ЧОВЕК КОЈИ СРБИЈУ

СТАЛНО ДРЖИ

ПРЕД ИЗБОРНИМ

СТРЕЉАЧКИМ

СТРОЈЕМ

Да не буде ово хвалоспев Александру Вучићу, да је пронашао технологију за Perpetuum Mobile Власти и да не мора ништа да ради осим да иде на Изборе, одмах ћу рећи да је то последица Политичког Личног Оболења.

Александар Вучић је самосвесни некапацитирани, за Политику и Владавину, Политички Аутист који ту своју самоспознату бољку, прикрива и лечи радећи управо оно за шта није и што не уме.

Из тог ПЛО потекла је потреба за Перманентним Изборима.

Александар Вучић Изборима лечи своје потребе и прикрива своје неспособности. Из тих болести проистекла је и Кооперативност, Капитулантство, Параповесност и Саможртвеност.

Александар Вучић се неће смирити док не успостави систем да Избори у Србији буду чести као и Ванредне Конференције за Медије.

Ипак. То лечење ПЛО, мали је и за Србију небитан ефект. Да није неколико Нус Појава, које темељно уништавају Државу и Нацију.

● Стални Избори одузимају Бирачима, и Србији, њихову основну вредност. Бирање. Бирачи постају Публика Парова. Аморфна Руља. Која Изборе гледа са стране. А Изборни посао обављају Апаратуре Поданика. У шта спадају и Улизице, Купљеници, Уцењени и Лаковерни. А нарочито они који никад не излазе на Изборе.

● Стални Избори избијају из руку и оно мало Опозиције, две ствари. Компас и Време. Они не могу да се снађу, да се организују. А ако би могли и умели, они немају времена за то.

● Догађа се процес Аполитизације Србије, коликогод медији, група Вуву Мана, Вучић, Вулин, Маја, Ана, сварали илузију Политичког Живота. Народ се масовно сели под Парове, ТЛЗП, Пинкове Звезде...

● Потпуно уништење Политичке Артикулације. Александар Вучић на овај начин уништава и своју Странку, Николићеву, коју је овај отео од Шешеља, за играчку коју је Дете Ацо преузело и не пушта. Али уништава и друге Странке. СПС више није Политичка Странка. Политичка Странка која не уме да буде у Опозицији, и да расте, није Странка. Исти случај је и са Српском Демократскм Странком у Српској. Али из других разлога.

● Дезоријентација, уништење, капитулација, предаја Србије. То ће, на крају, бити Резултат суманутих Избора.

А Вучић. Вучић неће отићи у Историју, као што силно жели. Остаће олињао и јадан, ко куче око ровова, кад се Војска повуче.

Само што ће се, у овом несретном и национално и државно погубном случају, повући Србија.

ЗАШТО САРАЈЕВО

МИСЛИ ДА СЕ БиХ

ПРАВИ ИЗ САРАЈЕВА

Денис Бећировић, посланик у Представничком Дому ПС БиХ, кога, не случајно и не са грешком, као и остале, титулирају као Државни Парламент, иначе, један од остатака Распада Алатка Лагумџије, жестоко је напао Хрватску.

Јер је потписала Протокол са мањим Беха Ентитетом а то не може јер је БиХ Држава и не имај друге Државе до БиХ.

Ради се о снабдијевању плином Рафинерије у Броду.

Прво. То непрестано називање ПС БиХ, Државним Парламентом није грешка већ је тенденција да се и преко тога, као и преко многих других нетачности и неуставности, прави Држава на силу.

У БиХ не постоји ништа Државно.

Јер. БиХ и није Држава.

Она је, по Уставу, скуп посве различитих Простора, разних нивоа организованости и државности. Састављена, дакле, од Државе Републике Српске и Државе Федерације БиХ.

Једињење једне Централизоване Државе и једне Федерације.

Та скала, тако разуђена и подијељена, од Дистрикта и Жупаније, до Државе Српске, темељно онемогућава БиХ да буде Држава.

И да се, чак, тако зове.

