ПОРЕД
ТЕРИТОРИЈЕ,
СУВЕРЕНИТЕТА
И
УСТАВА,
ДРЖАВИ
И НАЦИЈИ
НЕОПХОДНО
ЈЕ
И ДОСТОЈАНСТВО
Док је
бомбардована од стране САД и Нато Пробавног Тракта, Србија је још имала
Достојанство.
Република
Српска, свој кратки живот, непрестано живи са Достојанством. Којег је
наслиједила од својих Људи.
Шта се, у
међувремену, десило са Србијом.
Па да у
једном дану, такорекућ, Преко Земље Србије, серу и Хојт Ји и Хојта Милер.
Обоје,
иначе, Фрустрирани Аутсајдери Америчког Времена.
Та два
иступа политичко и национално су понижење Србије.
Али су и
крајњи знак да Србија више нема своје национално и државно Достојанство.
Што је
посљедица дуљег времена и никако није нешто што је у бисагама донио Александар
Вучић.
Александра
Вучића је у бисагама донијело Недостојанство Србије.
Унезвијереност
Србије, на богомданој раскрсници Свјетова, Времена, Ратова и Лудака,
детектована је одавно.
Грешке су
глетоване новим грешкама.
И дошло се
дотле да Трећи Представник Ћетвртог Замјеника Петог Помоћника, сјављује Србију
у ЕУ.
При томе,
његова земља нема ништа са Европском Унијом, осим што њен Президент има мишљење
о њој као о Курви из Бронкса.
И то у
Србији никоме није сумњиво.
Није да
није јасно многима, али они су затворени у своје комодитете, у своју тишину, у
своју таштину и свој страх од губитка подгузичаја.
Није сумњиво
зато што је нестало Националног и Државног Достојанства, које је духовна и
колективно психлошка подлога Државне Територије, Суверенитета, Интегритета и
Устава.
А ништа од
тога, данас, Србија нема.
Јер нема
Достојанства.
Александар Вучић
још увјек има прилику коју неће искористити.
Он може да
обустави Пут Европских Интеграција Србије. И Пут Нормализације са Косовом. И да
се јавно опредијели за Савез Са Русијом и Кином. Да затражи Ванредне
Парламентарне Изборе поводом и након тога. Кад већ освједочено воли Изборе.
Ништа се,
ни њему ни Србији, неће десити.
Јер јој се
већ све десило.
Али.
Разлика између оних који се баве Политиком и оних који се баве Државом и
Нацијом, толика је се ни са једног тог мјеста не види оно друго.
