КРАТКО УПУТСТВО ЗА ВЛАСНИКЕ
СТРАНАКА И СТРАНЧИЦА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
◘ Учините, некако, да Странку добијете. Ако је сами оснивате, залутаћете у шикари.
◘ Кад добијете или оснујете Странку, држите се онога што је одавно познато. Сиротињи је добро и кад мува улети у гујицу.
Когод хоће да приђе и буде Члаааан, прихватите га.
◘ Код Статута и то, предвидите најмање двјеста потпредсједничких мјеста. Они који данас улазе у неку Странку, заслужили су и мјесто Предсједника, кад би могло. Нико не улази у Странку из Идеологије нити да буде обични Члан.
◘ Ви, као Предсједник Странке, можда и не знате да је вашу Странку основала Удба. Ако Странка уђе у Парламент, сазнаћете.
◘ Ако не сарађујете са ИРИ, НДИ, нисте примили какав Штифтунг у складиште брабоњака, повежите се са Вучићем или Дачићем. Сликајте се са њима, потпишите споразум о стратешкој сарадњи и приступању Пакту.
То ће код вашег Чланства да значи апсолутни ауторитет. Ви, као Предсједник Странке, постаћете регионални играч и бићете понуђени на Берзи као Коалициони Партнер из Портфеља Београда то јест Вучићеве Србије.
◘ Кад Странка ојача, одскочи, постане Коалициони Партнер, почните да се рјешавате оних који су од почетка са вама. Они су опасни. Помињу заслуге. Знају како је било. Чистите их без милости али, једног по једног. Немојте упасти у грешку да се групишу.
◘ Кад странка постане Велика, владајућа, немојте да видим ни једног старог Члана и неког заслужног. Они су опасни, имају углед, искуство, нису ништа украли, нису се борили да буду Министри, Директори...
◘ Те старе Кеопсе, врло рано морате замјењивати булументаријумом који се састоји од Шефида, Мајкуна, Тајкуна, Болесника, Прелетача, Моћника, Феудалаца, Нудигуза...
Они су најбољи на тим позицијама. Не зависе од Странке, од Организације, од Гласова, од свог Рејтинга. Зависе само од Предсједника.
Ако нешто засеру, са предсједничким знањем и налогом, увијек можете да све свалите на њих.
◘ Кад Странка постане Велика, побједничка, Странка Власти, поред постављања Шефида и Мајкуна, Организацију разјебите, ви Предсједниче, и формирањем небитних страначких тијела. Тако ћете их све зајебати. Они очекују да се сазове Предсједништво а сазове се Проширено Вијеће.
Тако, у тој шуми, нико неће знати ко је за шта заслужан и ко о чему одлучује.
◘ Кад си Велика Странка, Велики сте и Предсједник. Немате права на грешке. Изборне Штабове састављајте од апсолутних незналица. Ако су од зналица, онда морате доказивати да они ништа не знају и да сте све то ви.
И, да. Ангажујте неку Агенцију која нема појма, са стране. И то је добар изговор ако затребадне.
Агенција је важна, јер не да никоме из Странке, да покаже да зна како живи Странка, какве су јој могућности и како се користи Организација.
◘ Ако сарађујете са ИРИ, НДИ и Штифтунзима, окупите око себе групу Политичких Болесника. Водите рачуна да о Политици, Друштву, Економији, знају мање од вас, Предсједниче.
Тако ћете увијек моћи да кажете, Јебига, нисам могао да га избјегнем. Јесте Педер, јесте Хистерија, јесте Неартикуларац... али шта ћу. Ја Курву не могу добити, сви одоше у Власт.
◘ Ако сте, дакле, Сарадник Окупатора, немојте се бавити Чланством и Организацијом. Учлањујте Доларе. Књигу Чланства држите негдје у Иностранству.
Западним Финансијерима уредно приказујте Парагон Блок, Признаницу и то. И оптужујте их да нису натјерали више Антипротивних. Отворено им реците да су сви против Власти али да ви нисте имали времена да их окупите, јер се бавите Политиком. И не можете ви скупљати и Гласове.
◘ Ако нисте довољно крали, нису вам сјавили колико треба, и изгубите Изборе, Странка а не ви, Предсједниче, ладно реците да је Власт покрала и црно иза нокта.
И, мирно чешкајте Плишана Муданца, и Доларе, најмање пола Мандата.
А, онда, опет.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

НАУК ОПОЗИЦИЈИ СРПСКЕ:
АКО СЛУШАТЕ ЗАПАД,
НЕ  МОЖЕТЕ НИКАД ДА ПОБИЈЕДИТЕ,
ОНИ ЋЕ ДА ПОБИЈЕДЕ

 

Генерално,

◘ Ако слушате Запад, имаћете све лошије и лошије Лидере, Кандидате... можете доћи и у ситуацију да имате већи број Кандидата него Чланова.

◘ Запад вам никада неће дозволити било шта колективно јако. Најмасовније што ће подржати је НВО.

◘ Са Западом, можете побиједити само ако све срушитие или ако вам побједу Запад омогући, широком манипулацијом.

И у једном и у другом случају, ви немате чиме да владате.

◘ Владар Америке је пука пуњена марионета а ви мислите да ћете, уз помоћ Запада, да владате.

Ну.

Стање није тако црно.

Још је црње.

Погледајмо шта, данас, након четири мандата, имамо на Сећији Опозиције.*

◘ Два Предсједника опозиционих Странака, не могу да се кандидују низашта. Јер не могу да побиједе.

◘ Два Предсједника Странака су ту само зато што слушају Запад и Сарајево и што је све што је било национално и политичко, отишло, углавном из Есдееса, у друге Странке или формирало своје.

То је уситнило цијелу Политичку Сцену, не само Опозицију.

◘ Остала Кандидациона Лепеза је Стани па јаучи. Нешић и онај. Јеленџа. Вукановић. Радовић. Најгенијалнију изјаву, за политичке студије, изрекао је Нешић. Обојица смо Додику рекли Не.

◘ Појединачни рејтинг Кандидата, када се одбије оно мало страначког квантума Гласова, Латентни Број Гласова Против, потпуно неповезан са њима, са било којим Кандидатом, и Манипулативни Гласови, скоро да се не може детектовати.

◘ Добили су манипулативну побједу у Бањалуци, и, умјесто да им то послужи као одскочна даска на обалу, то им је трула даска за скок у септичку јаму.

◘ Кад си Опозициона Слуга Запада, заврши се или као у Бањалуци или као у Украјини.

◘ Једини сигуран резултат који Опозиција у Српској може постићи, јесте снижавање кандидацијског и кадровског потенцијала Власти, највеће Странке Власти.

То је природна подсвјесна реакција на недостатак конкуренције, у Народу позната као Море ко оће.

Тиме губи Република Српска.

А Западу је и то довољно.

 

*Опозиција у Републици Српској не користи Троношце већ Сећије.