Бећировић тражи да се Хрватска о том Протоколу очитује. Да одмах то поништи. Да објави шта је Колинда договорила са Русијом. Иза леђа БиХ. Државе.

Бећировић, као и цијели Сарајевски Политички Круг, мисли да је Држава у Сарајеву. Да се из Сарајева прави Држава. Да је довољно да они мисле да су у Држави и да она одмах постоји.

Тај чадорлук отоманске провенијенције, не спада у европско насљеђе државе и права, у трећи миленијум. Спада у нека друга подручја која нећу да иментујем, да се неби осјећала повријеђеним.

Бећировић Денисе, не дирај туђе пенисе.

ДА ЛИ ДА ЖУДИМО

ЕВРОПИ КОЈА СЕ

ТАКО ОДНОСИ

ПРЕМА КАТАЛОНИЈИ

При чему је Каталонија Каталонија, није, дакле, неки Српски Злочиначки Испрдак на Балкану, како и Српску и Србију третирају Хојтови, Скотови и Двије Америчке Амбасаде.

И није настала на тобожњем Злочину и Геноциду, како тепају Српској.

Треба да знамо да када Српска уђе у ЕУ, остаће у БиХ док Срби овдје не изумру, док их не растјерају и док не нестану. А дотле ће се Унитаристима и Централистима допушати да према Српској раде шта пожеле.

Сарајево ће се претворити у Рахојево.

Економски аспект је још суморнији.

Али је, овај слободарски, демократски, цивилизацијски, пресуднији.

Некад је у тој Европи био Зола са Оптужујем.

Некад су и ти Шпански Краљеви реаговали на хапшење невиних и виђених Срба у тзв Велеиздајничком Процесу, овдје.

Данас, у ЕУ, трећемиленијском пројекту Интеграција, Стандарда и Тржишта, нико не реагује на права једног вишестољетног Народа и Подручја, на вољу да своју Земљу, Каталонију, претвори у Државу, као што су то учинили Данци, Французи, Бугари, Луксембуржани.

Њихова воља, Референдум, означена је као Побуна.

Њима је тај Референдум силом гушен. А још силније ће бити угушени Избори које им је прописао Мадрид.

Брисел, та Мртвачница Слободе и Демократије, ЕУ, дакле, само се удостојила да понуди азил политичким функционерима Каталоније.

Ни на Дијалогу нису инсистирали.

Так Брисел, та ЕУ, која прописује колико мауна може бити тања од просјечног Курчића Еуропљанина и Интелектуалца, а колико краћа, нема никакав глас, а камоли пропис, о Праву Народа.

Српска и Србија, кад се опредјељују за ЕУ, треба да знају да из Сумрака иду у Црну Ноћ.

ОГЛАСНА СЛИКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:

КУПУЈЕМО КОСУ,

РУШИМО РЕЖИМ,

ТРАЖИМО ПРОБОСАНЦЕ

Вијести.ба су, за интервју, пронашле нову будалу а није Србин.

Извјесни проф. Сенадин Лавић, изнио је низ небулоза о Босни, о Меморандуму, о Србији, о Човићу, Додику дабоме, што је социополитички такође занимљиво, јер се ради о млађем чојеку академске украсне оплате, па је то добар примјер за анализу хаоса који влада у бошњачким, муслиманским, сарајским, главушама политичког напонског напајања једносмјерном струјом.

Али је изнио и идеју о стварању Пробосанске Коалиције у ентитету рс.

Тако он, отомански и бриселски, широко, назива Републику Српску.

Г. Лавић је устврдио Nama je sasvim jasno da će se budućnost Bosne određivati prema snazi probosanske koalicije u Banjoj Luci i njene povezanosti s drugim regijama Bosne. Stoga je nužno osmisliti cjelokupan projekt probosanske politike u entitetu “rs” .

Та Сарајска Отоманска Свијест, дакле, стоји у мјесту. Стоји на позицијама Отоманске Империје која је овдје владала помоћу Потурица.

И, након толико вијекова, није се помакла даље од Хаџића.

