ПАЛМА ДЕ МАЈОРКА,

ФОТОРЕПОРТАЖА,

2016.

ПЛИТКОЋА

САРАЈЧАРШИЈЛУКА,

ЕНДЕМСКЕ

ВРСТЕ ПОЛИТИКЕ

Бакир Син Изтебеговић све више личи на свог оца Алију.

Кад га нешто озбиљно питаш, он почне Знате, има то кад ово па оно и ми вако па нако а то море, ба и боље, само ето...

Ћаршијско, сокачко, нако објашњење.

Тако је, некидан, покушао да објасни стање у БиХ, коме је Сарај, Сарајски Политички Круг, Сарајски Бошњачки Круг, Сарај Интернационални Унитаризам, па и он, Кирбасин Изтебегвић, кумовао, свадбовао и допринио у невиђеним количинама.

Знате, ба, Додик, ко они глупи Босанац, није баш тако рекао, вози сам у супротном смјеру и мисли да сви други возе у погрешном.

Тим је Кирбасин покушао да аналитички објасни политику која је произвела Референдум у Српској, политику уништења Српске, јер његова, Бакирова и Алијина, Странка, у свом програму има укидање ентитета у БиХ, са нагласком на Републику Српску јер Федерација, де факто, и не постоји, обртањем цијеле дуготрајне тираније и стављањем једне посљедице, на мјесто њеног почетка и узрока.

Та Сарај Чадор Оптика, којој је својствено да од Једног Додика не види Шуму, наметнула је те визире и Странцима Усранцима. Па и Инцко аналитикује. Или ћемо ми сруштити Додика или ће Додик урушити Дејтон.

Стање, међутим, стоји потпуно обратно.

Додик није ни пипинуо Дејтон. Ви сте, од Вестендорпа па надаље, а и Билт није чист, вадили курчиће на Дејтон кадгод је било неке шансе.

Ну.

То сарајско, ћаршијско, сокачко, симпатићно, објашњавање свијета, вијека, дуњалука и вакта, није само Алијино или Бакирово. То је тако типићно ћаршијско.

И Радован Караџић је, када га је почивши Лазар Петровић, питао, за СРТ, како коментарише губитак српских општина, у којима је он, претходно, боравио у краћој, званичној и пријатељској посјети, рекао Знате, пастир воли све свој овце али му је најжалије оних које се изгубе и страдају.

Није прецизан цитат.

Босна и Херцеговина тамни, копни и приближава се новом Рату, којег ће кројачи Ратова Братства и Јединства покренути кад њима буде требало, а не кад ми довољно закрвимо, највећим дијелом због тог прашњавог, површног, сокаћког, ћаршијског, намјерно приглупог, објашњавања Живота између три закољачена народа.

Рјешење је, као и увијек на другој страни ћаршије.

Подијелити све што се може подијелити.

Отишао сам на Мајорку да играм фудбал.
Не носим интернет са собом.
Враћам се у недјељу ноћу.

ССП И ММФ,

САСРЕЂЕНОМ

ВАТРОМ

ПО МРТВОЈ СИЛИ

Члан Савјета Министара испред Савеза За Промјене, Мирко Шаровић, који се у економију и међународну трговину разумије као Мара у Криви Торањ у Пизи, одаслао је једну умирујућу изјаву.

Када, каже, прођу све процедуре, а то неће бити прије почетка наредне године, БиХ ће у ЕУ неограничено моћи да извози воће и поврће а ограничено рибу и вино.

Истовремено, каже још ведрије и полетније, на наше тржиште ће почети да стиже шећер, цигарете, говедина, крмци, млијеко, перад, кромпир. Све без царине.

Шаровић не каже да је то о неограниченом извозу Лаж. Као и о ограниченом. ЕУ црче чекајући наше вино. Све срчу из празне чаше.

Као што не каже, јер не зна, да је та Шареномика, Економика потчињења тржишта и уништења било каквог произвођачког маневра.

Уз то је и медије у Српској и у Федерацији, преплавила вијест да су Републици Српској дозначена прва средства из кредитног одобрења ММФ.

Федерација се не спомиње.

Јер је битно стално сугерисати како је Република Српска финансијски пропала, како се задужује и како ће Режим да падне сам од себе.

Нико неће морати ни Промјенама да мрдне.

Ну.