 

 

 

 

 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА ИДЕ
У БЕРЛИНСКИ ТРОУГАО,
ТРЕБА ДА СЕ ЧУВА
КАНДИДАТСКОГ СТАТУСА
И ЧЛАНСТВА У ЕУ,
ТРЕБА ДА СЕ ОДМАКНЕ ОД ВУЧИЋА

 
Све што Запад предузима према Незападним Народима, најчистији је Територијализам.
Никакво стварно Чланство у ЕУ и НАТО, није у питању. Никакве Западне Вриједности, Демократија, економски напредак... ради се само о ТЗТ, Трајном Запосједању Територије.
У свјетлу Украјине, онај луди комичар и наркоман, Зеленски, тражи да се Украјина хитно прими у ЕУ.
То није само његова сулуда теза. Неко у ЕУ, на Западу разматра и такву могућност. Ако може да послужи даљој осуди и изолацији Русије, они могу подузети такав корак. То би им обезбиједило дугорочну платформу за сатанизацију Русије, изолацију, санкције.
Овдашњи Цивилизацијски Нуклеус СИБ, Сарајевска Интелектуална Балега, одмах је предложила да БиХ тренутно добије Кандидатски Статус.
Милановић из Хрватсте предлаже да се све на овом подручју укандидује.
Република Српска је прокламовала да одбија улазак у НАТО.
Али још извикује да је за ЕУ.
Иако сам ја прије неколико година рекао да треба одбити и чланство у ЕУ.
У свјетлу садашњих догађаја, који су почели давно а нису прочитани, то је погрешна извика.
С тим у вези, разабраћу неколико чињеница.
◘ Срби, Република Српска, треба да гледају шта ради Вучић и да раде све супротно.
Ради се о класичном Српском Издајнику, Западном Најамнику.
◘ Вучићево привођење Србије осуди Русије за Агресију, у УН, затворило је многа врата Србима уопште, срушило мостове и степенице.
Судбина Србије је запечаћена. То може пореметити само Свјетски Рат или унутрашња крвава Револуција. За што нема услова и назнака.
◘ Република Српска треба да се одмакне од Вучића и Вучићеве Србије. Да тако спашава своју позицију. Која је међународно правно чврста и јасна.
То је Дејтонска Државност Републике Српске.
То је Дејтонски Устав БиХ.
◘ Иако постоје теорије о томе да се Русија нагодила са Западом. Њима Украјина. Западу Србија и Срби. То није историјски утемељено.
Украјина је била одавно западна. Русија је била стрпљива и тражила споразумни излаз. Након свега, повукла је одлучан потез.
Чиме је јасно рекла да постоји граница иза које се са Западом неће договарати ни разговарати.
◘ Русија овдје, у Српску и Србију, неће никада доћи војно. Али неће заборавити ово Српско Зијемље.
Срби и Република Српска треба да гледају примјер Донбаса и Луганска. Учините нешто за себе. Русија ће помоћи.
Не може Русија да чини оно што није њено и нешто умјесто вас.
◘ Стога се треба чувати ЕУ.
То је Берлински Троугао који ће прогутати Србе.
Двапут је то, у Историји, покушано.
◘ Српска треба одмах да изађе са Дугорочном Стратегијом према ЕУ.
·        Бриселско признање Дејтонске Државне Самосталности Републике Српске.
·        Самосталан Статус у односима са ЕУ, без икакве везе са Сарајевом.
·        Централна оса мора да буде грантовски доток новца. ЕУ је главни кривац за економско уништење цијелог простора СФРЈ. То мора да плати.
·        Тај новац би био прецизно договорен за наредних тридесет година, година по година, и уложен у Пољопровреду, Воћарство, Сточарство, Услужну Индустрију...
·        Споразумна, међународно верификована гаранција ЕУ, да Република Српска има статус Отворене Републике за односе са Русијом и Кином.
*
Треба имати на уму да ЕУ пропада, да Америка рђа, да Запад копни, да нас Русија неће заборавити, да ће Кина, у свакој варијанти, доћи.
Ако се сад придружимо Вучићевој Србији, ако потпаднемо под Берлински Троугао, прогутаће нас Црни Вир Запада.
 
 
 
 
 
 
 
 

ЦРНИ ДАН СРБИЈЕ И СРПСТВА,
ВУЧИЋ ЈЕ КОНЦЕНТРАТ
КРАЉЕВСКЕ ИЗДАЈЕ,
КОМУНИСТИЧКОГ ОДСРБЉАВАЊА
И ЗАПАДЊАЧКОГ АУТОШОВИНИЗМА

 
Гласањем против Русије, у УН, одбијањем да се буде неутралан, са Кином, барем, Вучић је јуче Источне Кључеве Србије оставио у Бермудском Троуглу.
Србија тој Русији, Западу којем је клекла, Кини, небитан артефакт.
Осим Америке, Русију су осудили све пиљци, ситњеж.
Србија је, међутим, битна себи, Републици Српској и остацима Срба у Црној Гори и на Косову.
У томе је јуче Црни Дан Србије.
Још црња је сама Србија.
Сви мирно гледају шта Вучић ради.
Нико да у Шерпу удари, на балкону каквог старог социјалистичког солитера.
Трећи Црни Покров Србије, јесте Политичка Сцена.
Не постоји ни у Менедељејевом Систему, још непронађени елемент из којег би се могла развити Национална Странка Србије. Која би кроз десет година могла да буде одлучујућа и да води неку врсту Орбанизма.
Црни Дан Србије је верификација Вучићеве Политике.
Вучић је тиме попунио и задњи лист Српске Отпремнице Западу.
Он је испоручио Србију.
Тим гласањем је потврдио да је Косово и Метохија трајно предато.
Тим гласањем је уништио сваку могућност Неутралности. У војном погледу, у политичком погледу и у погледу Страна Свијета.
Неутралност Србије прогласио је за Лаж.
Вучић је јуче Србију подвео Западу.
Као посљедњу европску Курветину.
Вучић је јече довео у питање Републику Српску.
Додик се бори у Сарајеву за Неутралност а Вучић Србију води на ланцу под ноге Западу.
Он лаже Србији да ће Русију да избаце из УН и да промијене 1244.
Тако ће сутра прихватити лаж да не постоји Дејтонски Споразум и да се Република Српска може пребрисати.
То што је учинио Русији, треба помножити са сто.
Сто пута горе ће учинити Републици Српској.
Ну.
И Србија је крива. Сад ће она опет гласати за Вучића.
Не треба имати илузија.
Србија је произвела Вучића. Дала је најбољег, најспособнијег и најмонструознијег Сина, за оно што јој треба и што јој је свеједно.
Вучић и Србија су Жизоје и Сисоје.
Они иду у пакету.
Србија се, више, од овога, неће опоравити.
Запад сада може мирно да настави своје планове територијалног комадања Србије.
Јер тај пројект касни за духовним уништењем, уништење политичке ацене, уништењем Српства, уништењем Суверенитета...
Јебо вас Вучић.
 