Та Самоаутираност из Времена и Вакта, та Самоампутација од Свијета и Вијека, та Самоуколијенченост Босном, као нечим што обухвата Сунчев Систем, друге Галаксије и још сепет свјетлосних година, од овдашњих муслимана чини најзатуцанији популацијски сегмент Европе.

Вуче их назад. Јер су они, у вријеме те труле и смрдљиве отоманске Империје, били Чаршијска Раја.

А, данас су, затрапљени по ћумезима, сокацима и предсарајским насеобинама.

И у интелектуалном, и у егзистенцијском, и у политичком, и у националном смислу.

Јер им судбину кроје Деклалије, Избакири, Ефцерићи Главићи...

Пробосанска Политика, на коју је, и гујицом и главушом, насјео Есдеес, Српска Демократска Странка, а коју је тако иментовао Декан Факултета Политичких Наука у Сарају, очито је параинтелектуални пројект. То је дато у руке том слоју јер се знало да Бакир нема талента за тако нешто.

И пошто је сваком јасно да се у Политици, разликује Будала и Гола Будала.

Есдеес је, пак, непромишљено, За Шаку Шупка, на сарајској каквој фотељици и поред синијице, ушао у тај воз.

Чиме је повећао апетите Сараја.

Г. Лавић само отворено прича о томе.

А паметнији, подмуклији и крволочнији раде на томе.

Иако ба.проф није рекао које би странке и партије, и братије, ушле у ту Пробосанску Коалицију ентитета рс, јасно је да се рачуна на Есдеес.

Који би окупио сву осталу политичку трину и кучину и преузео Власт у Српској.

Пошто се њихово учешће у Власти у Сарају није показало довољно продуктивним.

Ако немаш Политичке Памети, мораш имати Национални Осјећај.

Српска Демократска Странка се, нажалост, довела у ситуацију да нема ни једно ни друго.

И то јесте реална опасност по Републику Српску.

Али јошп увијек није предност Босне Г. Лавића и буљука.

ГЛУМАЧКА

АКАДЕМИЈА

АМЕРИЧКЕ

АМБАСАДЕ

У БиХ

Морин Кормак, Амамбица у БиХ, наставља свој Шоу који траје откако је дошла овдје.

Она се у томе, донекле, разликује од претходника у Америчкој Амбасади, од којих су неки и падајући у несвијест, покушавали да барем глуме Дипломате.

Морин Кормак Глуми Луду Марту, Радио Милеву, Сеоску Распуштеницу која нема ни кучета ни мачета, нема обавеза ни према коме, па по селу ради и прича шта јој падне напамет.

Иступ око Суда и Тужилаштва БиХ, односно око провјера Ратних Прошлости тих унитароидних бошњачконајмљених наказњака, и интервјуисано њено објашњење, само су наставак тог Кормак Амријалитија.

Она у интервјуу објашњава да су и Амб и Адм за Дејтонски Споразум, да поштују БиХ, Ентитете и Дистрикт, и да су за Владавину Права.

За ту глумачку тачку требала би да добије Оскара Надреалиста.

Ствари стоје другачије.

► Америчка Амбасада у БиХ увијек је много више подржавала централну, унитаристичку, сарајевску власт, него Републику Српску или било који други елемент у Дејтонској БиХ.

► Амамб је увијек стопута више подржавала недејстонске, неуставне, нелегалне, институције у БиХ, него, рецимо, Владу Републике Српске.

► Амамб је увијек подржавала само Бошњачки Политички Фактор.

► Амамб је увијек, у Српској, подржавала Опозицију. Држећи је за муда иако је ријеч о Овци Јаловици.

► Амамб је увијек притискала, терорисала и депресирала, Српске Политичаре у БиХ. Заборавили су сви кадјеикад Живко Радишић јавно протестовао против такве политике. Радишић, који није ни сличан Додику.

► Амамб је увијек радила на склањању са политичке сцене српских актера. Почевши од Караџића па на овамо, до ситних риба.

Ствари стоје другачију и у самом темељу.

