недеља, 18. јануар 2015.

2010. SNSD
POVJERLJIVA ANALIZA 
IZBORA 
VEZANA 
ZA STRANAČKU ORGANIZACIJU
(izvodi)

·         DOBITNICI OPŠTINSKI ODBORI

Kao mjerilo dobitka i uspjeha na opštim izborima treba uzeti u obzir rezultate za Narodnu skupštinu Republike Srpske jer je tu konkurencija i unutarstranačka i eksterna najjača i jer ne postoji glavni ekstraprofit kojeg imaju lideri i kandidati za pojedinačne funkcije uzimajući i glasove drugih opcija, neutralnih birača i slično a koje ne mogu dobiti kandidati za Narodnu skupštinu.
Pri tome treba dobitnike razvrstati u one koji su dobili od 30 – 40%, one koji su dobili od 40 – 50% i one koji su dobili više od 50% glasova izašlih na izbore. Napominjem da je naš prosječan rezultat za Narodnu skupštinu bio 36,79%. Iako to samo po sebi nije pobjednički prosjek, u odnosu na njega tretiram kao dobitnike one koji su osvojili od 30 – 40%.
Opštinske organizacije koje su osvojile od 30 – 40%:


o   Novi Grad
o   Kozarska Dubica
o   Prnjavor
o   Čelinac
o   Kneževo
o   Kupres
o   Derventa
o   Brod
o   Modriča
o   Doboj
o   Petrovo
o   Šamac
o   Donji Žabar
o   Pelagićevo
o   Bijeljina
o   Ugljevik
o   Osmaci
o   Zvornik
o   Vlasenica
o   Sokolac
o   Han Pijesak
o   Pale
o   Rogatica
o   Višegrad
o   Berkovići
o   Ljubinje
o   Trebinje



Opštinske organizacije koje su osvojile od 40 – 50%:


o   Gradiška
o   Oštra Luka
o   Petrovac
o   Banjaluka
o   Mrkonjić Grad
o   Šipovo
o   Šekovići
o   Srebrenica
o   Istočna Ilidža
o   I. N. Sarajevo
o   Gacko
o   Foča
o   Čajniče



Opštinske organizacije koje su osvojile više od 50%:
o   Laktaši
o   Srbac
o   Istočni Drvar
o   Ribnik
o   Milići
o   Kalinovik
o   Rudo

Opštinske organizacije koje su pobjednici jer su za Narodnu skupštinu osvojile više od drugih stranaka:


o   Novi Grad
o   Kozarska Dubica
o   Prijedor
o   Gradiška
o   Laktaši
o   Srbac
o   Prnjavor
o   Oštra Luka
o   Kostajnica
o   Drinić
o   Banjaluka
o   Čelinac
o   Ribnik
o   Mrkonjić Grad
o   Jezero (nema odbora)
o   Kneževo
o   Kotor Varoš
o   Šipovo
o   Derventa


o   Brod
o   Vukosavlje
o   Modriča
o   Doboj
o   Petrovo
o   Teslić
o   Šamac
o   Pelagićevo
o   Bijeljina
o   Ugljevik
o   Brčko
o   Osmaci
o   Zvornik
o   Šekovići
o   Bratunac
o   Srebrenica
o   Han Pijesak
o   Istočna Ilidža
o   Istočno Novo Sarajevo
o   Trnovo
o   Pale
o   Rogatica
o   Milići
o   Nevesinje
o   Kalinovik
o   Gacko
o   Foča
o   Čajniče
o   Rudo
o   Berkovići
o   Bileća
o   Trebinje



·         Gubitnici opštinski odbori (za NS)
o   Krupa na Uni
o   Donji Žabar
o   Lopare
o   Vlasenica
o   Sokolac
o   Višegrad
o   Novo Goražde
o   Ljubinje

·         Područja gubitka – početak silazne putanje?

Najočiglednija analiza Izbora 2010. dobije se uspoređivanjem planova i zadataka po izbornim jedinicama i njihovom usporedbom sa ostvarenjima.

IJ 1 – plan 70.450 glasova
IJ 2 – plan 72.325 glasova
IJ 3 – plan 39.200 glasova
IJ 4 – plan 37.100 glasova
IJ 5 – plan 40.100 glasova
IJ 6 – plan 24.000 glasova

IJ 1 – podbačaj za 15.101 glas u odnosu na plan – 21%
IJ 2 – podbačaj za 14.995 glasova--------------------20,7%
IJ 3 – podbačaj za 8.037 glasova---------------------20,5%
IJ 4 – podbačaj za 3.959 glasova---------------------10,67%
IJ 5 – podbačaj za 2.840 glasova---------------------7,08%
IJ 6 – prebačaj za 1.142 glasa------------------------4,75%

Sa istoka na zapad naši gubici u odnosu na plan drastično rastu. A organizacija stranke, broj članova, godine postojanja odbora, pozicije u vlasti, kadrovska zastupljenost, novčani resursi, medijska prisutnost - sve je na strani zapadnih područja.
Ne može se kao izgovor koristiti slabost planiranja, odnosno određivanja zadataka jer je ista metodologija uzeta za sve odbore.
Postavlja se pitanje da li je na ovim područjima, IJ 1 i IJ 2, prije svega, dostignut zenit i da li je počela silazna putanja? Svi podaci pokazuju da to nije tačno jer nema rasta protivnika da bi se to moglo konstatovati.
Uzroci pada u prve dvije izborne jedinice nalaze se u:
o   učmalosti i zatvorenosti organizacije (starački dom Gradiška),
o   prevladavanju Srbac-Kojić sindroma koji preferira rješavanje „sa šefom“,
o   forsiranju pojedinačnog, ličnog, svog interesa (izbor novog rukovodstva u Prijedoru, da bi predsjednik odbora mogao da bude poslanik, umjesto bivšeg, a pri tome ne raste broj glasova, što bi bilo očekivano, nego pada),
o   lagodnost vlasti i stranačkih povlastica – niko od naših ovdašnjih nižih lidera nije ušao u bilo kakav sukob, godinama, sa bilo kim iz opozicije ili iz nekog drugog „nerijateljskog segmenta“,
o   odsustvu terenskog i organizacionog rada što uključuje identifikaciju birača kao zadnju fazu (osim, dijelom, kod prijedorske organizacije i osim velike organizacione aktivnosti koju je preduzeo Gavranović i ekipa u BL, mada je u zadnjoj dekadi kampanje izgubljen dio energije u šator-art pokretu).

·         Područja dobitka
Područja dobitka, od kojih u nekima nemamo vlast u opštini, daju druge pokazatelje. Radi se o:
·         Težnji da se uključi u pobjednike
·         Kolektivnoj sinhronizaciji pojedinačnih ambicija jer individualne još uvijek ne prevladavaju pošto ne dobijaju toliko šansi kao na zapadnim područjima
·         Neizgrađenoj organizaciji na čije područje napadaju kandidati iz raznih opština (npr. kandidat iz Donjeg Žabara, u kome nema nikakve šanse za glasove potrebne za poslaničko mjesto, dobija najveći dio glasova na drugim područjima. Tako rade i drugi slobodni strijelci i rezultat za stranku raste)
·         Nepostojanju iskustva da pojedinačne relacije mogu da budu efikasnije i da prevladavaju ili, ako postoje, kao u Vlasenici, loše se odraze na stranački rezultat.