 

 

ОНИ ХОЋЕ НАС, РУСЕ И СРБЕ,
ДА ИСТРИЈЕБЕ,
НЕ РАДИ СЕ О ЧЛАНСТВУ
У ЕУ И НАТО, РАДИ СЕ О
ТЕРИТОРИЈИ И ИСТРЕБЉЕЊУ

 
Свима је промакло да је Путин питао Клинтона о чланству Русије у НАТО. А Клинтон је почео збуњено да мрмља.
Иако је изгледало да је путин зајебавао Клинтона, он је само провјерио потврду намјера Запада.
Да Запад мисли добро и да му је важан Одбрамбени Савез НАТО, одмах би примио Русију и тако се ријешио брига са те стране. Могао би одмах да пријеђе на „одбрану“ против Кине.
Шта су трендови и чињенице.
◘ Русија је мета Запада, био, на Западу Наполеон, Хитлер или НАТО, био, у Русији, Романов, Стаљин или Путин.
◘ Русија је мета Запада, била Царевина, комунистичка стаљинистичка Диктатура или Парламентарна Демократија.
◘ Русија је мета Запада, било да је савезник, било да је противник.
◘ Југославија, СФРЈ, срушена је јер је гарантовала Опстанак Срба.
◘ Југославија, СФРЈ, срушена је јер је то пројект за уништење Срба а не за слободу околних народа и лажних државица.
◘ Уништавање Србије се неће зауставити уништењем СФРЈ, СРЈ, одвајањем Црне Горе, отимањем Косова. Јер није циљ уништење Србије већ Срба.
◘ Украјина је западни пројект, потпомогнут лакомисленим руским дејствима, у рушењу Русије и уништењу Руса.
◘ Запад изгледа као Инглеска, ЕУ, САД, Канада, Аустралија...
Ну.
Запад није ЕУ. Осим што Запад чврсто држи Берлин као тврђаву из које контролише сву околну Европу и осматра Русију.
Запад је само Инглеско-амерички нуклеус Финансијерског Територијализма, прожет неким малим и мање видљивим примјесама, као што је оно Јеврејство финансијерске провенијенције.
◘ ЕУ, Европа, Запад, нема никакву примисао о важности балканског подручја. Све што је јужно и источно од Беча, неважно је за Запад.
Да је важно, не би та Европа мирно гледала да Турци Османлије надиру према Бечу.
Сада им је то подручје важно само да ту није Русија. И Кина.
◘ Да би Срби опстали, морају да схвате ове трендове.
Европа, Запад, пустиће ово подручје агресивном Исламу, ако јој то помогне против Русије, пустиће исламске мигранте на своју територију, али ће кидисати на Русију.
◘ Запад, његов нуклеус, жртвује Европу, чак и Њемачку, а Италија, Шпанија, Француска, нису му ни девето прасе, само да бу иништили Русију и тако истријебили Русе.
◘ Задњи је час да Република Српска прогласи одустајање од пута и чланства у ЕУ. То треба да учини и Србија и Црна Гора. Мада оне, више, нису српске у тој мјери. А и умногим сегментима им је већ касно.
◘ За мале и небитне Нације и Државе, Чланство у ЕУ је само држање под чизмом, да се превише не врте и не сметају.
Није за њихов просперитет, економски напредак и демократију.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

МНОГА НОВИНАРСКА БУДАЛА
УМРЛА ЈЕ У ТЕШКИМ МУКАМА
ИЛУЗИЈА ПА ЈЕ, ТАКО,
УМРЛО И НОВИНАРСТВО.
ОСТАЛИ СУ, САМО, МЕДИЈИ.

 
У Ратовима Братства и Јединства у БиХ, и послије, опште мјесто је било оптуживање Новинара за Рат, Рушења, Покоље.
Да није било Новинара, сви би сједили и лежали на Клупама и јели Баклаве. А Ђуро Пуцар Стари би одао по парковима, поваздан, и дијелио дјеци Дугачке Бомбоне.
Данас, у Украјинској Кризи Државе, такође се оптужују Медији. Лажу, стају на једну страну, самоцензуришу се, толико су опасни да их ЕУ, руске Медије, потпуно забрањује.
Чиме се доказује да су Западни Медији потпуно независни и објективни.
Нису Медији, некадашње Новинарство, уопште опасни по Мир, Рат, Сукобе, Хистерије.
Опасно је вјеровање Медијима.
Опасна је њихова употреба.
Опасно је свјесно прихватање поставки које се лансирају.
Опасно је, посредно, прихватање јачега и моћнијега у Војној Сили, који то, успјешно, трансформише и у Медијску Силу.
Новинарима у Социјализму је подваљено да су Седма Сила.
А они се толико уживили да се то није могло сносити.
Тим Новинарима, остацима, у Демократији је подваљено да су слободни и независни. Они су дежурни, пожарни и контролни фактор, они су истрага, пресуда и вјешала.
И они су се, Медији, њихови трећеразредни власници, упосленици у Медијима, Медијаши, исто уживили, искреније и дубље, него Новинари у Социјализму.
Продали се Дрипцима и Западу.
Уживили су се до егзистенцијалне провалије.
У Парламентарној Демократији, да је не карактеришем друкчије, централно мјесто, Стожина око које се све дије, јесте Политика Власти.
Власти која је изабрана на Изборима.
Она, тиме, Изборима, стиче права на алатке и полуге.
Све што постоји у Држави, у мандату који почиње, припада Власти.
И она то корости на основу своје Политике.
Прича о независном Судству, цивилном управљању Полицијом и Војском, независним и слободним медијима...
долази искључиво са западне стране.
Све што је настало на Западу, настало је да би користило Капиталу.
Тако је од првог печатаног Гутенберговог Слова.
Само је Дух, који користи Људима, настао на Истоку.
Капитал, који се појављује у облику Војне Силе и Финансијског Територијализма, контролише и употребљава Медије.
Они не могу ништа да учине.
Могу само да издејствују, великом личном жртвом, да дају мање Образа него Гузице.
И Државни Медији су у употреби. Једнако као и Војска. Као и Порезници.
Али су њихове могућности да имају више Образа, много веће.
Држава је увијек поштенија од приватног власника Медија. Који нема везе са Професијом, Државом, Нацијом...
Употребљава те онај ко те плаћа.
Још више те употребљава онај који ти стално говори да си независан.

