својеврсну Анархију и покушава да је предухитри организацијом и процедурама. Као и обавезним Соцреалистичким Самодоприносом.

Што, дабоме, неће успјети.

Овим Фондом се само Анархија каналише и усмјерава у једну тачку.

Власт мора да схвати да су Фондови, здравствени, пензиони и ови и они, Социјалистички Ормар Костура.

Власт мора преузети те обавезе а Министарства, умјесто што млате празне сламе и сале, да створе и надгледају апарат и процедуре.

На тај начин се гради Држава.

А Фондови служе за то да буду неефикасни, као и Агенције, или да се развлаче по јавности у стварним или фабрикованим аферама.

ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ,

ОРДЕЊЕ

МИНОРНИХ

И МАНИПУЛАТИВНИХ

Проглашавати нешто успјешним, или најуспјешнијим, негдје гдје нема конкуренције, мора да је сулуда, лажљива или преварантска работа.

Независне Новине, америчка тисковина која излази у Бањалуци, минорног тиража и енормног промета новца, колико сам разумио, сада петнаести пут бира Личност Године и велики број Првих и Других Пратиља.

Копањина Миниперија није једина у тој активности, у БиХ. Али јесте монополна. Глас Српске, несрпски уступљен НН, и саме НН, узурпирале су, без дозволе конкуренцијског вијећа, највећи број тих годишњих Избора Године.

Мене би веселило када би увели и Избор за Непријатеља Године.

Ну.

Шта се догађа у БиХ да је достојно Године.

Ко је у БиХ достојан Године.

И који је курац, уопште, Година у БиХ.

Од 14 Избора, Независне Новине су само једном прогласиле Личност из Републике Српске. Додика, дабоме. На нешто су га вабили. А овај им се, послије, итно са обје задње ноге, све до Црне Листе.

Све остало су биле зарубежне личности.

То је други пар опанака.

За који курац Српска да бира Клифорда Бонда за ЛГ. Или Ђоковића.

Кад се узму у обзир та два фактора, ЛГ НН је само Полигон Привида.

Којег према БиХ, ал ко јебе БиХ, и према Српској, проводе Брисел, Берлин и Вашингтон.

То је дио замазивања очију Српској и куповина времена.

И Полигон Рекета. Јер разноразна спонзорисања тог догађаја, не могу се друкчије категорисати. Когод је финансијски помагао ту манифестацију, није имао никаквог интереса.

Већ је давао Опште Паре зато што мора или зато што је саучесник у Привиду.

*

А ако бих почео да разматрам појединачне лауреате, и у Паклу би настао Пакао.

ШТА РАЗЛИКУЈЕ

ВУЧИЋА И ДОДИКА

► Додик је направио Странку, Вучић је преотео Странку.

► Додик је Прагматични Националист, Вучић је Политички Трансвестит.

► Вучићево образовање је слузаво, Додиково је тракторско.

► Вучић мисли да је он Србија, Додик мисли да је он СНСД.

► Додик Вучићу треба, Вучић Додику да је наоку.

► Додик воли Паре, Вучић је још у дилеми, да ли воли Брата или Паре.

► Додик, кад види Стране Крволоке, вади га одмах на улазу у село а Вучић га облаже ледом све до руковања. Да буде што му мањи.

► Вучић искрено воли Странце Усранце, Додик неискрено воли Вучића.

► Вучића прогласили Педером, он Лезбијку поставио за Премијрку, Додика проглаили Сепаратистом, он маршно Америчку Амбасадорку.

► Вучић има Дачића, Додик нема Иванића.

► Додику праве Опозицију, Вучић прави Опозицију.

► Вучић потчинио Странку, а и Додик би, сине.

► Вучић се петља у све а не зна ништа, Додик се немаће свему а зна понешто.

► Додик растјерао искрене Сараднике, Вучић окупио неискрене Полтроне.

► Вучић дао Два Милиона Клинтонуши, Додик би окупио и Хилари, и Била, и Монику.

► Вучић може да помогне да се сруши Додик, Додик не може да одмогне Вучићу.

► Додик може у Самосталност, Вучић више нема куд.

► Вучић, да може, прије би дао Косово него Додика, Додик би, да може, узео Вучића у Владу Српске.

*

Збиљу настрану, разлике су огромне и суштинске.

И Додика и Вучића је створила једна и друга Српска Стварност. А оне су немјерљиво различите. И у Историји, и у судбама, и у изгледима.

Додикове и Вучићеве заслуге су ту минималне.