Општи Оквирни Споразум За Мир, није Амерички Споразум. Није Амерички Диктат. Није Америчка Дједовина.

Дејтонски Споразум је власништво Пет Великих Сила.

БиХ, а нарочито Српска, није Америчка Колонија. Није Амерички Протекторат.

И зато Америчка Амбасада и Распуштеница треба да промијене своје понашање.

Имају оправдање у Трамповој поруци да се Америка више неће мијешати у унутрашње послове других земаља.

А, колико знам, Српска нема Атомску Бомбу и не испаљује ракете у Јадран.

ДВИЈЕ АМБАСАДЕ,

ЈЕДНО АНТИСРПСТВО

Заједничко Саопштење двију амбасада у БиХ, Сједињених Држава и Велике Британије, октрива сву антиспрскост Пројекта БиХ.

Да је то заједништво испољено у виду амбасада САД и Индије, или, рецимо, Велике Британије и Кине, не би имало никакво скривено ни отворено значење.

Овако, тај манипулативни Инглизам, удружен са његовом прекоокеанском варијантом Морганизма и Крволочног Територијализма, јасно поручује да Срби немају мјеста у БиХ. Да се овдје још воде само на Материјалним Картицама, у књиговодству.

Посве нормална иницијатива, о чему Срби говоре одавно, да се из Суда и Тужилаштва отклоне они који су имали било какве везе са тортруром и злочинима над Србима, наишла је на запјенушану реакцију бјеснила и црног пришта, двије омражене амбасаде.

При томе, оне помињу неку европску регулу да се те усране судије и тужиоци не могу кажњавати, отпуштати, мијењати, без дисциплинског поступка.

Дисциплински Поступак овдје нема никакву улогу. Ради се о учешћу у злочинима и тортурама.

Нису они каснили на посао. Они су били дио монструмске пресије над Србима.

Срби се суде стотинама година затвора само по основу учешћа у Рату. Као што је Биљана Плавшић. Ратко Младић. Караџић.

Бошњацима се не суди ни за конкретне наредбе као што је Пали све српско.

Судију Бошњака који је пословао у неком Логору награђују Босанском Државном Службом у Неовисном Правосуђу.

То нису дисциплински прекршаји.

То је форсирање једне Нације.

А депресијација Срба. Стављање Срба у америчку улогу Црнаца.

Имаш права да будеш убијен. Или, евентуално, осуђен.

Дакле. Такав монструозни однос према Србима, од стране америчке и инглеске амбасаде, наставак је Пројекта Распада Југославије коме је главни циљ био уништење Срба са свих подручја осим Шумадијског.

Те двије амбасаде, поред тог великог пројектантског задатка, обављају и примитивни, злочиначки. Штите Злочинце. Штите Орића. Дудаковића. Муџахедине.

Јер штите Правосуђе које их ослобађа и не процесуира.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ.

ПИШИ КУЋИ

ПО ОДИЈЕЛО.

Одслужили своје.

Успјешно прошли Обуку.

Слушали Команду.

Нису савладали кретање по бојишту и кориштење приручних средстава.

Бусола, маховина и лизнут прст остали су им нејасни.

Никад нису разликовали маневарску од бојеве муниције.

Нису дали крв.

Једном бјежали у Парк.

И дошао је крај том тужном Политичком Року.

Излазе са чином Разводника.

Развели Чланова, нарочито Есдеесових, на свечетири стране.

Иде Младен, води Промјенаше.

А Промјенаши испадају, путем, ко из подераног сепета.

Савез За Промјене је дошао дотле да им Адам Шукало одређује Стратегију и Циљеве.

Заузврат је обећао да неће бити на Компензационој Листи. Пуца на мјесто Министра Унутрашњих Послова.

Његов приједлог је једна опозициона листа за Бањалуку и иста таква за Сарајево. А Циљ је 35 посланика у Народној Скупштини и побједа за обје инокосне функције.

Та заједничка листа може само да значи даље уништавање Српске Демократске Странке. И ништа више.

Есдеес даје Бираче, Педепе даје Јахаче а Маргиналци купе Кајмакче.