 

ОПОЗИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ДЈЕЛУЈЕ ТАКО ДА СУТРА
НЕКО МОЖЕ ДА УЂЕ У СРПСКУ
КАО РУСИЈА У УКРАЈИНУ

 
Ну.
То неће бити Русија за Србе. Нити Србија.
Колаборација за Западом је подијелила Украјину. Створила нову Нацију, оживила Нацисте из доба Хитлера.
Наставила истребљење Руса.
Као што је било истребљење Срба у БиХ, које је заустављено формирањем и одржањем Републике Српске.
Опозиција Републике Српске, сада, није на страни Републике Српске.
Она је на страни БиХ.
На страни Запада.
Што је исто.
БиХ и Украјина су, по славенском, православном питању, потпуно идентичне.
Да је Опозиција Српске стварна Српска Опозиција, она би подржала признање Доњецка и Луганска.
Подржала Опстанак једног Народа.
Јер је то, сутра, међаш за Самосталност Српске.
Све друго је подршка Унитаристичком Сарајеву.
Али. Опозиција наставља да сарађује са Западом.
Боренски је отишао у Мајами.
Сада, када се Русија ангажује да спаси Русе у Украјини. Преостале Русе.
То је као 47е отићи у Четнике. Или се након Блајбурга, у Усташе.
Тамо се Боренски сликао са подршком Украјини.
Његова срећа, и срећа свег тог опозиционог булументаријума, само је у томе што Власт, СНСД, неће и не умије да то предочи Јавности.
Што ода по јајима, да се пуно не замјери Западу.
Што калкулише.
Што милионити пут пропушта да Опозицију прикаже противсрпском, каква и јесте, а не политичком, да је разголити до краја.
 

 

ЧАК И УКРАЈИНСКА КРИЗА
ПОКАЖЕ ДА БиХ НЕ ПОСТОЈИ

 
Шта се може закључити из понашања БиХ поводом Украјинске Кризе.
▪ Хрвати нису дио БиХ. Њих нико не третира као дио БиХ.
Да није тако, Федерација би нешто рекла. Али, ни Федерација не признаје Хрвате. Човић је дао неку изјаву и то је све.
▪ Сарајево није дио БиХ. Неко, ко се од муслимана задеси негдје, приклони се Западу, у име неке непостојеће БиХ, али не у име муслимана БиХ, Бошњака БиХ, бошњачког дијела Федерације БиХ.
▪ Република Српска једина има смислену политику и став. Не само поводом Украјинске Кризе.
▪ Било какав Став о Украјинској Кризи, Став неке уставне институције БиХ, Предсједништва, Савјета Министара или Парламентарне Скупштине, није могућ.
*
Треба рећи да Запад управо такву БиХ и жели.
Земљу без Државе, Државу без Земље.
Власт без Политике, Политику без Власти.
У таквој ситуацији губе они који нису миљеници Запада.
Овдје су то Срби. А и Хрвати.
Стога је Република Српска требала да искористи Украјинску Кризу за свој искорак у државну и националну политику.
Погрешно је бити неутралан.
То је продужавање садашњег стања БиХ. Продужавање стања које одговара Западу и Сарајеву.
Република Српска је морала изаћи са ставом да разумије политику Русије која штити Русе који се, у Украјини, одавно налазе пред прогонима, дерусизацијом и истребљењем.
Ово није опредјељење за Русију или за Украјину, већ опредјељење за опстанак дијела Руског Народа.
Да Специјална Руска Операција није најбољи начин али да је Украјина, и Запад, годинама, мандатима, пропуштала шансу да то мирно ријеши. Нису чак поштовали ни Мински Споразум који су потписали.
Рат, разарања и смрти, могу се правдати када је у питању Опстанак Народа.
Неутралност не може бити гаранција Нацији и Држави, у данашњем Свијету Моћи.

 

 
СРПСКА НЕУТРАЛНОСТ
ПРЕПОЛОВИЛА ЈЕ БРОЈ СРБА
И ОДНИЈЕЛА ДЕВЕТ ДЕСЕТИНА
СРПСКОГ ЗИЈЕМЉА

 
Ако си на Раскрсници, не можеш ићи и на Исток, и на Запад, и на Сјевер, и на Југ.
Срби имају тај уграђени самоуништавајући Ген Неутралности.
Краљевина СХС па даље.
Данас, Срби, опет покушавају да буду неутрални.
Српска Неутралност значи приклањање Западу.
Значи Сврставање уз Запад.
Значи одлагање властитог уништења.
Обични људи не могу да се сваки пут опредијеле како треба.
Јер то није тако често вријеме.
Многима се у Животу то и не догоди.
Данас је вријеме када се не смије ситно опредјељивати.
То је аларм за оне који воде Српске Државе и Србе.
Они су дужни да се не опредијеле ситно, неутрално.
Свакодневни Људи нису дужни. Они су се, овдје, крупно опредијелили у Рату Опстанка Републике Српске.
Србија данас може да закопа своју Будућност.
И то је једина опасност по Републику Српску.
 
ПУТИН:
 