Србија треба да буде срећна да се појавио Вучић, јер постоји потенцијала за још пичкастијег.

Сви око Српске, а понекад и Српска, треба да буду стрећни да се појавуио Додик, јер постоји потенцијал да се појави неко много крволочнији.

ПОДЈЕЛА ЈЕ ОВДЈЕ

НАЈБРОЈНИЈА

НАЦИЈА

И највећа сила.

Да није, Срби би женили муслимане а муслиманке би се удавале за Српкиње. Загреб би се звао Братство и Јединство а Шиптари би били граничари СФРЈ. Вучић би био портпарол Хладњаче у Прокупљу а Ана Брнабић би плакала након 1.746ог кастинга и одбијенице за улогу у лезбијском порнићу.

У колективнопсихолошком и филозофском смислу, Југославија, и КХСС и СФРЈ, настала је на Подјелама.

И све ово што данас имамо, коликогод то изгледало супротно, настало је на Подјелама.

А подјеле су тек прешле половину свога пута.

Егзистенцијална суштина Подјела у томе је што могу да се користе и за Подјеле и за Принуде. И за Слободу и за Унитаризам.

Косово може али Српска не може.

У протекла дватри дана, у Сарајеву су многе просерице пале против Подјела.

Што иде на руку Подјелама.

Босна и Херцеговина је легло Мржње и Подјела.

И њих је најпродуктивније, најкрвавије, овдје забрањивати.

Засједали су Чланови Управног одбора ПИК-а, Вијећа за имплементацију Мира, што је такође међународно тијело створено за Подјеле. Да није, не би било тако глупог назива и још глупље синтагме. Мир или дође или не дође. Мир се не имплементира. Ако га мораш имплементирати, значи да га нема. Та Имплементација Мира је колективна обредна игра овдашњих абориџина и страних педера у којој се сви праве будалама и причају оно што не мисле и што не виде.

Нешто као Вакцинација Примирја.

Управни одбор је саопштио како је забринут Реториком о Подјелама а најпознатија Америчка Простизујка Балкана, Хојт Ји, енергично је рекао да Сецесија није предвиђена ни за један Ентитет у БиХ.

Што је Федерацију Хрвата и Бошњака бацило у тотални дерт а кремирање Праљка у трећеразредну вијест.

Хојт Ји је само један Антисрбин.

То је његова карактерна особина.

А и умна не сеже много даље. Само до питања сарајевским чадорашима Шта би било најбоље да изјавим а да не изгледам глуп.

И управо је постигао то да изгледа изузетно глуп.

Сецесија се нигдје не предвиђа.

А и зашто би је овдје предвиђали кад је Босна и Херцеговина Земља Распада.

То је њена суштина. Јер Мржња и Подјеле су спиралне спојене посуде.

И, апсурдно, БиХ и сада почива на Подјелама.

Њено постојање, како је схватају Странци Усранци и Сарајчадораши, одређено је једино држањем Срба и Хрвата у њеним границама.

Да нема те међународне присиле, БиХ би трајала до Божића, евентуално до Деветог Јануара.

Подјеле држе Босну и Херцеговину.

Што значи да вријеме ради за Српску а не за наталитет муслимана. Као што сере онај Сарајбаша Силајџић. Сви имају сатове а ми имамо Вријеме.

ИТМК.

ТРАМП, КОНАЧНО,

УРАДИО НЕШТО

ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,

ДОДУШЕ, У ЈЕРУСАЛЕМУ

А НЕ У ВАШИНГТОНУ

Прихватањем Јерусалема као главног града Израела и налогом да се проведе одлука из 95е, Трамп није урадио ништа тектонски. Јер је Блисток, досад, толико порушен да нема шта да буде тетонски поремећај.

Али, та одлука је далекосежна и на неки начин је без преседана.

Укључујући и ратове, побуне  репресије, градњу насеља, Премјештање Америчке Амбасаде у Јерусалем, је један од ријетких потеза чија очигледност скоро да није упитна.

То Србима, на Балкану, двјема Српским Државама, може донијети добар временски комад стабилности.

Ако отклоне нападе политичке националне глупости којима су изузетно склони.

Као што је онај Вучићев сусрет са Амбасадором Палестине.

Вучић није могао да се сјети да је Србија, у вријеме Милошевића, послала Амбасадора у Израел, који је тамо чекао да преда акредитиве и није дочекао, но се вратио.

Сада, Вучић, долијева Амбасадора на ватру.