Заједничка Листа је био Чавић, за Градоначелника Бањалуке.

И Сазап ће проћи као Чавић. И горе.

Тај Чавићев резултат, и губитак двадесет општина на Локалним Избрима, требао је да буде опомена Есдеесу ако не Савезу За Промјене.

Али. Српска Демократска Странка, њено Руководитељство, није више мјесто за Опомене. Само за Помене.

И МИЋО МИЋИЋ,

AMIDŽA MIDŽIĆ,

ОТИШАО У ПОТУРИЦЕ

Колико је опасно у Србији имати Александра Вучића, видљиво је и по тим аутопутевима.

Умјесто да се окрене Кинеском Путу, којег је КП Кине уврстила у сопствени Устав, што значи да је то Циљ који ће бити остварен и који ће трајати деценијама, он се окреће Аутопуту за Драч и за Сарајево. Јебало га Сарајево.

Па је, ту, некидан, изјавио да је, за Аутопут Београд – Сарајево, у чему учествује и Турска, јебала га Турска, морао да прихвати трасу коју захтијева Сарајево.

Та захтијевана траса иде преко Бијељине и онда све кроз Федерацију до Сарајева.

Траса аутопута развија подручје кроз које иде, запошљава, доноси паре грађевинарма, општинама, шљункарима, занатлијама, људима за експропријацију.

Јуче је у Сарајево полетио и Мићо Мићић.

Да прихвати ту Сарајевску Трасу.

У Бијељину се вратио са Фесом.

Мада не би било чудо и да се вратио у Димијама.

Тако је, након Шаровића, Пандуревићке, Мектића, Босића... и Мићо Мићић постао Потурица.

Неоспорно је да је све то Противсрпски Пројект.

Пројект против Српске.

Бијељина нема потребе да ускаче у тај Аутопут јер је она са Београдом повезана боље него ико на тој страни Републике Српске.

Али има потребе да се искључи Српска из одлучивања, из надлежности над својом територијом, из троугла Београд – Сарајево – Турска.

И има потребе да Бијељина приступи Бакировој, Харисовој и Есдеаовој Регионалозацији БиХ, гдје су Бијељина и Тузла заједно.

Жалосна је та српска прича.

Која слаби како се одмичемо од Врбаса, од Бањалуке, од Козаре, од Дрвара...

Српска Демократска Странка девастирана је од њених недораслих руководстава, до граница на којима никада није била.

У поменутим крајима је потуно затрвена.

Сада, нажалост, можемо закључити да Српска Демократска Странка, како је некада водила Рат, још катастрофалније води Мир.

ПОРЕД ТЕРИТОРИЈЕ,

СУВЕРЕНИТЕТА

И УСТАВА,

ДРЖАВИ И НАЦИЈИ

НЕОПХОДНО ЈЕ

И ДОСТОЈАНСТВО

Док је бомбардована од стране САД и Нато Пробавног Тракта, Србија је још имала Достојанство.

Република Српска, свој кратки живот, непрестано живи са Достојанством. Којег је наслиједила од својих Људи.

Шта се, у међувремену, десило са Србијом.

Па да у једном дану, такорекућ, Преко Земље Србије, серу и Хојт Ји и Хојта Милер.

Обоје, иначе, Фрустрирани Аутсајдери Америчког Времена.

Та два иступа политичко и национално су понижење Србије.

Али су и крајњи знак да Србија више нема своје национално и државно Достојанство.

Што је посљедица дуљег времена и никако није нешто што је у бисагама донио Александар Вучић.

Александра Вучића је у бисагама донијело Недостојанство Србије.

Унезвијереност Србије, на богомданој раскрсници Свјетова, Времена, Ратова и Лудака, детектована је одавно.

Грешке су глетоване новим грешкама.

И дошло се дотле да Трећи Представник Ћетвртог Замјеника Петог Помоћника, сјављује Србију у ЕУ.

При томе, његова земља нема ништа са Европском Унијом, осим што њен Президент има мишљење о њој као о Курви из Бронкса.