Поштовани грађани Русије! Драги пријатељи!
Данас поново сматрам неопходним да се вратим на трагичне догађаје који се збивају у Донбасу и на кључна питања осигурања безбедности саме Русије.
Почећу од оног о чему сам говорио у свом обраћању 21. фебруара ове године. Ради се о ономе што изазива нашу посебну забринутост и зебњу, о фундаменталним претњама које из године у годину, корак за кораком грубо и дрско стварају неодговорни политичари на Западу према нашој земљи. Имам у виду ширење блока НАТО-а на исток, приближавање његове војне инфраструктуре руским границама.
Добро је познато да смо током 30 година истрајно и стрпљиво покушавали да се договоримо с водећим земљама НАТО-а о принципима једнаке и недељиве безбедности у Европи. У одговор на наше предлоге стално смо се суочавали или с чиничном обманом и лажи, или с покушајима притиска и уцене, а Северноатлантска алијанса се у међувремену незадрживо шири, без обзира на све наше протесте и забринутост. Војна машинерија се шири и, понављам, приближава тик уз наше границе.
Зашто се све ово дешава? Одакле тај дрски манир да се разговара с позиције властите искључивости, непогрешивости и уверењем да ти је све дозвољено? Одакле охоли, ниподаштавајући однос према нашим интересима и апсолутно легитимним захтевима? Одговор је јасан, све је јасно и очигледно. Совјетски Савез је крајем осамдесетих година прошлог века ослабио, а онда се и сасвим распао. Читав ток тадашњих догађаја је добра лекција за нас и данас, он је убедљиво показао да је парализа власти и воље први корак ка потпуној деградацији и забораву. Тада је било довољно да на неко време изгубимо веру у себе и готово – читава равнотежа снага у свету је нарушена.
То је довело до тога да ранији договори, споразуми већ фактички не важе. Наговарања и молбе не помажу. Све што није по вољи хегемона, оних који држе власт, проглашава се архаичним, застарелим, непотребним. И обрнуто: све што им се чини корисним приказује се као истина у последњој инстанци која се намеће по сваку цену, дрско, свим средствима. Оне који се не слажу ломе преко колена.
Ово о чему сада говорим тиче се не само Русије и изазива не само нашу забринутост. То се тиче читавог система међународних односа, а каткад чак и самих савезника САД. После распада СССР-а фактички је почело прекрајање света и дотад успостављене норме међународног права – а оне кључне, основне усвојене су као резултат Другог светског рата и умногоме су потврђивале његове резултате – почеле су да сметају онима који су се прогласили победницима у Хладном рату.
Наравно, у практичном животу, у међународним односима, у правилима за њихово регулисање морало се водити рачуна и о промени ситуације у свету и саме равнотеже снага. Али требало је то радити професионално, равномерно, стрпљиво, имајући на уму и поштовање интереса свих земаља и уз разумевање властите одговорности. Али не – у стању еуфорије због апсолутне надмоћи, својеврсног савременог апсолутизма, па још и у светлу ниског нивоа опште културе и бахатости оних који су припремали, доносили и наметали одлуке које су само њима користиле, ситуација је почела да се развија по друкчијем сценарију.
Примера је напретек. Прво су без икаквог одобрења Савета безбедности УН спровели крваву војну операцију против Београда, користили су авијацију, ракете директно у центру Европе. Неколико недеља трајало је непрекидно бомбардовање мирних градова, виталне инфраструктуре. Морамо подсетити на те чињенице, иако поједине западне колеге не воле да се сећају тих догађаја, а кад ми говоримо о томе не позивају се на норме међународног права него на околности које тумаче како они налазе за сходно.
Затим су на ред дошли Ирак, Либија, Сирија. Нелегитимно коришћење војне силе против Либије, извртање свих одлука Савета безбедности УН о либијском питању довело је до потпуног уништења државе, а уз то настало је огромно жариште међународног тероризма и до тога да је земља утонула у хуманитарну катастрофу, у дугогодишњи грађански рат без краја и конца који и даље траје. Трагедија на коју су осудили стотине хиљада, милионе људи не само у Либији, већ и у читавом том региону, довела је до масовне реке избеглица из Северне Африке и Блиског истока у Европу.
Сличну судбину спремали су и за Сирију. Борбена дејства западне коалиције на територији те земље без сагласности сиријске владе и дозволе Савета безбедности УН није ништа друго до агресија, интервенција.
Ипак, посебно место у том низу заузима свакако инвазија на Ирак, такође без икаквих правних основа. Као изговор су искористили наводно поуздане информације којима располажу САД о томе да Ирак има оружје за масовно уништење. Као доказ за то јавно, у очима читавог света амерички државни секретар махао је некаквом епруветом с белим прахом, уверавајући све да је то хемијско оружје на ком се ради у Ираку. А затим се испоставило да је све то подметачина, блеф: у Ираку нема никаквог хемијског оружја. Невероватно, зачуђујуће, али чињеница остаје чињеница. Лагало се на највишем државном нивоу и с највише говорнице УН. Резултат су огромне жртве, разарања, невероватна ескалација тероризма.
Уопште узве, стиче се утисак да практично свуда, у многим регионима света где Запад долази да успоставља свој поредак на крају остају крваве отворене ране, чиреви међународног тероризма и екстремизма. Све што сам рекао су најфрапантнији, али ни издалека једини примери пренебрегавања међународног права.
У исти ранг спадају и обећања нашој земљи да се НАТО ни педаљ неће ширити на Исток. Понављам, преварили су нас, или речено по народски намагарчили су нас. Да, често се може чути да је политика прљава. Можда, али не у тој мери, не толико. Јер такво преварантско понашање је у супротности не само са принципима међународних односа, већ пре свега с општеприхваћеним нормама морала и етике. Где су ту праведност и правда? Само чиста лаж и лицемерје.
Узгред, сами амерички политичари, политиколози и новинари пишу и говоре да је унутар САД последњих година изграђена права „империја лажи“. Тешко је не сложити се с тиме – баш је тако. Али не треба бити скроман: САД су ипак велика земља, системска држава. Сви њени сателити не само да јој беспоговорно и покорно повлађују и угађају јој сваким поводом, него још копирају њено понашање, одушевљено прихватају правила која она предлаже. Зато се с пуним правом и сигурношћу може рећи да је читав тзв. западни блок који су САД формирале по својој слици и прилици, сав и у целини управо та „империја лажи“.
Што се тиче наше земље, после распада СССР-а и уз сву невиђену отвореност нове савремене Русије, спремност да поштено радимо са САД и другим западним партнерима, а у условима фактички једностраног разоружања, нас су одмах покушали да дотуку, докрајче и коначно нас униште. Управо је тако било деведесетих и почетком двехиљадитих година, када је тзв. колективни Запад веома активно подржавао сепаратизам и банде плаћеника на југу Русије. Колико нас је жртава, колико губитака тада све то коштало, кроз каква искушења смо морали да прођемо пре него што смо коначно сломили кичму међународном тероризму на Кавказу. Памтимо то и никада то нећемо заборавити.
Заправо, све доскора нису престајали покушаји да нас искористе у своје интересе, да униште наше традиционалне вредности и да нам наметну своје псеудовредности које би појеле нас, наш народ изнутра, оне ставове које већ агресивно намећу у својим земљама и који нас директно воде у деградацију и одрођивање, пошто су у супротности са самом људском природом. То се неће десити, нико и никада то није успео, па неће успети ни сада.
Без обзира на све, децембра 2021. године ми смо ипак још једном покушали да се договоримо са САД и њиховим савезницима о принципима осигурања безбедности у Европи и о неширењу НАТО-а. Све узалуд. Став САД се не мења. Они не налазе за сходно да се договарају с Русијом о том за нас кључном питању, тежећи својим циљевима они пренебрегавају наше интересе.
И наравно, у таквој ситуацији намеће се питање: шта даље да се ради, шта да се чека? Ми добро знамо из историје како се 1940. и почетком 1941. године прошлог века Совјетски Савез на све начине трудио да спречи или макар да одложи почетак рата. Ради тога трудио се да буквално до последњег тренутка не провоцира потенцијалног агресора, није спроводио или је одлагао најнеопходније, очигледне акције за припрему за одбијање неизбежног напада. А кораци коиј су на крају ипак предузети били су катастрофално окаснели. Као резултат земља није била спремна за то да пуном снагом дочека инвазију нацистичке Немачке која је без објаве рата напала нашу домовину 22. јуна 1941. године. Непријатеља смо успели да зауставимо, а онда и да сломимо, али уз огроман данак. Покушај да се угоди агресору пред Велики отаџбински рат био је грешка која је скупо коштала наш народ. Првих месеци борбених дејстава изгубили смо огромне, стратешки важне територије и милионе људи. Други пут такву грешку нећемо дозволити, немамо права.
Они који претендују на светску доминацију, јавно, некажњено и, нагласићу, без икаквих основа проглашавају нас, Русију својим непријатељем. Они заиста данас располажу огромним финансијским, научно-технолошким и војним потенцијалима. Ми то знамо и објективно оцењујемо претње у сфери економије које се стално чују на наш рачун – исто као и своје могућности да се супротставимо тој дрској и перманентној уцени. Понављам, то процењујемо без илузија, крајње реалистично.
Што се тиче војне сфере, савремена Русија је чак и после распада СССР-а и губитка значајног дела његовог потенцијала данас једна од најмоћнијих нуклеарних држава света и штавише има извесну надмоћ у низу најновијих типова наоружања. С тиму вези нико не треба да сумња да ће директни напад на нашу земљу довести до слома и ужасних последица за сваког потенцијалног агресора.
Истовремено, технологије, па и одбрамбене, брзо се мењају. Лидерство у тој области прелази и брзо ће прелазити из руке у руку, а дотле ће војно освајања територија уз наше границе, ако то дозволимо да се деси, остати деценијама унапред и можда и заувек и ствараће за Русију стално растућу, апсолутно неприхватљиву претњу.