·         Uzroci u organizaciji
Organizaciona izgrađenost nije dostizala politički značaj stranke i političke robne marke Predsjednika stranke i samog SNSD. Najveći dio naših procedura ostao je na zakržljalom nivou, kada je broj odbora bio dva ili tri puta manji. I tada smo, prvi put, ušli u vlast organizaciono-stranački nedorasli. I 2005. smo preuzeli vlast a 2006. pobijedili, organizaciono nespremni. Mandat 2006 – 2010. utrošen je u veliki društveni, politički i ekonomski zamah i vraćanje i očuvanje pozicije Republike Srpske. Stranka nije imala dovoljno učešća u vlasti, nije bilo kadrovske protočnosti, prevladavao je „šefe-odnos“ i stoga smo mogli konstatovati, 2010., da je prije četiri godine pobijedila „ministarska partija odnosno da je SNSD predao pobjedu i vlast toj ministarskoj i pomoćničkoj partiji (ne stranci, nego partiji). Od 63 zamjenika ministara u sekretara ministarstava, njih 40, na kraju mandata, početkom 2011., nisu uopšte članovi SNSD. Ostali su se učlanili nakon pobjede kada su natjerani da mandate stave na raspolganje. Samo 7 lica iz te strukture, od 63, pravih je članova, koji su članovi od ranije i koji su izašli iz i prepoznatljivi u opštinskim organizacijama. U pojedinim ministarstvima, koja su „naša“, stanje je još poraznije. I ta greška je uslovila gubitak 4 ili 5 poslaničkih mjesta, zajedno sa padom u IJ 1 i 2.
o   Nekoherentno ponašanje
Osnovni preduslov za optimalno iskorištavanje političkog značaja, organizacionog segmenta i pozicija vlasti jeste jedinstvena tehnologija proizvodje glasova. Politička stranka je kao i fabrika koka kole, mora da proizvodi po jedinstvenoj tehnologiji, na mnogo mjesta i po što jednostavnijoj i jevtinijoj cijeni.
U nas su prisutne razne tehnologije po terenu. Još ne uspijevamo obučiti dovoljan broj aktera, aktivista i posmatrača ili ih odbori i kandidati ne uvažavaju. Te različite tehnlogije mogu se identifikovati kao:
§  Šljunak-asfalt organizacija – nema primjera da smo tako uspjeli pobijediti
§  Presudan dolazak „šefa“
§  Menadžerisanje, kabadiluk i malidodik sindrom
§  Kupovina glasova
§  Vrbovanje naših „otpadnika“, nezadovoljnika i frakcionaša da rade za kandidate koje podržavaju susjedni ili neki dalji odbori
Takva izborna ponašanja uslovljavaju i međuizborni život opštinskih organizacija koji se svodi na to ko će zauzeti pozicije za sljedeće izbore. Na mnogo mjesta nama se događa da se glavna bitka vodi za pozicije na listama, poslaničkim i odborničkim, a da se nakog dolaska na spisak, aktivnost obustavlja. SNSD tako služi kao poligon za pokazivanje i anuliranje lokalnih individualnih boljki.
Na nekim područjima – Bijeljina – SNSD već mandatima uređuje igralište i tribine, daje logistiku i publiku a onda lokalane grupe, pod našim imenom i zastavom vode svoje sokačke borbe od koje nikad nismo imali koristi nego samo štetu. Sramotno je za SNSD da nas pobjeđuje jedan Mićo Mićić koji nema iza sebe strukturu i članstvo koje imamo mi.
Moramo prekinuti sa praksom da se odbori formiraju mimo procedura, odnosno mimo izbora u mjesnim odborima pa dalje. Svako takvo formiranje odbora je po nečijoj lokalnoj želji a mimo želje organizacije na terenu koja onda ne želi da radi za takav odbor. I svako takvo formiranje odbora je otvaranje brane da u stranku uđu naši dojučerašnji protivnici i da za deset mjeseci staža svrgnu i sklone one koji su deset godina u organizaciji i na terenu. Taj vanstranački stampedo produkuje permanentnu anarhiju i dezorganizaciju.
Za pet godina smo udvostručili broj članova, sa 72.000 na 145.000. To zahtijeva jednako nadgrađenu organizacionu struktur, veliku odgovornost i jedinstvenu tehnologiju. Nema dovoljno podrške za taj napor.
Ponekad mi se čini da je stranka samo moja, da treba samo meni i da za to samo ja o tome pričam.
o   Individualizam
Gubimo potreban nivo kolektiviteta. Niko od nas, osim Dodika, bez SNSD nije ništa. Ogroman broj lidera na nižm nivoima to ne želi da prihvati nego koristi ime SNSD i politička leđa predsjednika stranke za gole individualističke potrebe. Jasno je da je politička stranka i skup pojedinačnih interesa. Ali je i monolit grupnog i društvenog interesa. Mjeru između ta dva interesa ne možemo prepustiti pojedincima. To mora da određuje i kanališe Stranka.
Osvijetliću samo neke aspekte individualizma.
§  Borba za vlastite glasove
Preveliki liberalizam i otvorenost stranke omogućuje raznim eksternim igračima da dospijevaju na naše liste. Takve kandidate organizacija na terenu najčešće ne prihvata što umanjuje stranačke, organizacijske, glasove. Oni, pak, su prinuđeni da rade na način kako su naučili u drugim strankama, pomoću para, ucjena, klika, na sve druge neregularne načine i na taj način omogućuju prolaz dok naši kandidati, kandidati iz organizacije, ne prolaze. To se direktno sveti u apatiji organizacije, deaktiviranju desetina aktivista i nezadovoljstvu i kandidata i naših lokalnih lidera. Tako mi sami ubijamo svoju organizaciju.
Tu borbu za vlastite glasove vode i naši kandidati. Slučaj Mirka Kojića koji je dobio mnogo više glasova nego što mu treba za poslanika a Srbačka organizacija nije ispunila plan. Na prijevremenim izborima za načelnika u gradskom području smo izgubili ili nismo dobili onoliko koliko zavređuje snaga stranke u Srpcu i u izbornoj jedinici. To je direktna posljedica individualizma garniranog paralelnim procedurama šef-odnosom i borbom za vlastite glasove.
§  Zanemarivanje stranačkih glasova
Individualizam koji se uvukao u našu organizaciju bježi od prikupljanja glasova za stranku, na svim organazacionim nivoima jer svoju kandidaturu mnogi ne smatraju kandidataurom stranke, nego kandidaturom lobiranja, kandidaturom koju podržava ovaj ili onaj, kandidaturom svog vlastitog položaja Malog Dodika. Pošto su na taj način kandidovani oni ne smatraju da mnogo glasova za stranku donosi mandate i njima. Oni se unaprijed žele osigurati za svoje lične glasove i oni glasove i strukturu organizacije koriste za to, za dopisivanje glasova njihovim imenom a ne za povećanje broja stranačkih glasova. U tom dvostrukom gubitku energije mi smo izbubili cilj od 42 poslanika. U svakoj izbornoj jedindici postoji najmanje jedan poslanik koji je prošao na taj način i on je direktno umanjio broj stranačkih glasova za najmanje 50% onih koje je on dobio. A u IJ 1 i 2 postoji više takvih poslanika.