Иза тих вијести, црни се хоризонт ваља.

Споразум о придруживању и стабилизацији је споразум о тржишној и произвођачкој капитулацији.

ССП је за БиХ оно што је ТТИП од САД према ЕУ.

А споразум са ММФ је само даљи наставак апсолутног дужничког ропства, из којег се мало ко, од Држава, извукао, осим Мађарске.

Није само ММФ. Ту је и СБ. И ЕБРД. Спремни су, без проблема, дати кредите за аутопутеве. Да не би ушла Кина. И да имају инфраструктуру, коју ће Абориџини да отплаћују, за најезду својих роба из ССП.

Тај налет Морганизма је толико јак да од њега нема одбране.

Република Српска, као мало домаћинство, мора да тражи одбрану приручним и расположивим средствима.

Тај партизански начин економије укључује подршку здравом произвођачком сектору, у било којој области. Сеоским домаћинствима у пољопривреди, сточарству, воћарству и повртларству.

Иако је то ђаволски посао. Пошто ће ЕУ да нам на наплату шаље чак и кромпир.

Али одустајања нема. Јер је то начин преживљавања и опстанка.

Сљедећа Влада Српске, а касни се већ два мандата, мора да буде формирана на тој политици.

Сарајево ће продати сва подруча БиХ, не само српска. Јер, та Чадор Клика већ има темеље да се стамболизује, што Европу и ЕУ посебно не занима а што је Чадорашима довољно у њиховом сулејманисању.

ПОЛИТИЧКА СЦЕНА,

НАЈЕЗДА

МАРГИНАЛАЦА И

ПАРАПОЛИТИЧАРА

Знаковљиви су Избори у Хрватској.

● Повијесно мала излазност

● Пад Милановића и СДП

● Успон уљепшаног ХДЗ

● Велика улога Моста и Живог Зида.

Дабоме, сви ови знакови су добро повезани.

ХДЗ је зачуђујућом брзином успио да се опорави од Карања Марка. Све је изгледало као још један сумрак а онда су Пројектанти, вјероватно исти они који су Хрватској донијели Колинду, лансирали Пленковића и тако једним потезом редизајнирали цијели ХДЗ.

Тиме је ХДЗ постигао веома много.

Странци и гласачима је пружена прилика да искажу своју подсвјесну жељу да буду нешто друго, модерно, европско а не само противсрпско анархоидно хрватско биће. Затим, потпуно је прекинута веза са Великим Криминалом Санадера, извиканим, што не значи да ће тако бити и на суду, и Малим Криминалом Карамарка, углавном на обичном уду.

Андреј Пленковић је дошао као модеран, дипломатски, европски, уељпшани лик из бајке.

То је Хадезеу донијело скок.

Али не треба заборавити ни велике заслуге Зокија Милановића, који одавно Есдепе води као Млитановић, типични Политички Пимпек аграмерско љигаве провенцијенције. И због њега Есдепе стално пада.

Млитановић, Шако Јадић, сјетио се, у овој кампањи, неартикулисаног противсрпског усташовања, ко гладан срат.

А и то му је стајало као стоноги штикле.

Сви су са стране констатовали да су U Хрватској Сви Усташе.

Али Бирачи у Хратској нису тако константирали. Нарочито не Есдепеови.

Хадезе је од тог примитивиног антисрбвања имао велике користи.

Класични Хадезеови бирачи, који су можда апстинирали или се колебали, рекли су себи Па, неће нам овај комунистичић средњег рода показивати како се хрватира према четницима, агресорима и геноцидашима.

Ну.

Главни догађај је успјех Моста и Живог Зида.

Мост је мост независних листа. Један конгломераторијум, дозлабога програмски недефинисан и политички неоријентисан. Мада увијек имају неке прецизе и побројане Точке које им неко мора испунити или они неће ово ни оно.

Они су на прошлим изборима имали 19 заступника у Сабору. Па су им четири одмах отишла. Сада имају 13. што значи да су се, на одређени начин, стабилизовали. Иако им је онај Петров, смијешни аматерски политички лик.

Живи Зид је удруга за спречавање исељења из станова и слично. Али, они имају 8 заступника.

Очито је да су покупили дио Мостових и дио Есдепеових гласача.

Мост и Живи Зид имају 1/7, око, заступника Сабора.