Већ сада, како се НАТО шири на Исток, ситуација за нашу земљу из године у годину постаје све гора и опаснија. Штавише, последњих дана руководство НАТО-а отворено говори о потреби да се убрза, форсира померање инфраструктуре Алијансе према границама Русије. Другим речима, они пооштравају свој став. Ми више не можемо да просто наставимо да посматрамо оно што се збива. То би било апсолутно неодговорно с наше стране.
Даље ширење инфраструктуре Северноатлантске алијансе, започето војно освајање територије Украјине за нас је неприхватљиво. Наравно, није ствар само у организацији НАТО – то је само инструмент спољне политике САД. Проблем је у томе што на нама суседним територијама – да приметим, нашим историјским територијама – настаје нама непријатељска „анти-Русија“, која је стављена под потпуну спољну контролу и убрзано се попуњава оружаним снагама НАТО земаља и билдује најсавременијим оружјем.
За САД и њихове савезнике то је тзв. политика обуздавања Русије и очигледне геополитичке дивиденде. А за нашу земљу то је на крају питање живота и смрти, питање наше историјске будућности као народа. И то није преувеличавање – управо је тако. То је реална опасност не само за наше интересе, него за само постојање наше државе и њен суверенитет. Управо је то она црвена линија о којој смо више пута говорили. Они су је прешли.
С тим у вези је и стање у Донбасу. Видимо да су снаге које су 2014. године извршиле државни преврат у Украјини, освојиле власт и држе је у суштини уз помоћ декоративних и изборних процедура, дефинитивно одбиле мирно решење сукоба. Осам година, бескрајно дугих осам година чинили смо све што је могуће да се ситуација реши мирним, политичким средствима. Све узалуд.
Као што сам већ рекао у свој претходном обраћању, не може се без саосећања гледати на оно што се тамо збива. Једноставно, све то се више није могло трпети. Мора се сместа прекинути тај кошмар – геноцид над милионима људи који тамо живе, који се уздају само у Русију, уздају се у нас. Управо те тежње, осећања, бол људи за нас су и били главни мотив за доношење одлуке о признању народних република Донбаса. Сматрам да је важно да то додатно нагласим. Водеће земље НАТО-а за постизање својих циљева у свему подржавају екстремне националисте и неонацисте у Украјини, који заузврат никада неће опростити Кримљанима и Севастопољцима њихов слободни избор – да се поново припоје Русији.
Они ће, наравно, кренути и на Крим, и то исто као и на Донбас, с ратом, с намером да убијају, као што су незаштићене људе убијали казнени одреди из банди украјинских националиста, сарадника Хитлера у време Великог отаџбинског рата. Они отворено говоре и о томе да претендују на читав низ других руских територија.
Читав ток развоја догађаја и анализа информација показује да је сукоб Русије с тим снагама неизбежан. Само је питање времена: они се спремају, чекају погодан тренутак. Сада претендују још и на то да добију нуклеарно оружје. Нећемо им то дозволити.
Као што сам раније говорио, Русија је после распада СССР-а прихватила нове геополитичке реалности. Ми се с поштовањем односимо и односићемо се према свим поново формираним земљама на постсовјетском простору. Поштујемо и поштоваћемо њихов суверенитет, а пример за то је помоћ коју смо пружили Казахстану кад се суочио с трагичним догађајима, са изазовом за његову државност и његов интегритет. Али Русија се не може осећати безбедно, не може да се развија и постоји уз сталну претњу која долази с територије савремене Украјине.
Подсећам да смо од 2000. до 2005. године пружили војни отпор терористима на Кавказу, одбранили интегритет наше државе, сачували Русију. Године 2014. подржали смо Кримљане и Севастопљце. А 2015. смо употребили оружане снаге да бисмо поставили поуздану брану од продора терориста из Сирије у Русију. Нисмо имали другог начина да се заштитимо.
Исто се дешава и сада. Једноставно нису нам оставили ниједну другу могућност да заштитимо Русију, наше људе, осим оне коју ћемо бити приморани да применимо данас. Околности захтевају од нас одлучне и неодложне акције. Народне републике Донбаса обратиле су се Русији с молбом за помоћ.
С тим у вези, у складу са чланом 51, део 7 Повеље УН, уз одобрење Савета Федерације Русије, а испуњавајући споразуме о пријатељству и међусобној помоћи с Доњецком народном републиком и Луганском народном републиком, коју је Федерална скупштина ратификовала 22. фебруара, донео сам одлуку о спровођењу специјалне операције.
Њен циљ је заштита људи који су осам година изложени иживљавању и геноциду од стране кијевског режима. И зато ћемо тежити ка демилитаризацији и денацификацији Украјине, као и ка томе да се изведу пред суд они који су извршили многобројне крваве злочине против цивила, па и против грађана Руске Федерације. При томе не планирамо окупацију украјинских територија. Не намеравамо никоме и ништа да намећемо силом. Истовремено чујемо да се на Западу у последње време све чешће чују речи да документе које је пописао совјетски тоталитарни режим, а који потврђују резултате Другог светског рата, више не треба ни поштовати.
Шта онда, шта на то одговорити?
Резултати Другог светског рата, као и жртве које је наш народ положио на олтар победе над нацизмом су свете. Али то није у супротности с високим вредностима права и слобода човека, полазећи од реалија које су настале до данас током послератних деценија. Такође се не укида право нација на самоопредељење, гарантовано чланом 1 Повеље УН.
Подсетићу да ни приликом стварања СССР-а, ни после Другог светског рата људе који живе на овим или оним територијама које улазе у савремену Украјину нико никада није питао како би они сами да организују свој живот. У основи наше политике је слобода, слобода избора да сви самостално одређују своју будућност и будућност своје деце. И ми сматрамо да је важно да то право – право избора – могу да искористе сви народи који живе на територији данашње Украјине, сви који то пожеле.
С тим у вези обраћам се и грађанима Украјине. Русија је 2014. године морала да заштити грађане Крима и Севастопоља од оних које ви сами зовете „наци“. Кримљани и Севастопољци су направили свој избор – да буду са својом историјском домовином, с Русијом, и ми смо то подржали. Понављам, једноставно нисмо могли да поступимо друкчије.
Данашњи догађаји нису повезани са жељом да се задире у интересе Украјине и украјинског народа, они су повезани са заштитом саме Русије од оних који су Украјину узели за таоца и покушавају да је искористе против наше земље и њеног народа. Понављам, наши поступци су само заштита од претњи које нам стварају и од још веће несреће од оне која се данас дешава. Ма колико тешко било, молим вас да то схватите и позивам вас на сарадњу да бисмо што пре окренули ову трагичну страницу и заједно кренули напред, да ником не дозволимо да се меша у наше послове, у наше односе, него да их градимо самостално, тако да то створи неопходне услове за превазилажење свих проблема и, без обзира на постојање државних граница, јача нас изнутра као јединствену целину. Ја верујем у управо такву нашу будућност.
Морам да се обратим и војницима оружаних снага Украјине.
Ваши очеви, дедови и прадедови нису се због тога борили против нациста, бранили нашу заједничку домовину да би данашњи неонацисти освојили власт у Украјини. Заклели сте се на верност украјинском народу, а не антинародној хунти која пљачка Украјину и иживљава се над самим народом. Не испуњавајте њена криминална наређења. Позивам вас да одмах положите оружје и идете кући. Објаснићу: војници украјинске армије која испуне овај захтев могу неометано да напусте зону борбених дејстава и да се врате својим породицама.
Још једном наглашавам: сва одговорност за могуће крвопролиће у целини и потпуности биће на савести владајућег режима на територији Украјине.
Сада неколико важних, веома важних речи за оне који би могли да падну у искушење да се са стране умешају у текуће догађаје. Ко год покуша да нас омета, а тим пре да створи претње за нашу земљу, за наш народ, треба да зна да ће одговор Русије бити тренутан и да ће довести до таквих последица с којима се никад у историји нисте суочили. Спремни смо на сваки развој догађаја. Све одлуке неопходне с тим у вези су донете. Надам се да ће ме чути.
Поштовани грађани Русије!
Добробит и само постојање читавих држава и народа, њихов успех и њихова виталност увек полазе из моћних корена сопствене културе и вредности, искуства и традиције предака и, наравно, директно зависе од способности да се брзо прилагођавате животу који се стално мења, од јединства друштва, до његове способности да се консолидује, да уједини све снаге да би се ишло нпаред.
Сила је увек потребна, али она може бити различитог квалитета. У основи политике „империје лажи“, о којој сам говорио на самом почетку свог излагања, лежи пре свега груба, отворена сила. У таквим случајевима код нас кажу: „Кад сила постоји, ум није потребан.“
Ми и ви знамо да је права сила – у праведности и правди која је на нашој страни. А кад је тако, тешко је не сагласити се с тиме да су управо сила и спремност за борбу основа независности и суверенитета, да су неопходни темељ на ком се једино и може поуздано градити своја будућност, градити свој дом, своја породица, своја домовина.
Поштовани сународници!
Сигуран сам да ће војници и официри Оружаних снага Русије верни својој земљи професионално и храбро извршити своју дужност. Не сумњам да ће сложно и ефикасно деловати сви нивои власти, стручњаци који одговарају за стабилност наше привреде, финансијског система социјалног сектора, руководиоци наших компанија и целокупан руски бизнис. Рачунам на консолидован, патриотски став свих парламентарних партија и друштвених снага. На крају, како је то увек и било у историји, судбина Русије је у поузданим рукама нашег мултинационалног народа. А то значи да ће донете одлуке бити извршене, постављени циљеви остварени, а безбедност наше домовине поуздано гарантована.
Верујем у вашу подршку, у непобедиву снагу коју нам даје наша љубав према отаџбини.
 

