среда, 13. децембар 2017.

ОПОЗИЦИОНИ
СНОВИ И НЕЗНАЊА
О ПАРЛАМЕНТАРИЗМУ.
РЕПУБЛИКА СРПСКА.

Парламент је увиђај о Изборима.
Мада се титулише као Народно Представништво, Законодавна Власт, Народна Скупштина, то је, у својој суштини, Причаоница. Као што и потиче од ријечи Parlare.
Парламнт је завшни чин Изборног Поцеса.
Али није почетак сљедећег.
Тачно је да се у Парламенту доносе Закони.
Али. То је врх леденог бријега. Парламент, и тамошње надметање Мањине са Већином, као и гласање, само је завршни чин једног дугог законодавног процеса.
И не треба незаслужености приписивати Парламенту.
У оскрнављеним демократијама, маниплативним демократијама, индукованим демократијама, каква је међедско-буквашка у БиХ, а и шире, Парламент је једино мјесто евиденције и потврде политичког мозаика састављеног од маргиналаца, небитних странака, гребатора изборног процеса, корисника компензационих листа, отворених листа и пропорционалног система уопште.
Такви Представници Ничега, Политичке Странке Ниизчега, сав свој политички и страначки живот исцрпљују и живе у Парламенту. Јер, тамо је свјетло камера и новинара. Тамо су им направили говорнице за изјаве и пледоајее, тамо имају Играоницу За Одрасле. За Недорасле.
Половина њих не разумије ништа о Парламентаризму. А највећи дио њих није дорастао улози Народног Представника.
Драган Чавић, један од израслијих и перспективнијих парламнтараца у Српској, јуче је изјавио да је, зачињавам, Већина у Народној Скупштини Српске, тако опасна да својим гласовима ноћашњи олујни вјетар може прогласити за повјетарац. Срам да их буде што киристе руке. Већина тако безочно користи Већину.
Онда су напустили сједницу Народне Скупштине. Јер мисле да би Буџет и то, требало да иде по редовној процедури.
У Народној Скупштини, коју су они претворили у Ванредну Ситуацију.
Понашање Опозиције у Српској, у Народној Скупштини, има неколико аспеката.
● Блокада и девастирање Народне Скупштине. Деинституционализација Републике Српске. По налогу Мамбе, Америчке Амбе, Сарајева и Шаптача Унитаристима. О томе сам већ писао.
● Опозиција нема никакве друге способности ни умијећа, којима би комуницирала са Јавношћу или са Бирачима, осим Народне Скупштине.
То је њима и Црква и Позориште.
● Опозиција живи у илузији да се у Народној Скупштини, у Парламенту уопште, добијају нови гласови а Властима, Већини, одузимају њихови.
Истина је пак, да у Парламенту може само да се изгуби глас. А ако је то масовнија појава, то ће се евидентирати у облику нове парламентарне Странке.
Никада нико није Власт побиједио, нити Изборе добио, у Парламенту.
Па неће ни Савез За Промјене.
● Потуричка Опозиција у Националном Парламенту, политичко је самоубиство.
● Напуштање Парламента може да буде продуктивно само код преломних, анархичних, стања. А стање у Републици Српској није, ни по најцрњима жељама Мамбе и Сараја, ни близу томе.
● Бојкотовањем и напуштањем Народне Скупштине Савез За Промјене, Опозиција, јача Власт. Шаље поруке о њеној снази. Поручује Бирачима Не може им нико ништа, јачи су од Мањине.