§  Kupovina glasova, vrbovanje glasova, dopisivanje, na terenu se to zove upisivanje preferencijala, što je kriminal i krivično djelo. Zato i ne možemo nikad dobiti rezultate izbora sa terena, dva tri sata nakon zatvaranja izbornih mjesta.
o   Regionalizam
Regionalizam je negativna pojava u stranci kao i u politici uopšte, dok Republika Srpska ne izbori samostalnost. Nakon ukidanja regionalnih odbora, ta je tendencija smanjena drastično. Ostali su neki rudimentarni oblici koje praktikuju ili bivši predsjendici regionalnih odbora (Mićo Kraljević) ili poslanici koji su izgradili svoju moć u tom svojstvu. Regionalizam se ogleda i u stavu „šta nama ima Banjaluka govoriti“, „šta je nama Banjaluka dala“ u smislu stranke. Takvo ponašanje je vidljivo u Bijeljini i Trebinju, npr.
o   Feudalizam
Upotreba opštih resursa za uske stranačke potrebe na nekom području. Bijeljinski lokalni izbori su klasičan primjer feudalizma. Feudalizam uvijek gubi izbore. Ogroman energija se troši u asfaltu, šljunku, banderama, lažima, obećanjima, vodovodima, dovođenju ministara, traženju para, razvlačenjem predsjednika... sve je to dobro nekome ali šteti direktno našoj organizaciji. Čitava armija aktivista se ispcrpljuje na tim poslovima a biračima niko ne prilazi. I što je najgore, ljestvica se diže i za sljedeće izbore pa to postaje običaj koji nije moguće zaobići a nije moguće uvijek ispunjavati. A i kad se ispunjava, druga područja se zapostavljaju.
o   Klijentelizam
Mnogi lokalni lideri, u nedostatku organizovanog stranačkog rada sa predsjednicima odbora i dr. traže klijentelističke skupine preko pojedinih lidera, preko pojedinih direktora javnih preduzeća i obrnuto. Tako se stvara opasni paralelizam u kome stranka gubi tokove i trendove iz ruku. I mnogi drugi naši lideri na svim nivoima, imaju svoje „igrače“ koji su nezamjenjivi ili svoja interesna mjesta kod kojih im se mora izaći u susret. To je velika opasnost za stranku jer svi znaju o čemu se radi. Ogroman broj ljudi u stranci radi na stepeničarski i rukavdžijski način, čekaju „šefa“ na stepenicama i vuku ga za rukav. Tako izdejstvuju svoje namjere u raznim kadrovskim mozaicima. Takvo ponašanje demotiviše naše aktiviste na terenu. Svaki prolazak takvog klijenteliste uz pomoć stranačkih ili eksternih provodadžija, umrtvi 5o naših aktivista iz nekoliko generacija koje smo s mukom pridobijali i obučavali.
Sada smo došli u situaciju da neki direktori javnih preduzeća vode svoje privatne i lične klijentelističke pokrete i organizuju podršku odbora i izvanstranačkih struktura kako bi ostali na svojim položajima. To je poraz za stranku.
o   Osionost
Naši lideri na lokalnom i regionalnom nivou naš uspjeh iz 2006. su shvatili kao svoj uspjeh, prije svega, i kao nagradu za vrijeme kada su bili među prvima, „osnivačima“ na tom području, i od tada svoje opštinske odbore zovu „glavni odbor“, ali i kao dozvolu da budu Dodik kad njega nema i da se siledžijski ponašaju prema svima oko sebe. Mnoge takve informacije sa terena do rukovodstva stranake nikada ne dođu a radi se o ponašanjima koja su neprihvatljiva za bilo koju društvenu grupu.
o   Nelegalne relacije
Dio poslanika svoj mandat shvata samo kao ministarisanje za vrijeme skupštinskih zasijedaja, nastojeći da vrbuju ministre za svoje projekte, za projekte u svojoj sredini, za biznismene njihove prijatelje, za svoje biznise... oni se tako odvajaju od organizacije u opštini i od politike i rukovodstva stranke, stvarajući nelegalne relacije koje služe u lične materijalne koristi ili samo u njihove lične izborne svrhe.
o   Prevelik priliv izvan SNSD
Od 2006. broj članova je udvostručen mada kao organizacija nismo vodili nikakve akcije za prijem novih članova. Jedino smo insistirali na prijemu mladih i žena ali čitavi kordoni poraženih i onih željnih vlasti, položaja i moći došli su kod nas. Imali smo filtere u stavu da ne mogu dolaziti oni koji su bili u strukturama drugih stranaka ili u strukturama vlasti za njihov račun, obavljali funkcije. Ali lokalni lideri su, da bi otklonili protivnike i da bi lagodno proveli mandate, takve listom primali u naše redove i bez članskih karata i ostavljali ih na položajima. Tome je doprinijela, masovno katastrofalno i „Ministasrka partija“.
Krajnje je vrijeme da se takav priliv zaustavi. Slučaj Mastilo pokazuje da sa takvima, na svim nivoima, dolaze i njihove priljavštvine, njihova nelegalna tehnologija i njihova klijentela. Za 15 godina smo stvorili široku bazu naših kadrovskih rješenja i sve druge treba kazniti što su to vrijeme ostali izvan ili kod drugih.
o   Odsustvo kontakta i usmjeravanja predsjednika opštinskih odbora, odbora MSD i AŽ
Postoje privatni kontakti lidera sa nekim od ovih struktura i kontakti izvršnog sekretara. U godini izbora nešto su intenzivniji kontakti te vrste ali u suštini imamo tri kolosijeka, osim izuzetaka, bezbroj nevdiljivih kontakata od kojih stranačka organizacije nema koristi i masovno nezadovljstvo da se ni do koga ne može doći.
o   Potpuna kadrovska odsječenost stranačke organizacije od vlasti – kadrovska neprotočnost
Ovo ne treba komentarisati – pogledati prilog o pomoćnicima ministara i sekretarima ministarstava.
o   Trokolosijek - SNSD, MSD, AŽ
Na mnogim mjestima na terenu, tamo gdje organizacija nije izgrađena, gdje se primjenjuju slabosti koje su gore navedene, imamo praktično tri stranke na terenu. Svako radi za sebe što dolazi do izražaja naročito u predizbornoj kampanji i izborima.
o   Neiskorištavanje novoosvojene vlasti
Napor koji je stranka učinila da se na lokalnim izborima postigne rezultat i načelničkim pobjedama kako bi to bila prva stepenica za osvajanje većine u Narodnoj skupštini, mnoge organizacije nisu shvatile kao potrebu da se nastavi dalje raditi u kontaktu sa stanovništvom kako bi se proširila glasačka baza, iako im je to izričito stavljeno u zadatak. Naprotiv, neke organizacije čine kontraproduktivne poteze i umanjuju mogućnost pobjede na na sljedećim lokalnim izborima.