И то у Србији никоме није сумњиво.

Није да није јасно многима, али они су затворени у своје комодитете, у своју тишину, у своју таштину и свој страх од губитка подгузичаја.

Није сумњиво зато што је нестало Националног и Државног Достојанства, које је духовна и колективно психлошка подлога Државне Територије, Суверенитета, Интегритета и Устава.

А ништа од тога, данас, Србија нема.

Јер нема Достојанства.

Александар Вучић још увјек има прилику коју неће искористити.

Он може да обустави Пут Европских Интеграција Србије. И Пут Нормализације са Косовом. И да се јавно опредијели за Савез Са Русијом и Кином. Да затражи Ванредне Парламентарне Изборе поводом и након тога. Кад већ освједочено воли Изборе.

Ништа се, ни њему ни Србији, неће десити.

Јер јој се већ све десило.

Али. Разлика између оних који се баве Политиком и оних који се баве Државом и Нацијом, толика је се ни са једног тог мјеста не види оно друго.

СВЕ ЋЕ ТО, МИЛА МОЈА,

ПРЕКРИТИ РУЖМАРИН,

ИЗБОРИ И ШАШ

Стваралац Момчило Крајишник је изјавио да је ситуација у Народној Скупштини за рјешавање на Изборима. Али се чуди што је предизборијада кренула прерано.

Ја, пак, мислим да су трационални јесењи опозициони обичаји, у част скидања добре Љетине, познати као Надувавање Пиштаљки, и организовани, а биће их још, у сврху одустајања од Избора.

И као посљедица да Савез За Младена Иванића и његове Непромјене, на Изборима нема шта да тражи.

Сам Есдеес је тога свјестан. Педепе, њихово Руководство, никада се није ни чешао због Избора. А Чавић, који се може удружити и са Милосавом, зна да су му шансе никакве.

Стога су ово опозициони трзаји и скретање пажње на себе. Са једином посљедицом да се каже Ево, ту смо.

Есенесде може лошије проћи од убједљиве побједе, ако погријеши у једном од два појединачна кандидата, ако кандидатске листе за посланике, укључујући и оне за Парламентарну Скупштину, не буду потковане из Организације, и ако Феудалци, Мајкуни и Шефиди не буду хтјели и могли да покрену девастирани страначки механизам на начин како су то радили за себе, на Локалним Изборима.

Есдеесу ће на наплату стићи четири године Пробосанске Политике.

Они се тога не могу ријешити ни у сљедећем мандату.

Имали су прилику, након губитка двадесет општина на Локалним Избори, да напусте Власт у Сарајеву, а да претходно кажу да су погријешили, да су искориштени и да Издајничку Штафету предају Додику и Есенесдеу. И да се окрећу Републици Српској.

Дабоме да они то нису могли учинити.

И посљедице још једног сарајевског превеславања, као што је Лагумџија, ономад, превеслао Хрвате, наплатиће се.

Лагумџија, а скоро и Странка му, платио је то одласком са Политичке Сцене. Као и Комшић.

Стога је Савез За Промјене и подузео Операцију Астал Ноћас Мора Пасти.

Ако, пак, мисле да би то могао бити увод у Уличну Демократију, Рушење Власти и Добит на Изборима,

Собарице су. 

ЉУДЕ КОЈИ

У ПАРЛАМЕНТАРНОЈ

ДЕМОКРАТИЈИ

ОПЕРИШУ СИНТАГОМ

СРУШИТИ РЕЖИМ,

ТРЕБА ВРАТИТИ

У ПЕЋИНЕ

Чувени Че Гевара Савеза За Промјене, у околини Бањалуке познат као Ча Ва, опет је изјавио Желимо Срушити Режим.

Није толико зграда изграђено по Жежељевом Преднапрегнутом Систему, колико су разни опозциони Мозаици Српске извели и наумили Рушења.

Та инфлација деструкције јамчи само једно.

То су све инструментализоване Параполитичке Снаге иностранства, тусранства и аранжерства.