Умјесто да дипломатски мирно проматра ствари и чека. Не замјерајући се ни Трампу, ни Палестинцима, ни Израелу.

Трампов потез је симболички али је веома значајан.

● Ако је тачно оно што је Тилерсон рекао Лаврову, о једном потезу који ће ријешити израелско – палестинску кризу, онда Јерусалем и премјештај АмАмб треба гледати и у ширем свјетлу.

● И без тога Једног Потеза, САД дају знак да желе да прекину Статус Кво. Садашње стање. А помак стања може да иде само у Палестинску Корист. Статус Кво ради против Палестине.

● САД одустају од Исламског Фактора. Са којим нису постигли ништа. Већ су само Ислам изложили покрићу за Терор и Џихад. А успут, изгубили у Сирији, ништа нису постигли у Либији и Ираку. Палестина би ово требала прихваити и искористити а не, као да су Класични Срби, палити гуме и практиковати глупости које ће јој даље повећавати вересију на рачун готовог.

● У том пакету треба гледати захлађење са Турском. Од које САД такође нису имале користи. Да су је примили у ЕУ, можда би имале.

Овако, лагано су је препустили Русима, који су увијек знали боље, и поштеније, с Муслиманима.

● Ако не забудаласа у Сјеверној Кореји, ово може бити један од кључних Трампових потеза окретања Америке себи. Јер је већ, поред Турске, на неки начин напустио и ЕУ. Иако је то све површина, и то је нешто.

● У цијелом том шаху и мици, комбинованој игри, у којој се Срби не сналазе, којој треба додати Њемачко окретање себи, пошто се осјећа остављеном од САД, Србија може да прође добро. Српска још боље.

Србија, у ту сврху, треба Турску држати на хладној коегзистенцији. Да не иритира Америку а да би могла више да прича са Русијом.

И да би ујаловила улогу Турске у БиХ. Као и Ердоганову љубав према Вучићу која почива на стиховима, Волим Санџак, Волим Бакира.

Вучић, дабоме, ово неће схватити ни за сто мандата. Прије ће схватити Шаровић.

Српска може да буде за нијансу мирнија од Сарајева, него до сада. Руска вакцина за Ердогана, комбинована са витаминима затварања Хага, ладноводног споловила у Инцка и опште опасности да Додик постане Члан Предсједништва БиХ, као и Трампово окретање Јерусалему значи да Бакир Сарај Чадор нема више подршку као некадашња клинтоновска флоскула Ево, подржавамо муслимане у БиХ.

Пошто је Хаг уништио Србе, Србија дала Вучића, Агресија накалемљена Хрватској, што је довољно за политички живот БСЧ у најмање једном мандату, САД више немају никакав интерес да протежирају ту Четверопрстовштину. То што ће Хојт Брус Ји још да дође неки пут или Кормакова нешто да каже, то је све Безвриједна Инцковштина.

Република Српска треба да се држи Јевреја, на политички и никакав други начин. Треба да се држи Русије на досадашњи начин сарадње. И треба да се окрене Њемачкој у смислу репозиционирања и ретуширања своје нове, по могућству дигитализоване слике. Јер, Њемачка и Русија ће се све више повезивати. Микронски, али хоће.

То ће сузбијати инглештину Младена Иванића и дефинитивно отклонити и Штеточину Иванића и ту струју која је овдје утицала више од двадесет година.

САМО

ДА ПОЈАСНИМ

Вучићу нема ко да дође.

Био је Хојт Ји. Било Трочлано Предсједништво БиХ. Био турски министар иностраних послова. Недостаје само, да у званичну и пријатељску посјету, дође Рамуш Харадинај.

А ни то није далек дан.

У Београду се, сокачким испадом Бакира Изетбеговића, није открила суштина БиХ. Она је позната.

Сви знају да овдје нико ни са ким. Да је БиХ присилни мултиетнички логор. Чекаоница коначног Распада СФРЈ. Полигон Потурица Аматера. Упитник без одговора. Међународно признат простор између Србије и Хрватске.

У Београду се открила суштина Неподношљивог Балкана.

При чему улазак у ЕУ, било кога, ништа неће промијенити.

Јер, гранични спорови су исти између Словеније и Хрватске као и између Србије и БиХ.

Границе се не добијају АВНОЈ-ем већ Ратом.

А сви би хтјели да буду Пичке а да имају Границе.

Стога је бесмислено разговарати На Државном Нивоу.

То више није ни фарса и фасада пред ЕУ и оним мишевима из Брисела.