·         RJEŠENJA
o   Strateška opredjeljenja
§  Gradnja mreže mjesnih organizacija u sva tri segmenta organizovanja, do potpune pokrivensti biračkih mjesta. To mora biti završeno prije lokalnih izbora
§  Identifikacija birača mora biti trajni proces koji stranka mora stalno usavršavati i težiti maksimalizaciji
§  Plan potrebnih glasova na izborima mora se ugraditi u redovnu aktivnost i obavezujuću tehnologiju za sve lokalne organizacije i za sve izbore.
o   Mjesečno okupljanje predsjednika opštinskih odbora, predsjednika odbora MSD i predsjedica opštinskih aktiva žena (jedna tačka dnevnog reda, pitanja na koja misle da treba odgovor dostavljaju unaprijed)
o   Završetak formiranja mjesnih odbora za svako biračko mjesto i SNSD, i AŽ i MSD – u toku ove godine.
o   Striktno poštovanje Principa kadrovske politike i sinhronizacija dvije kadrovske komisije
o   Tromjesečna kontrola vladine kadrovske politike od strane Izvršnog odbora Glavnog odbora.
o   Na Saboru prilagoditi Statut potrebnim inovacijama u organizaciji:
§  Uvesti, u opštinskim organizacijama, Izborni aktiv SNSD u godini izbora koji se sastoji od predstavnika OO, MSD i AŽ,
§  Izborni štab se sastoji od jednakog predstavnika OO, MSD i AŽ,
§  Organizacija unutarstranačkih izbora i druge organizacione radnje u MSD i AŽ moraju biti pod kontrolom opštinskog odbora koji potvrđuje i predsjednika MSD i predsjednicu AŽ na opštinskom nivou
§  Svi predsjednici mjesnih odbora su članovi opštinskog odbora,
§  Nema kooptiranja na opštinskom nivou,
§  Izvršni odbor OO do 15 članova u kojem su obavezno i predsjendik MSD i predsjednica AŽ
§  Precizirati isključenja (OO predlaže a IO GO isključuje),
§  Usvojiti Pravila za unutarstranačke izbore kao dokument - Prilog
§  Usvojiti Procedure SNSD kao dokument koji bi sadržavao:
·         učlanjenje
·         isključenje
·         biranje predsjednika opštinskog odbora i njegovu smjenu (koja nije moguća ili koja povlači i raspuštanje odbora a raspuštanje odbora stavlja mandate predsjednika mjesnih odbora na ponovne izbore)
·         kandidovanje
·         primanje članova drugih stranaka
·         uslovi dolaska (iz drugih stranaka) funkcionera, direktora, načelnika (neophodna saglasnost opštinskog odbora i IO)
·         posmatrači – volonteri iz reda predsjednika i potpredsjednika mjesnih odbora
o   kancelarijski sekretari – volonteri iz omladinske i ženske populacije (organizacije).
o   Štednja u stranci:
Naši prihodi su pali na trećinu onih od prije tri godine. Finansijska kriza će biti trajna. Naslijedio sam apsolutni haos u trošenju sredstava i stvaranju trajnih obaveza. Upozoravao sam i predlagao štednju na vrijeme. Da nisam uveo članarinu sada bi bilu u bankrotu. Zadnji je čas da se uvede velika štednja jer mi nismo profitna organizacija, ne stvaramo novu vrijednost i ne možemo držati sadašnje obaveze na ovom nivou niti preuzimati nove bez neizvjesnog finansiranja. Moramo početi stvarati fond koji će u budućnosti biti garancija funkcionisanja, kao što je nekad bilo izdvajanje za amortizaciju. Gradnja Sjedišta SNSD se sada, kad nismo počeli odmah, mora odložiti. Ponašamo se potpuno nelogično jer naši najorganizovaniji odbori, Banjaluka i Laktaši... najviše nas koštaju, umjesto da ne koštaju ništa i da organizuju donacije u fond stranake.
§  Otpuštanje i zbrinjavanje svih stalno zaposlenih, uključujući i Banjaluku i Laktaše. Sve poslove oko članstva i dostavljanja računa mogu da rade volonteri. U Banjaluci, iz prostorija stranke nam usred dana ukradu kompjuter pored stalno zaposlenih radnika.
§  Volonterski rad u kancelarijama. Mlade koji su naši aktivisti treba naviknuti da volontiraju u kancelarijama, uz prethodno planirao angažovanje i zapošljavanje u segmentima u kojima stranka može to da obezbijedi.
§  Prodaja objekta u Laktašima i čuvanje sredstava u Fondu budućnosti.
§  Zatvaranje kancelarija u Federaciji osim u Drvaru, Glamoču, Grahovu i simbolnično u Mostaru i Sarajevu.
§  Uvođenje sistema donatorske kartice sa fotografijom (20,00 KM), Zlatne počasne kartice koju mogu imati i oni koji nisu naši članovi ali i oni koji to mogu priuštiti (200,00 KM) za gradnju zgrade SNSD i simbolične godišnje članarine od 1 KM koja bi služila kao način da se inoviraju podaci u našoj bazi (adresa, telefon).
§  Uvođenje stalne donacije od svih poslanika, delegata, načelnika i direktora javnih preduzeća u visini od 5.000,00 km u toku godine
§  Stalna godišnja donacija od članova Glavnog odbora, prema mogućnostima
§  Nalog odborima da počnu prikupljati donacije za lokalne izbore koje bi se držale oročene na posebom računu i koristile po njihovim nalozima...



