3504.
ГРУПНА
СЛИКА
СА ДВА
МИНИСТРА,
ТРИ
ЧЛАНА
И
СМИЈЕШНОМ
ИЗЈАВОМ
Како је и
почело, тако се данас у Сарају и завршило.
Два министра
иностраних послова, Велике Британије и Њемачке, пропала су у котлинску маглу и
састали се са лидерима верификованим на изборима и лидерима евидентираним на
изборима, саопштивши, успут, неколицину празњикавих синтагми типа Оворили смо
прозор, Шанса која се више неће указати, Нова радна мјеста, Чули смо
занимљивости.
Иницијатива двојице
министара, о којој сам писао, нејасна је била на самом почетку. А тако је и
преточена у Изјаву коју је предложило Предсједништво БиХ како би је лидери
потписали и тако се обавезали на Нешто.
И о Изјави је
све речено.
То је један од
најунитаристичкијих корака које су предузели чланови Предсједништва БиХ уназад
неколико сазива.
Суштински,
Изјава је веома нејасна и непрецизна што оставља могућности за уобичајену
злоупотребу и од стране Сараја и од стране његових интернационалних
унитарофила.
Забрињава,
међутим, данашња реакција Босића и Иванића, двојице најважнијих Сарајевских
Срба Промјенаша.
Босић је
поново оптужио Додика да је против Изјаве. Чиме је положај Републике Српске у
овом веома важном, можда и пресудном мандату, свео на питање односа према
Додику. О ком односу ми, што се тиче Босића, знамо већ све.
Иванић је
рекао да ће изјава бити појашњена. И то би било то.
Та
неузбудљивост Иванића није само његова политичка карактерна особина. Она сугерише
да је ствар са Изјавом завршена.
Проблем је,
међутим, озбиљан. Четверогодишња политика не може се презентовати у једној
изјави. Нити се на основу једне такве изјаве може реализовати.
Изјава, коју
морају да потпишу и проводе сви, у овом случају 14 странака и лидера, потпуно
елиминише демократију, парламентаризам и резултате избора.
Изјава је
директно инсталирање Бриселско – Сарајевског паралелизма у функционисању Босне
и Херцеговине.
И стављање
свих нивоа демократски изабраних власти у Босни и Херцеговини, а нарочито у
Републици Српској, пред свршен чин.