То је чешање по гузици, у недостатку памети.

У Београд нема ко да дође.

Вучић скупља пиљке. У шта спада и Трочлано П.

У Сарајево долази онај Хан.

У Загреб нико.

И, ШТА, НАКОН ГОДИНА,

ЗНАМО О ПЕВАЧИЦИ

И ПЕДЕРУ

Ништа.

А то и јесте Циљ.

Медији су, данас, постали инструмент Деструкције НДД Сфере.

Новинарство је било тако давно да се може, временски, поистовјетити са Гутенбергом.

Ако још ико зна шта је то.

Сјећам се времена кад је убијен Кенеди. Иако сам имао тек нешто више од десет година, новине и радио су ми дале координате о томе које и данас памтим.

Запамтио сам зашта се залагао Кенеди.

Много деценија касније сазнао сам да је јебавао Мерлин Моро и друге старлете.

Ових година имамо идентичну ситуацију. Са много минорнијим ликовима.

Убијена је извјесна Пјевачица на насипу.

А, истовремено, Вучић је свеприсутан у јавности на сваку божију тему.

Данас, након милијарди текстова и изјава, нико не може да каже како је убијена Пјевачица и зашта се залаже Вучић.

То је задатак Медија.

Рудари на површинским коповима изгибоше да скину Покривку, Јаловину, да дођу до шест, седам посто Руде.

Медији се поубијаше да све прекрију Јаловином, да не дођемо ни до један посто истине.

Такви Медији су савршена технологја за производњу трајно инвалидних људи. Они већ сада овисе о помоћи Медија. Ускоро ће се увести Медијски Додатак за његу и бригу.

Неотуђиво је Људско Право да не зна ништа.

Против МОК-а, Медијског Олимпијског Копа, нема лијека.

Медије данас не можете држати под контролом ни Диктатуром, ни Парама, ни Демократијом.

Једини ублаживач болова, мада више аспирин или пласебо, јесте непрестана присутност.

На количину одговори количином. И не окрећи се. Не гледај на тежину, истину и вриједност.

Стога је Вучић савршен продукт несавршеног аморфног конгломераторијума Друштво Држава Нација.

Односно, савршен продукт за такве НДД Сфере.

Такав Вучић, такав Лидер, такав Вођа, и такви Медији, имају да униште и задњи национални ген, индивидаулни каратер, Јединку која и покаже малим прстом да је активна и да о томе даје сигнале другој Јединки.

Вучић тај посао ради савршено.

Много савршеније од Медија који се роје око његове стражње стране.

Срби су, већином, довољно глупи да то све мирно прихвате.

Једино су паметни у томе да схвате да је Опозиционарство дуг, жртвен и тежак посао.

И не пљују у шаке око тога. Понеко се налакти на мотику а већина се скупља са Стражње Стране.

Колективни Покоп Јаловином.

МИСЛИМ ДА НАС

ХАН ЗАЈЕБАВА

Статус Кандидата није бесплатан ручак.

То је историјска реченица једног званичника Европске Уније.

Ово је мало срање великог усраног пројекта званог ЕУ. Што би реко Нил Армстронг.

Јоханес Хан, комесар ЕУ за проширење Нашег Стражњег Fi, изјавио је то јуче на састанку у Сарајеву. Гдје је, кобива дошао да извиди каква је ситуација са одговором на Упитник, како иду Акцизе и... шта оно још би.

Успут је отворио нову Зграду Тужилаштва БиХ.

Та несретна зграда, у ствари, најбољи је симбол цијелог тог противприродног блуда између Брисела и БиХ.

То Тужилашво није Уставна Категорија.

То је манипулативни орган Странаца Усранаца.

И они манипулишу тим сегментом као и цијелом БиХ.

Хан је дошао у Сарајево само да купи вријеме.

И он, и сви, добро знају какво је стање у БиХ.

Јер га они пажљиво и прецизно продукују, индукују и адирају.

Само се, зарад куповине времена, Хан, повремено, прави будала.

Па, дође и изрекне једну такву реченицу.

Знајући да нико од тих Лидера нема муда да га јавно пошаље у Пизду Матерну.

Ниси дошао овдје да нам положиш нешто сијена и класуре у ваше европске јасле, а кад си видио да смо се улитали и размазали репом, нећеш ни то.

Хан би требао да дође у БиХ са јасним Интересом ЕУ за Босну и Херцеговину.

И да донесе јасне понуде и поклоне.

Нисмо ми трчали у ЕУ.

