И МИЋО МИЋИЋ,

AMIDŽA MIDŽIĆ,

ОТИШАО У ПОТУРИЦЕ

Колико је опасно у Србији имати Александра Вучића, видљиво је и по тим аутопутевима.

Умјесто да се окрене Кинеском Путу, којег је КП Кине уврстила у сопствени Устав, што значи да је то Циљ који ће бити остварен и који ће трајати деценијама, он се окреће Аутопуту за Драч и за Сарајево. Јебало га Сарајево.

Па је, ту, некидан, изјавио да је, за Аутопут Београд – Сарајево, у чему учествује и Турска, јебала га Турска, морао да прихвати трасу коју захтијева Сарајево.

Та захтијевана траса иде преко Бијељине и онда све кроз Федерацију до Сарајева.

Траса аутопута развија подручје кроз које иде, запошљава, доноси паре грађевинарма, општинама, шљункарима, занатлијама, људима за експропријацију.

Јуче је у Сарајево полетио и Мићо Мићић.

Да прихвати ту Сарајевску Трасу.

У Бијељину се вратио са Фесом.

Мада не би било чудо и да се вратио у Димијама.

Тако је, након Шаровића, Пандуревићке, Мектића, Босића... и Мићо Мићић постао Потурица.

Неоспорно је да је све то Противсрпски Пројект.

Пројект против Српске.

Бијељина нема потребе да ускаче у тај Аутопут јер је она са Београдом повезана боље него ико на тој страни Републике Српске.

Али има потребе да се искључи Српска из одлучивања, из надлежности над својом територијом, из троугла Београд – Сарајево – Турска.

И има потребе да Бијељина приступи Бакировој, Харисовој и Есдеаовој Регионалозацији БиХ, гдје су Бијељина и Тузла заједно.

Жалосна је та српска прича.

Која слаби како се одмичемо од Врбаса, од Бањалуке, од Козаре, од Дрвара...

Српска Демократска Странка девастирана је од њених недораслих руководстава, до граница на којима никада није била.

У поменутим крајима је потуно затрвена.

Сада, нажалост, можемо закључити да Српска Демократска Странка, како је некада водила Рат, још катастрофалније води Мир.