У Парламентарној демократији се не може оперисати појмовима Режим, Рушење, Диктатура...

Као што више од деценије чини Српска Демократска Странка, Прангија Демократског Прогреса и Остаци Политичара Чавића. Добро. Има ту и Пихајлица, Туткало и такотало.

Да је то продуктивна тактика, Есдеес би већ данас имао лидера великих политичких размјера.

Ну. Они имају Провинцијалног Лидерчића.

Есдеес и Опозиција су себе, оваквом стратегијом, зачаурили у малу приручну Анархију, одустали од градње Политичке Странке и понизили Бираче повлака народ.

Јер поручују да ти Бирачи већ стоти пут падају на исту Мујину Ћакију. Гласају за Режим.

Есдеес и Опозиција на тај начин богаље Политичку Сцену Српске. Они је држе крњавом. Држе је сачињном од Власти и од гологузих јогуница.

Ни за једну Државу није добро да има само Власт.

Годину дана прије Избора, извикивати по селу да је неком циљ Срушити Режим, потпуно је умоболна политичка фолклоријада.

Есдеес и Опозиција су се, тако претворили у Мечку која сама себе води на штапу и лупа у решето.

Разумијем да је Сарајеву, и Америчкој Амбасади, циљ да се сруши Режим. Јер је то начин рушења Српске.

Њима не одговарају ниједни Избори у Српској. Јер то само потврђује њено трајање, постојање и опстајање.

Опозицији, да нешто зна, разумије, да мисли српски и о Српској, циљ би био побједа на Изборима. Јер то јача и њих и Српску.

Али није.

Анархија је сва памет слабих, немоћних, неуких и несналазећих.

ПОЛИТИКА

КАО ПРИРУЧНИ

ЦИРКУС

ЗА ДРУШТВО

ПОД ВЕНТИЛАТОРОМ

Кад не прерастеш у Политичку Странку, нећеш вјечно остати Народни Покрет.

Постаћеш Циркус Моира Орфеи.

Јастреб Есдееса, мада је Есдеес све пунији Растријеба, Миладин Станић поново се залаже за недозвољена средства у борби против СНСД. Који су Криминалци.

Предлажем им слоган за 2018у.

Елиот Нес. Есдеес.

То о Недозвољеним Средствима не односи се на допинг средства Марије Шарапове, нити на висинске припреме ради побољшања крви. Односи се на Рушење.

За почетак, Рушење Народне Скупштине.

Ну.

Миладин Станић је свој цуркусантски докторат зачинио новом тезом.

Нека СНСД призна барем један лоповлук и нека врати паре. Па ћемо разговарати.

Том Политичком Идејом, Станић се, у односу на Мектића, Бореновића и друге, промовисао у Нобеловца.

Ако не добије Нобела, за то ће бити крив амерички лоби економиста Неолиберализма.

Есдеес се никада није успио ослободити Ђоговштине као темељног концепта односа са Јавношћу и са Политичким Противницима.

Која је темељена на непостојећем Сарајевском Хумору. Кога су покушали да промовишу Надреалисти а Ђого преузео као брдско-планинску варијанту.

То Ђоговање условљено је њиховом срећом да су постали нешто. Да су добили прилику да буду Лепа Брена из мог сокака.

У то, почетно, доба Есдееса, цијеле бригаде локалних, регионалних и босанскохерцеговачких Циркусаната започеле су своју мисију која траје и данас.

Још није откривено, али сигурно, поред Генетског, постоји Ментални Код који доказује да је Мектић, нрп, директни потомак оног Есдеесовог Шумара Без Наочара. А Станић припада групи означеној ТВ. Ђого и остали.

Есдеес је, колективистички, то насљеђе преузео од Турака.

То је схватање јавног посла до нивоа Сокака.

Политика Трача.

Станић мирно саопштава да су њему из СНСД рекли да иза покушаја куповине Љубије од Марка, стоји Додик.

У тој минималистичко-трачерској филозофији, дрвена Џамија у мом сокаку, важнија је од Меке и Медине.

Политика Као Циркус.