Него ви трчите за БиХ јер се бојите да би та Територија могла да оде Русији.

И ви купујете вријеме, док се земља пустоши, само до уласка у НАТО, добровољно или на превару. А онда ћете, као и Бугарску, оставити нека се све ово шикари, амброзише и бујадише.

За то вријеме ЕУ све чини да одавде извуче сваку пару коју може, сваког човјека који вриједи као јевтина радна снага, да уништи све осим Суда и Тужилаштва. Јер то су европске вриједности. И да нас натјера да градимо аутопутеве, задужујући се, јер то треба Нато Транспортном Предузећу.

То исто раде и у Србији.

Па је онај Јадник принуђен да економију развија са Далеким Истоком и Арапима. И доводи Икеу да им узима паре за фолијом пресвучене иверице.

Дакле.

Република Српска треба да обустави ову Агонију звану Европске Интеграције.

Или Партнерство Или Ништа.

ЗАПАДНИ КУПЛЕРАЈ

НАД БАЛКАНОМ

Народи и Народности бивше СФРЈ, ако већ не може цијели Балкан, требали би да се одупру Погрому Запада који је на овим просторима већ узео подобре Жртве.

И узеће их још, до коначног уништења Територије.

Ако се нешто не подузме и неко не тргне.

Сада је јасно да су вијекови поробљавања оставили овдје трајнију и јачу особину подаништва и потуричарства, измећарства и слуганства, од, Народима, природно усађене особине слободарства и самосталности.

Слобода и Самосталност траже жртве у непрестаном току, траже велике напоре за градњу НДД СФере.

Подаништво и измећарство не траже ништа. Осим мале нужде по властитом образу. Пријем туђе вјере и нације.

Срби су тако отишли у Хрвате, у муслимане, у Црногорце, у Македонце. Некада силом, некада својом вољом.

Јединке су добро прошле. А Срби, и ниједан од тих нових народа, није. И неће. Јер, у бјежању од себе нема среће.

Данас је, када су се Хрвати, Црногорци, Македонци, Бошњаци, предали, међу Србима остао један мањи дио који гледа у Слободу и Самосталност као у спасење. Нешто Националних Снага у Србији и Република Српска. Мада је и она упљувана Савезом За Промјене.

Сва се српска стјеница упрегла да Српство преда Западу. Нато Пакту и Берлинској ЕУ.

То неће ићи глатко и лако, као што изгледа и као што су се намножиле подгузне муве коњаре око Вођа, Лидера и Лезбедера.

Не само због тога што Руси неће то да допусте. А и Кинези.

Процјењујем да су снаге отпора подаништву и потуричарству, барем код Срба, још увијек притајено јаке да могу да изнесу тај цивилизацијски корак.

Република Српска, управо због тога, мора издржати све налете, намете и штете које има у тој борби.

Она је егзистенцијска у новијој српској историји.

И од Српске зависи да ли ће бити и задња.

Срби, Србија и Република Српска, али и остали на Згаришту Сфрјишта, треба да знају куда иду трендови и да томе прилагођавају своје стратешке и дневне борбе.

Остављајући слаткоћу и свјетлуцаву привлачност једнократних наслада којима им се маше пред очима.

Америка жели помирење са Србијом.

Нато отвара војну базу у Брчком и то ће подијелити Српску.

Милиони Еура чекају у Бриселу да дођу у БиХ. Само потпиши ово, само палцем притисни оно, само крстић додај на ово.

Признајте Косово, одмах ћете у ЕУ.

Шта су трендови западне будућности Срба и Народа Балкана.

Чак и када би данас сви отишли у ЕУ и у Нато Пакт.

● Трајно убијање Националног Језгра. Однарођивање у сваком погледу.

● Узимање свих полуга из српских руку. Од Православља до Питке Воде.

● Пражњење простора под заставом слободе кретања, људских права и протока радне снаге.

● Деетатизација. Али не у марксистичком смислу Одумирања Државе, већ узимање из руку инструмената територијалног и политичког колективитета а тиме и развоја и будућности.

● Потпуни нестанак у дисперзивном и физичком смислу.

Срби, Србија и Српска, стога требају искористити присуство и интерес Русије и Кине, каквигод они економски или политички, ситни били, за сопствено јачање, устајања и самоосокољавање.

Није једини пут, једини излаз, једина перспектива, једина алтернатива, ЕУ и Нато.

Не могу Руси, или Кинези, да нам кажу. Али Бог је одавно рекао.

Помози себи па ћу ти помоћи и ја.