субота, 17. јануар 2015.

 РЕД ОБЛАКА,
РЕД СУНЦА,
РЕД ЗЕМЉЕ
КОНЦЕПТ КОНЦЕПТА

 ПУТ КОЈИ НЕ ВОДИ НИКУД
БАЦАЊЕ ДРЖАВНИХ ПАРА
 ОТКУД ОВДЈЕ
СИНЕ ЗИМЗЕЛЕНИ


 СТАРА ВРБА НА ВРБАЊИ
ЧУВАР ВОДЕ ОД ОБАЛЕ
ЦРНА ЗАСТАВА
НИВОА ПОПЛАВА
3505.
ЗАШТИЋЕНИ ПРОИЗВОДИ,
НЕЗАШТИЋЕНА ДРЖАВА

Кад сам, као млади новинар, из Главног Града, директно стигао у Бањалуку, сазнао сам и за Дајак Чамац. Шта је то. Чамац, јебо га ти. Али има Дајак. Шта је Дајак. То је дрво којим се одгуриваш о дно и чамац плови, Радо, Бела Радо. То нема нигдје у свијету. Само у Бањалуки. По том смо ми јединствени. О томе мораш репортажу да направиш. Ако мислиш да будеш велики новинар.
Ма, Ниђевезе.
Можда у свијету нема Одгуриваш.
Чамац јест лијеп, витак, дизајниран за брзе воде Врбаса, клизи по површини. И Дајак је лијеп. Мада треба снаге и муда за двије кесе да би се дајачило узводу.
У човјековој приороди је да има нешто што нико на свијету нема, барем докле се може довикати. Већ иза сљедећег брда, нема свијета.
Зато је и измишљена институција заштићених производа. Да се не фалсификује нешто што само неки крај и његови људи дају и имају.
Мада је то узалудан посао. Људи су, кроз своје трајање, и богове фалсификовали. Па се сад поклаше због тога.
Сарајски медији јављају да је у БиХ, на основу географског поријекла, заштићено осам производа.
·         Грачаничко керање
·         Цазински кестенов мед
·         Љубушки рани кромпир
·         Сарајевски филиграни
·         Сарајевски златари
·         Сарајевски сават
·         Херцеговачки мед
·         Крешевско потковано јаје.
На Турском Језику се за Сават каже Гравирање.
Дакле. Пола од тога дала Природа а пола су занати који изумиру и њих се не може ни спасити а камоли заштитити им географско поријекло.
Чак и ако елиминишемо општу сарајизацију и у том сегменту, много људског умијећа и труда на основу природног давања, остало је, и остаће, незабиљежено, неупамћено, неиспричано.
Не зато што неке институције не дјелују. Већ зато што не постоји Држава Босна и Херцеговина. И не може постојати. Њено географско поријекло се не може заштитити никаквим институтом тржишног права.
У њој се ни два покојника не налазе и не идентификују једнако брзо и ефикасно. Зашто би се онда два сира третирала једнако.
А кад сам поменуо сир. Сир Трапист. Стигао је до Ливна. Само га нема у Бањалуци. Једно вријеме се, нарочито пред рат, покушавало нешто учинити. Док лопине нису упропастиле Бањалучку Мљекару.
Сир Трапист су овдје, у Лијевче Пољу, правили најбољи људи на свијету, Ред Траписта, којима је вјера налагала да само раде и шуте.
Не знам да ли данас има млијека за такве сиреве. Руку и упорности би се можда и нашло.
Недавно је причано о Унеску и Змијањском плавом везу.
Цијеним сарајску заштиту географског поријекла.
Али. Република Српска, ако већ не може да формира државне процедуре за географско поријекло, требала би да формира Списак Јединствених Производа. У склопу неке већ постојеће установе, академије најбоље, универзитета. Да ради на промоцији и на интернационалној процедурализацији.
То не може донијети ништа у тржишном смислу. Али може продужити културу и оформити Фонд Памћења. Тако су људи организовали и галерије. У којима су слике сликара који више не постоје.
А наших, и Природе, руку, и ума, дјела, па макар то био сир, најбоље су слике нашег свијета.

И до брда и преко брда.

петак, 16. јануар 2015.

3504.
ГРУПНА СЛИКА
СА ДВА МИНИСТРА,
ТРИ ЧЛАНА
И СМИЈЕШНОМ
ИЗЈАВОМ

Како је и почело, тако се данас у Сарају и завршило.
Два министра иностраних послова, Велике Британије и Њемачке, пропала су у котлинску маглу и састали се са лидерима верификованим на изборима и лидерима евидентираним на изборима, саопштивши, успут, неколицину празњикавих синтагми типа Оворили смо прозор, Шанса која се више неће указати, Нова радна мјеста, Чули смо занимљивости.
Иницијатива двојице министара, о којој сам писао, нејасна је била на самом почетку. А тако је и преточена у Изјаву коју је предложило Предсједништво БиХ како би је лидери потписали и тако се обавезали на Нешто.
И о Изјави је све речено.
То је један од најунитаристичкијих корака које су предузели чланови Предсједништва БиХ уназад неколико сазива.
Суштински, Изјава је веома нејасна и непрецизна што оставља могућности за уобичајену злоупотребу и од стране Сараја и од стране његових интернационалних унитарофила.
Забрињава, међутим, данашња реакција Босића и Иванића, двојице најважнијих Сарајевских Срба Промјенаша.
Босић је поново оптужио Додика да је против Изјаве. Чиме је положај Републике Српске у овом веома важном, можда и пресудном мандату, свео на питање односа према Додику. О ком односу ми, што се тиче Босића, знамо већ све.
Иванић је рекао да ће изјава бити појашњена. И то би било то.
Та неузбудљивост Иванића није само његова политичка карактерна особина. Она сугерише да је ствар са Изјавом завршена.
Проблем је, међутим, озбиљан. Четверогодишња политика не може се презентовати у једној изјави. Нити се на основу једне такве изјаве може реализовати.
Изјава, коју морају да потпишу и проводе сви, у овом случају 14 странака и лидера, потпуно елиминише демократију, парламентаризам и резултате избора.
Изјава је директно инсталирање Бриселско – Сарајевског паралелизма у функционисању Босне и Херцеговине.

И стављање свих нивоа демократски изабраних власти у Босни и Херцеговини, а нарочито у Републици Српској, пред свршен чин. 
КРСТ
РАДИ СЕ
3502.
ТЕРОРИЗАМ ЈЕ
АМБАЛАЖА 
СВЈЕТСКОГ РАТА

Свијет је претворен у једно село, једно дупе, једну пјесму. У један долар, један метак, једног попа, једног порезника, једног шумара и једног подворника.
У једно домаћинство.
Стога је нормално да су чланови домаћинства злостављани.
То се данас зове тероризмом.
Тероризам је и Дупе Ким Кардашијан. Тероризам је и Гангам стајл. Тероризам је и Икс фактор, Опстанак и Ваше лице. Тероризам је поплава ријалитија. Тероризам је Селфијизам. Тероризам је и излуђивање Људским правима, Гузиним бојама номосексуализма.
Тероризам је, нажалост, и убијање невиних људи у које можемо убројати књижевнике, новинаре и карикатуристе. Без обзира што се може поставити питање провокација и омаловажавања нечијих светиња. На шта се може одговорити да је свијет постао једно домаћинство и да сви знају шта је коме драго а шта није. И да је свако сваком у прилица да буде јетрва.
Развој и успон Тероризма недовојив је од Глобализације.
Некада је Тероризам био упад у амбасаду СФРЈ, од стране усташких екстремиста, са поруком и захтјевом да Хрватска постане неовисна.
Данас нема тако једноставног Тероризма.
Данашње поруке су катаклизмичне.
Нико не отима авион да би нешто саопштио свијету и скренуо пажњу.
Без три, четири хиљаде мртвих, нико не жели да улази у пројект.
Дакле. Тероризам више није порука малих група.
Тероризам је данас порука оних који владају свијетом.
Њихова моћ у томе је што на избору имају много тема, много актера, неограничену количину кутија, омотница и украса за паковање. И у томе је што су у прилици да годинама, или деценијама, производе добре теме за тероризам.
Моћ је и у томе што се на тај начин више не шаљу појединачне поруке. Шаљу се и директно инсталирају готови трендови. По систему Кључ у браву.
Тероризам је начин владања свијетом.
Концентрована Глобализација учинила је да је борба против Тероризма немогућа. Не можете имати више плицајаца и обавјештајаца него што имате потенцијалних циљева.
Велики Збигњев користи све лоше и добре особине чланова домаћинства и никад се не зна кад ће којом особином на кога да усмјери претходно јавно обликовану енергију.
Тероризам се може третирати и као увод, непосредна опасност или предворје Великог Свјетског Рата.
Њега и може зауставити само Свјетски Рат.

Ако се правимо будале па не сматрамо да је Тероризам сам већ Свјетски Рат.

четвртак, 15. јануар 2015.