То им даје могућност да утичу и да уцјењују.

Али то не значи да ће Хрватска добити стабину Власт. Биће то дуго живо мостовање.

А посљедица ће бити даље разарање Политичког Мозаика. Даље уништење Страначке артикулације.

Те двије политичке групе пуне су маргиналаца и политичара аматера.

А њихов превелики утицај на формиање Власти говори о томе да ће и цијела сцена постајати све више таква.

Њихов успон условио је малу излазност. За шта је одговорно и потпуно дугогодшње несналажење Есдепеа који није знао искористити све бродоломе Хадезеа.

Јасно је да Хрватску чека или нови Орешковић или скорашњи Избори.

ДАНАС, У ПАРКУ СКУЛПТУРА,

ИСПРЕД АТЕЉЕА БМК, ЖИВО И ЗАНИМЉИВО

СМРТ БИЈЕЛЕ БРЕЗЕ

АУТОПУТЕМ

ПРОТИВ

ЕСЕНЕСДЕА

Бранко Микулић је, ономад, од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, Насеобине Међеда, Букава и Гудура, направио Државу, кад јој је направио Путеве, Школе и Олимпијаду.

У Републици Српској, данас, градимо Аутопутеве, Алпске Тунеле, Болнице...

И имамо, Република Српска, сву силу противника.

Тада, у Социјалистичкој Републици БиХ нико није био против.

Живио сам, нажалост, у оба доба, мада ми се понекад чини да би било боље да нисам ни у једном, па могу, да на Скали Зла тачно и прецизно поставим ово, у Српској, као стопут напредније од оног.

Зашто су људи, Срби, толико против Републике Српске. А живе у њој.

Зашто им је дража Измећарска него Самостална судбина.

Зашто мисле да је величина у Слуганству а срамота у Српству.

Зашто им је дужина ропских вијекова скратила памет, хоризонт и визију.

Та Измећарска Српскадија, коју бих, радо, обиљежио Жутом Бриселском Траком, јер за њих је радни логор луксуз, своју српску кратковидост и мржњу према Српској вјешто прикрива мржњом према Есенесдеу и Додику.

Они су, кобива, напредни, еуропејични, интегративистични, натолични, брисељаци. Они су против Режима. Они су за Промјене. За Слободе. Они су против задуживања. Они су против ММФ али би радо попушили у Америчкој Амбасади.

Они дезорганизовани саопштари из Есенесдеа, јесу, безвезе, у неки списак предизборних трибина уврстили и отварање Аутопута, што је посљедица дезорганизације у Изборној Технологији, Палатизације, Аморфизације, и тако отварање Аутопута иментовали као Предизборну Трибину Есенесдеа.

Што је слободоумна Отпозиција и још слабомуднија Медијавност, дочекала на пасја прескала.

Ствари, пак стоје другачије.

● Суштина је у томе да је то Аутопут Републике Српске.

● СНСД неће имати користи од тога а имаће штете.

Што се првог тиче, Опозиција, Савез За Промјене, и та Слабомудна Медијавност, не зна то да искористи. А и неће и не смије. Јер би тако својим суфлерима сугерисали да су За Српску а не Против Додика. Из истог разлога се и Она Двојица, у Србији, нису појавила на Данима Српске.

Што се другог тиче, ни Есенесде не зна да искористи те капиталне објекте. У промоцију свог Српскијанства, Самосталности и дугорочности. То је било и са Чемерним. Импровизација.

Чињеница је да путеви водоводи, мостови, па и Велики Тунели, Хидроелектране, Аутопутеви, не доносе ником ништа на Изборима.

Јер су то неспојиве сторије.

Људи сматрају да је нормално да се нешто гради, напредује и отвара. Да то није на пијаци и да се за то не могу купити гласови. Као што сматрају да је номално да неко не побиједи на Изборима.

Само ни Отпозиција ни Есенесде то не знају.

Зато и не могу све то дизајнирати у свјетлу Републике Српске. А не у импровизативном или противрежимском.

Небројени су примјери улагања, у Билећи и у Бијељини, сјећам се. Па је Есенесде изгубио изборе.

Направљен је Аутопут Бањалука – Градишка, па је СНСД, те године, изгубио изборе у Градишци.

Видјећемо како ће Есенсде, сад у октобру, проћи у Добоју и у Прњавору.