 

ОДАКЛЕ ПОТИЧЕ УНИТАРИЗАМ
САРАЈЕВСКЕ ТРЕЋИНЕ

 
Џаферовић и Комшић су, као Бошњаци, нешто самостално изјављивали око догађаја у Украјини и руског признања Доњецка и Луганска.
Нису они то изјављивали цртица срали, зато што желе да покажу своје Еурозападојство или да подрже Украјину, већ да би се представили Босном и Херцеговином.
Одмах морам да напоменем да је за Добре Бошњане, а и за сарајске Добре Јалијаше, срамота да се Комшић убраја у њиха.
Исто се понаша и Бисера Турковић према Амбасадама БиХ.
Разашиље им, и натура, своје трећинско мишљење.
Неки активист СДП изјављује да свијет неће пропасти ако Хрвати не бирају свог представника.
Уставни Суд БиХ, под влашћу Сарајевске Трећине, доноси пресуде да је Земља, Територија Републике Српске, у власништву Сарајева.
Само што не кажу, муслимана.
А Срби су овдје у најму, наполици или су у закупу.
Та пројекција муслиманске Трећине БиХ на цијелу БиХ, на Хришћане и на друге двије конститутивне, уставне, дакле, Нације, погубна је по муслимане.
Они све даље лутају нереалним стазама, сви више се аутизују, сви више остају без икаквих релација и веза, све више одлазе из БиХ, са оне Трећине која је доиста њихова.
Извор те Унитарне Трећине је у
▪ Колективној психологији Слуганства.
Прелазак на Ислам је знак колективне слабости Појединца. Али, овдје, могу то да третирам као слободу и људска права.
Ну. То је оставило трајни траг.
Тај потез је затворио сва врата за повратак.
И Слуганство остаје као једина Колективна Технологија Опстанка.
▪ У немогућности трансформације у Нацију.
Одуство Нације значи одуство дугорочне стратегије, одсуство потребе за уређењем своје Територије. Рјешење се налази у наметању Вјере и запосједању туђе Територије.
Све је то касни Средњи Вијек.
▪ У немогућности организовања Државе.
Не постоји државно искуство.
▪ Комплекс Мање Вриједности.
Који увијек налаже прилазак и подилазак Јачем.
У таквим ситуацијама нису битне никакве вриједности, опредјељења, цивилизација, просперитет...
Да су Американци Срби, сви би они ишли у Цркву и крстили се.
*
Муслимани, Бошњаци, ни из ове властите трагедије, за њих је ова БиХ, унитаризована у покушају, само најновија Историјска Трагедија, неће извући поуке.
Ако већ нису били способни, што је егзакталија, да живе са другим у остатку Југославије, морали су да се опредијеле за властити Дејтонски Ентите, Државу.
То би им гарантовало опстанак и будућност Овдје.
Али, објасних да то вјерско-територијално-уставно обличје, није могуће.
Једнако као и Унитарна Муслиманска Босна.
 