3501.
ЗНА ЛИ КОЛИНДА
КО СУ ХРВАТИ

Шта је државно а шта национално.
Откако је пропала Титина Диктатура и СФТН, Социјалистичка Федеративна Тамница Народа, а нарочито откако су на сцену ступили Вишстраначки Слободни Демократи, многе ствару постале су магловите. Некима је Дрина, нпр, изненада потекла линијом Вировитица Карловац Карлобаг. А Пантовчак се преселио на Бикавац. Многи су почели мијешати Србе и Првославце, Турке и муслимане, Католике и Хрвате. Док су други, са стране и из потаје, мијешали карте.
Некидан је Колинда, која је изабрана за Предсједницу Хрватске, изненада проговорила.
И доказала да су у праву они који су рекли да је боље ћутати и бити сматран глупим, него проговорити и то доказати.
Поред свега, Клинда је лупила да су за њу у Хрватској сви Хрвати, јер живе у Хрватској, па и они који су Срби по националности.
Није Колинда случајно лупила.
У Хрватској није створен термин којим би се означавао становник Хрватске, житељ.
Док је била Социјалистичка Република Хрватска, у саставу СФРЈ, то није било ни потребно. Али сада, када је то Држава Хрватска, то је потребно. Јер у њој не живе само Хрвати. Додуше, има још држава, које су старије од Хрватске, које имају сличан проблем.
Колиндин новорјечник ипак је више национализам и фашизам него што је језичка грешка.
Јасан је циљ. Сви морају бити Хрвати. А у своје слободно вријеме могу вјеровати у Бога ливада и бујади.
То је и званична политика Државе Хрватске. Она прописује да је тамошња јавна телевизија Хрватска радио телевизија. А Било би исправније и тачније Радио телевизија Хрватске.
Житељи Хрватске би могли бити, нпр, Хрваћани. Међу којима су Хрвати, али и Срби, Талијани, Мађари. Становници Српске би могли бити Српскијанци.
И за једне и за друге, то је вјероватно национално и језички језиво.
И у Србији је језиво кад се за становнике Србије каже Србијанци.
У Босни и Херцеговини није језиво. Пожељно је. Да се каже да смо сви Босанци. Само су неки православне вјероисповијести.
Како, дакле, они који су знали да се изборе за државу, не знају како се зову њени држављани.
Лако. Неко им се други изборио за државу. А за држављане га болиокурац.



3500.
БРИТАНСКИ
И ЊЕМАЧКИ
МИНИСТРИ
У МОНОДРАМИ
У БиХиС

У Сарајево је дошла Америчка Амбасадорица. Сутра долазе два министра иностраних послова, Велике Британије и Њемачке, да се обрате бехапарламентарцима. Претходно је Иванић постао ЧланП. Историја се убрзава. Промјене надиру као клизишта.
А моје Седамдесеттреће Ја, из даљине виче Неко нас зајебава.
Заједничка иницијатива два министра хардверски је веома сумњива а софтверски веома празна.
Њемачка је Дихтаторица Европске Уније а Британија је њена Велика Јетрва.
Њемачка се стара да у ЕУ све дихтује по ДИН стандардима а Британија дежура на метеоалармима и у редовним размацима диже узбуну о изалску и слично.
Самим тим, њихова заједничка иницијатива изазива велику сумњу.
Када се зна да и једна и друга земља, као Велике Тајне Службе, имају овдје добре упливе, добре резултате, многе своје људе и велике планове, онда се добро треба чешати иза ува и  пазити на сваки детаљ и посљедицу.
Када сутра буде одржано јединстено двојно предавање за пачиће мале, у Парламентарној Скупштини БиХиС, може се анализирати текст и говор.
Али се неће много сазнати.
Као ни из Заједничке изјаве коју је Предсједништво БиХиС понудило политичким странкама да потпишу и обавежу се. Док нас смрт не растави, СТЈ.
Једина конкретна активност која је подузета, а која ће се вјероватно опредметити, јесте формирање различитих већина на нивоу заједничких органа и на нивоу Републике Српске.
Ако се то оствари то је поен у корист Унитариста.
Јер ће то доносити непрестане тензије у односима Сарајево – Бањалука. Држава – Иредента. А то је коубило се за окривљавање Републике Српске за све, од опструкција до рушења Европског пута.
Видим и да је у случају Џаферовић Главомет, Српска кривац. Преко њега, је ли, жели да спријечи формирање Савјета Министара.
ЈВСМ. Јебо Вас Савјет Министара.
Републици Српској ће у тој позицији требати врхунски ђаволски жонглерај.
Неће помоћи ни митско биће, пола Експерт Импровизација, пола Аналфабет Система.
Ну.
И та дискрепанца, као и британско-њемачка инцијатива, и долазак Два Министра Желим Ја, треба гледати само у свјетлу Одлагања Коначног Рјешења.
Увијек и у свему, а нарочито у БиХиС, треба имати на уму да Распад Југославије није ни близу крају, да ће се завршити у Босни и Херцеговини и да у Србији и Хрватској има посла не за два мандата већ за двије генерације.
Док се не ишчешља Хрватска и не рашчупа Србија, нема рјешења за БиХиС.
Јест онај рајкула доноси оптимизам на почетку године, ОГЈ.


среда, 14. јануар 2015.

3499.
ОДГОВОРНОСТ
ЕСЕНЕСДЕОВИХ
ПОСЛАНИКА И
МИНИСТАРА
ЗА ЛОКАЛНЕ
ИЗБОРЕ

Савез независних социјалдемократа има пред собом неодложну темељну реорганизацију, прецизнију профилацију и заустављање негативних трендова. Јер локални избори се приближавају брзином свјетлости.
Један од потенцијалних кинетичких сегмената свакако је посланички и министарски.
Стицајем околности, девастирањем кандидационог процеса, одустајањем од критеријума кандидовања, рушењем кадровске вертикале, заобиласком организације и невредновањем претходних страначких активности, Кандидациони Мозаик Есенесдеа постао је полигон Екстерне Моћи и дефиле кандидата који немају много везе са организацијом, њеном изградњом и претходним вишегодишњим напорима хиљада активиста.
То се одразило и на изабрани Посланички Мозаик.
А осмозом, кроз све те филтере, дошло се до још неповољнијег Министарског Гоблена.
Уз коалициону Мајкутерезу, Есенесде је дошао до тога да има једног јединог министра који је прошао вишемандатне организационе припреме, препреке и побједе.
Тек неколико посланика и министара, укупно, имају златно покриће у резултатима на локалним изборима.
Они који су дошли до посланичког и делегатског гоблена без организационих, гласовних и вишегодишњих улагања рада, зноја и опанака, уживаће плодове четврогодишњег мандтаског сна. Пошто је скоро сваки од њих четрдесетдруги, они ће своју важност заштитити својеврсним ловостајем.
Губици на општим изборима, које је Есенесде забиљежио у општинама Нови Град, Дервента и Модрича, које су тврђаве Есенесдеа, као што су били Србац, Градишка и Требиње, захтијевају мобилизацију свих снага за локалне изборе 2016е.
Један од рудника те неопходне енергије свакако је искориштење посланичке, делегатске и министарске лепезе која је до позиција дошла лагодним ископима већ акумулираних страначких организационих и гласовних залиха.
Посланике и министре, највећи дио њих, на основу претходне егзактне страначке процјене и аналитике, потребно је везати за резултате локалних избора.
Па, ако нема побједе нема ни мандата.
Немаш начелника, врати Мандат.
Чекају они који су сљедећи на листи.
Нелогично је, и неравноправно, да неки посланици годинама обезбјеђују побједе, и на локалном и на општем нивоу, а неки се ни по гузици не чешу. Осим што зову тетке у паузама скупштинског засиједања. Јесил гледала пренос. А нарочито да неки црнче у сваким изборима а никада се не могу ни примакнути кандидационој реторти.
У великој и организованој странци, све је мјерљиво. Па и гласовни учинак.
Не мораш се питати колико мандата твоја Странка може да ти поклони на лијепе кандидатске очи.
Запитај се колико хиљада нестраначких гласова можеш да донесеш.
Кад те већ задесила несрећа да будеш на листи. И још већа несрећа да будеш изабран.

  
3498.
БАКИР.БА
ПИСАО
ЕСЕНЕСДЕУ

У својству замјеника Предсједника Есдеа.
О Заједничкој изјави коју је срочило Трочланство и прослиједило, са потписом предсједавајућег. М. Иванића, на 14 адреса, за 14 политичких странака Насеобине, на потписивање и обавезивање.
Претходно је Есенесде рекао да та Заједничка изјава не пије воде и послао своје ставове другим политичким странкама.
Заједничка изјава је као синтагма, и као идеја, настала у Трочланству. То је та нова политика коју генерише Младен Иванић. Човјек мандатима није радио ништа осим што је био предсједник Бореновићу и Црнатку, моје саучешће Бореновићу а Црнадак нек трпи, нешто је љут на мене, па се, Иванић, дакле, уживио. Сјећате се његове Лупе О Голо Дупе о томе да он одређује ко ће из Републике Српске у Савјет министара.
У склопу те политике, Бакир.ба Изетбеговић ситну књигу пише Есенесдеу.
Вели да је тако договорено. Са госпођама Могерини и Хан, велим ја. Да Предсједништво сачини Заједничку изјаву а да Четранесторица Величанствених потпишу.
Додик је, каже Бакир.ба, био на састанку и практично то прихватио.
Ма, немој. Био је и Алија у Лисабону и практично потписао. Па. Није вам ваљало. Хтјели сте Агресију и Геноцид.
Бакир.ба још напомиње да ни једна странка није позвана да самостално подноси изјаве. Сунце Ти Јебем.
А, иначе, каже Кирба Син, ваша изјава садржи проблематичне елементе.
Могу да се сложима са Бакиром.ба. И у једом и у другом.
Само би у случају првог, требало Предсједништво БиХ да иде на изборе. То је једини начин да, побједом, остале политичке странке учини непозвним.
Цијела послијератна историја БиХиС своди се на куповину политичких странака, од стране Странаца Усранаца или Усранаца Сарајаца, куповину у разним варијацијама и аранжманима, и на увртање муда лидерима тих странака да потпишу ово или оно.
Та политичка технологија додатно је разорила Насеобину јер је увијек анулирала изборну вољу трију народа.
Сада се у ту технологију укључује и Предсједништво БиХиС.
Које не може да се сложи ни да по једно мало пиво попију заједно.

А хоће да се сложе око унитаризма и европског пута. Не уважавајући никога у Босни и Херцеговини и Српској. Који постоје и у Уставу и у стварности.

уторак, 13. јануар 2015.





ЗАГРЛИ МЕ
СКУЛПТУРА ОД ЗЛАТНЕ ХРАСТОВИНЕ И РИЈЕЧНЕ ЖИЛЕ КОРИЈЕНА. ЈЕДАН МОЈ, ЈЕДАН ПРИРОДНИ ОБЛИК. МАДА ЈЕ ПРИРОДА У ПРЕДНОСТИ. ИМА НА РАСПОЛАГАЊУ НАЈБОЉЕ МАТЕРИЈАЛЕ И НЕОГРАНИЧЕНО ВРИЈЕМЕ.
СНИМЉЕНО У СУМРАКУ. ЕКСПЕРИМЕНТИ СА ЕКСПОЗИЦИЈОМ, ДО 3,2 СЕКУНДЕ.
3496.
САД ЋЕ МИЛАНОВИЋ
ОСЈЕТИТИ
КАКО ЈЕ
ИВО ИЗГУБИО

Пораз је најбоље подручје за анализу.
Боље је неке неубједљиве резултате прогласити за пораз, па смиром анализирати. Ако их прогласиш побједом, завараш се.
Пораз Есдепеа, и Предсједника Есдепеа, и Предсједника, Зорана Милановића, у предсједничким изборима, јер, ту је Иво Јосиповић Ни мандат јео ни мандат мирисао, треба сада почети разматрати кроз призму постизборног слиједа ствари.
Јосиповић и његов стожер су се показали Свилени и у поразу. Он је, уз аплаузе, честитао, господичној. То је слика Предсједника Свиленгаће. Добрица С Пантовчака.
Њени су, у штабу ГКГ, били мало до умјерено дивљи. Као што и приличи Хадезеу из доба печења вола у Максимиру. Чак је неки маргиналац имитирао Фрању Туђмана што је скрнављење лика, дјела и униформе. Чуди ме како му већ нису дошли антикарикатуристи на праг. Недолично је било и то што је Карамарко, предсједник Хадезеа, говорио прије Колинде. Нема он ту никакве заслуге. И он, као и Колинда, као и повратак Хадезеа, су Пројект.
Колинда је, пак, одржала један дужи пледоаје у стилу предсједника радничког савјета на свечаној сједници пред први мај а у озрачју повећања полугодишњег плана извоза од 27%. Православци у Румунији су осталу поштеђени само зато што није било више времена.
Зоран Милановић, пак, Предсједник Есдепеа, наступио је као на страначком предизборном митингу у Запрешићу. Добра је синтагма Криминална Задруга, или слично. Али би Зоран Милановић, као Предсједник Велике Политичке Странке у Неовисној Хрватској, требао знати да бирачи не памте оно што памте предсједници странака. И нису дужни да памте. Они другачије пребирају. То што је Санадер лопов и што је ухапшен, не може поништити десну националну оријентацију бирача. И не може сакрити његово, и Есдепеово, напуштање Широких Слојева Становништа, да би отишли у сумњиви неолиберализам.
Дакле. Милановић је требао говорити у сусрет бирачима а не против Задругара.
Ну. То је само још један знак да је његова ера у Есдепеу завршена. Јер је он онемогућио Јосиповића да побиједи. Омогућио је Хадезеу да Колинда побиједи.
Опћенити избори који предстоје, помоћиће му у томе.
А Барбикина Тетка.
Она није неозбиљан пројект. Пошто нам је мјесецима показивала осмијех, стајлинг, миришљиву једноставност, хладнокрвност плаћеног убице, да би нам, на крају, показала и плаве гаћичице, сад почиње да показује и политичко лице.
Чим се дочепала прилике, оглодала је, с правом, Милановића. И најавила сједницу Владе.
Пошто је Колинда Пројект, рећи ћу само још ово.
Њен избор ће пореметити многе балканске трансверзале.
Немој неко да ми каже да је то Теорија Завјере а не Циљ.


понедељак, 12. јануар 2015.

ХРВАТСКА
ДОБИЈА
СУКЊУ.
ЗАШТО ЈЕ
ИЗГУБИО
Ph 7.

Постизборна ситуација у Хрватској слична је оној из Србије, када је изгубио Бо Та а побиједио Том Ник.
Оваква. Чеше се изаува Тадић. Зашто сам изгубио. Чеше се изаува Николић. Зашто сам побиједио.
Сад се не чеше. Сад каже Јесам будала што сам побиједио.
Колинда Грабар постала је Предсједница Хрватске на основу ничим заслужене платформе. Иво Јосиповић је изгубио а да се не зна због чега. То је био посве један уобичајен фикусирани мандат, без скандала Месићевског типа.
А при томе треба примијетити да је мијешање Иноземног Фактора било много мање, или много мање видљиво, него у случају када је побиједио Месић а и када је побиједио Јосиповић.
Коликогод је Колинда Грабар била политички празна и стерилна, она је нешто као Хрватски Женски Огњен Тадић, очекивао сам убједљивији резултат. Јер је стање у Хрватској, па и мандат Иве Јосиповића, дијаметрално неубједљивије од платформе и кампање КГК.
Ако не можемо пронаћи разлоге побједе иделане даме, Барбикине Тетке, можда је могуће пронаћи разлоге губитка Барбикиног Тетка.
Иво Јосиповић је такође стерилна Свиленгаћа у политици. Непринципијелан и некомпетентан. Мало се љути на Србовце, мало иде код њих за Божић. А кад почне о економији ми сви слушамо ко дјеца у јаслицама теорију о стендап комедији.
Разлози:
·         Предсједничко бљедило, неприсутност, неполитичност, некомуникативност, аутистичност и опћа искљученост.
·         Катастрофална Влада коју води Есдепе. Влада из категорије Китомлит. Њени промашаји нису само у томе што више од десет квартала БДП живи у минусу, јер је криза опћенита и много погубнија и за веће земље. У том сегменту највећи промашај Милановићеве Владе јесте бесконцептуалност. Како су отишли Чачић и Линић, Владина политика је постала непрепознатљиво празњикава.
·         Екстерна Моћ наставила је да дејствује и опстоји и за вријеме Есдепеа. Нешто од тога је хапшено. Али, нпр, Мамић је недодирљив. Он је симбол те Екстерне Моћи Хрватске. Истовременоо је и само врх леденог бријега.
·         Измећарство крупном и сумњивом капиталу. Линићева концепција Предстечајних Нагодби, овдје немам времена да објашњавам о чему се ради, осим да кажем је ријеч о најобичнијој Пљачки по концепту ДПП, Државно Приватно Партнерство, дала је до знања Јавности да обичан пук никоме није важан па ни Есдепеу. Есдепе је, у свом пургерству, нарцисоидности и умишљености, не само откако је отишао Бандић, заборавио на Широке Слојеве Становништва. Стога су се они вратили овјереним пљачкашима који су умјели промијенити почетну поставу, барем.
·         Делегати владајуће коалиције у Сабору једнако су неубједљиви као и министри у Влади Хрватске. Јасно је по свему, и изван Сабора, да је Хадезе у офанзиви а Есдепе у мртвилу. Не само због употребе Вуковарских и Книнских Државних Колона, Uћиличарске Политичке Пресије, UПП, већ и по политичкој јасноћи и прецизности.
Закључак.
Неубједљива Влада, Неубједљиви Парламентарци, Политичка Дефанзива. Три су камена о врату свакој Политичкој Странци.
На сљедећим парламентарним изборима неће бити добро за Есдепе.
Али. Есдепеову кратку причу о власти треба схватити као изузетак из правила о константности хрватске оријентације.
Хрватска ће увијек бити десна националистичка политичка платформа.


недеља, 11. јануар 2015.

ПРИГРЛИ МЕ
ДОВРШАВАМ
УМИРУЋА
АМЕРИКА ЋЕ
ПОВУЋИ МНОГЕ
ЗА СОБОМ


Ништа се у свијету не догађа случајно. Само ми то случајно сазнамо.
Нисам теоретичар завјере.
То је једна од најисхабанијих и најсуморнијих реченица која се јавно и дискусионо употребњава.
То је кључна реченица самоцензуре.
Реченица дефанзиве и предаје. Реченица која убија колективни ум и расправу.
Синтагму Теорија Завјере масовним производом је учинила ЦИА. Штитећи званичну верзију убиства Кенедија, ЦИА је својој огромној мрежи одаслала Смјернице да се сва питања и све сумње побијају и том синтагмом, оптужујући унапријед ауторе и ширитеље да учествују у некој завјери.
До данас је, значи, веома брзо, синтагма Теорија Завјере постала чудотворни лијек за елиминацију било каквог упита, сумње, доказа, претпоставке.
Сумња је постала опаснија од мишљења.
Свијетом се управља с помоћу синтагми. Оружје За Масовно Уништење. Балкански Касапин. Српска Агресија. Путин Други Хитлер. Људска Права. Глобализација. Америчка Изузетност. Муслимански Тероризам. Сукоб Цивилизација. Слободно Тржиште.
Дабогда те нашло у Синтагми.
Дабоме да немамо никакве доказе. Али. Антикарикатуристички Тероризам у Паризу никако не може бити случајан. Јер. Његове посљедице такође нису случајне. И веома су предвидљиве. Те посљедице некоме могу да штете а некоме да користе. И тако ће и бити. Нема то везе ни са каквом слободом карикатуре, вјерским сукобима, сударима цивилизација, заштити Пророка.
Чуј, забрањено Пророка мећати у карикатуре. А кад је Пророк настао нико није имао ни појма о томе шта је карикатура.
Исус је против побачаја. Човјек није знао да побјегне од бодљикавог Крста а да је знао за кондом, илегалне абортусе и сличне зајебанције. Ја сам, на примјер, дуго мислио да је Абортус Абартовани Фићо.
Паришки Покољ ће радикализовати и подијелити Европу.
Њемачки дрезденски протести против других, такође нису случајни.
Као ни Украјина. Једно јутро Кличко устао. А упиздуматерну и тренинг. Не могу више да тренирам. Идем у политику. Као и два француска брата. Јел тебе нервира ова карикатура. Нервира ме. Јесул подмазами калашњикови. Јесу. Пакуј, идемо до Шарлија на каву и крв.
Свијетом не управљају интереси већ густа мрежа манипулативних веза и пунктова.
Да су интереси у питању, свима би у Европи одговарао мир. Јер је Европа велики потрошач свега. Потрошња развија тржиште. Тржиште доноси профит. Профит потиче потрошњу. Потрошња развија тржиште.
Ради се о поробљавању.  Тржиште и Профит су само добре синтагме.
Од Хитлеровог самоубиства, Америка је, не без тешкоћа, поробила скоро читав свијет. Неке случајности су га спасиле. Да је, након Горбачовљеве Дурак Политике, пала Русија, данас више не би било наде. Кина би остала сама и не би била ово што је данас.
Срећом, Русија се одржала а Амерички монолит, САД су једна врста невидљивог мегаконтинента, почео је да пуца. Не по калифорнијској расједници већ по неколико саставница на земаљској кугли.
Па и у предворју. Чим су САД ушле у понижење да нормализују односе са Кубом, Мексички заљев је дошао до грла.
Кинези почињу градњу Никарагванског Канала. То је демонополизација Панамског Канала.
То је Трећи Велики Канал у свијету.
И код градње прва два, Суецког и Панамског, крв је текла као што ће њима касније тећи вода. Дизали су се ратови. Нападало се на државе.
Тако ће бити и сада. Америка ће све подузети да спријечи Кину. Или да отегне тај посао који треба да буде готов 2020. 278 километара канала кроз Никарагву, од Тихог до Атлантског Океана, такође су некоме карикатура због које вриједи убијати.
Дабоме.
Упаковаће се у неку паришку браћу.
Ја сам присталица Теорије Завјере.

Све се треба пропитивати. И одмах. Коликогод човјек, при томе, изгледао или испадао глуп.