 

НИКО НЕ ДЕТЕКТУЈЕ
ГЕОПСИХОЛОШКИ ВАЛ
РУСКОГ ПРИЗНАЊА
ДОЊЕЦКА И ЛУГАНСКА

 
Геостратегија садржи и Геопсихологију.
На тај начин, поред других, Геостратешки потези и одлуке, шире се и на подручја која не дотиче конкретност тог потеза.
Ну.
Као и у свему, и ту царује плиткоћа.
Оно што се десило у Украјини са руским признањем Републике Доњецк и Републике Луганск, посљедица је Распада СССР.
И тада је било плитко мислити да ће Русија једина платити Распад СССР а сви други уновчити.
И Запад, Америка, мислио је тако.
Зато данас плаћа.
Једнако је плитко мислити да ће само Срби да плате Распад СФРЈ. Који још није завршен. Завршетке Распада СФРЈ платиће ситни и мали, неснађени гологузани, који су се хајкачки укључили у Распад, против Срба.
Док су Русија и Кина градиле озбиљне Државе, и унутрашње Геополитичке Системе, што је много више од Државе, Запад, Америка и ЕУ, изнутра су трунили.
ЕУ је данас трула творевина.
Америка је Држава Рђе.
Долар и Еуро не значе да су изнутра а и према вани, јаке.
Америка се у својој Геостратешкој Политици деценијама ослања на Локалне Уштве.
Кокошаре, Јајаре, Издајнике, Крајпуташе, Шикараше.
То не може донијети озбиљан резултат.
Ако не знамо какве су те Уштве у Украјини, погледајмо овдашње, Српске Уштве.
Па ће све да буде јасно.
Зато је Америка доживила неколико тешких пораза и посрнућа у низу.
Ово у Украјини је један од блажих сојева.
То ће се наставити.
Русија и Кина ће ићи даље.
Америка се неће моћи супротставити.
Нема чиме.
Штампани приватни Долари, опљачкани Новац по свијету, вјештачки Новац Берзи, нагомилана војна техника... нису довољни за било шта.
Земља која нема унутрашњи систем, јако вођство, геостратешки релани и дугорочни концепт, дипломатију... не може постићи било шта, без обзира на величину, моћ, богатство.
Стари Египат је био Земља Великих Пирамида.
Па је ситни пијесак прекрио све.
Кинеска Цивилизација је једина опстала јер је имала Унутрашњи Систем и Вођство.
Како ће се Руско Признање Доњецка и Луганска одразити на Србију, Српску, Србе.
На Србију – поразно по њу.
Бљузго Вучић је све карте бацио на Запад.
На Српску – повољно, дугорочно веома повољно.
На Србе Србије – ништа, њима је одавно све свеједно.
На Србе Српске – генерисаће и индуковати нове замахе националног опстанка и државне самосталности.
Србија ће, сада, опет изабрати Вучића и тиме се додатно укопати.
Српска ће на Изборима поразити прозападну и просарајску Опозицију, и тиме додатно одскочити.
Погледајте несналажење Опозиционих Лидера, ситних Ескобарових Чмарбрабоњкаша.
Не знају шта да кажу.
Као и Сарајево.
Руско Признање Доњецка и Луганска коштаће промашену сарајску, бакириашку, муслиманску, унитаристичку политику.
Већ сада је са њом завршено.
Они то никад неће схватити а ако схвате, неће признати.
Моћ Унитарног Сарајева и Пет Амбасада Запада, преко ноћи је преполовљена.
Гола је чињеница да се за Унитарно Сарајево Сарајевску БиХ, Запад неће почешати ни стоти дио по гузици, колико се чешао за Украјину.
Запад је Мајданом, ономад, помогао садашњем признању Доњецка и Луганска.
Тако унитаризацијом и сарајевском страном, помаже Самосталности Српске и одвајању Херцег Босне.
Геосокаклије Сарај Чадора то не могу схватити.
Немогућност схватања увијек има огромну цијену.
Република Српска не смије застајкивати на свом путу и корацима које је подузела.
Треба да убрза повратак Дејтонских Уставних Надлежности.
То ће олакшати Признање Републике Српске.

 
БАЊАЛУЧКИ МАЛИ ИЗБОРИ
ЗА МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
ГОВОРЕ ВЕЛИКЕ СТВАРИ

 

Додуше, све те ствари су јасне деценијама.

Као и Киша и Кишобран.

▪ Људи, овдје, воле да буду чланови Странке и да иду на Изборе. Што Странкама даје велике могућности а оне их веома мало користе.

▪ Савјети Мјесних Заједница су непознаница за највећи дио становништва. Те Миркоинституције могу да дају предлоге за расподјелу малих средстава за улагање, да захтијевају неке активности које Општина треба да учини на њиховом подручју, могу да протестују ако нешто не функционише... углавном, сто хиљада марака на подручје неке МЗ у Бањалуци не значи много.

Али много значи неколико стотина Гласова које су Људи дали некоме на образ, на лични контакт и на дугогодишње познанство.

▪ МЗ Избори су обављени у тишини. Без Телевизије, Спотова, Огласа у Новинама и на Порталима, Билборда, Шатора, Митинга, КЗМ... чак и без поноћних Изборних Хроника. Што је мени највише недостајало.

Што значи да Избори могу без тих чипкастих гаћица и да све то не утиче на Излазност и на резултат.

▪ Кандидати на МЗ Изборима искористили су своје мале Кругове Бирача, оне који су око њих. Родбина, сусједи, познаници, Чланови Странке...

Исти је принцип и на велики Изборима.

Само што за те, велике Кругове, треба већа машинерија и организација.

Битно је да је у највећем броју случајева излазност оних који су лично контактирани, била стопостотна.

▪ Дабоме, на Великим Изборима, Кандидати не могу доћи до свих Бирача чији су им Гласови потребни. Јер се ради о неколико десетина хиљада Гласова.

За то постоји Страначка Организација и систем посредовања.

Та Организација мора у години Избора да лично дође до сваког Члана, Гласача, Симпатозера, Неопредијељеног и оног који те године добија право гласа.

Никакав други механизам није ефикасан.

За Ђурђевдан мораш углаву знати ко ће гласати у октобру.

Фејсбуконанија је у овим бањалучким Изборима потпуно аутирана.

Њен утицај је и на Општим Изборима, никакав.

Она, као и друге драперије, служе само за покриће Манипулација.

▪ СНСД једини има Организацију у Бањалуци.

Он је није искористио више од 50%.

Зато што нема технологију и технологе.

Да нису Кандидати, сваки појединачно, радили од човјека до човјека, на основу њиховог мјеста и угледа у микрозајеедници, СНСД би прошао бос по трњу.

▪ Остали немају ништа. И мале шансе имају да нешто изграде. Нема игралишта, нема њиве, нема тржишта.

Они се своде на прикупљање оних који су незадовољни, који су аутирани, који су одбачени, који су умишљени...

Тако, ПДП није Партија. ПДП је Агенција за прикупљање Гласова Незадовољних.

Незадовољни Бирачи су Несигурни Бирачи.

Нису дио нечега, необавијештени су. Њих се мора стимулисати, за њих је потребан Петинг, треба наћи Г Тачку...

То најчешће иде путем Лове.

На песто каемова за тријест гласова.

То успијева у руралним разуђеним изборним подручјима.

Тамо гдје је концентрација становништва велика, гдје се људи познају веома добро, то тешко може да донесе ефект.

▪ Бањалучки Мали Избори показују колико су Избори за Градоначелника били Манипулација. Колико је у њима учествовало СНСД Акитивста. И коалиционих партнера. Колико су канали пацовског Запада имали уплива.

Да је СНСД био присутан у Бањалуци, да је имао Организацију Од Човјека До Човјека, не би изгубио Градоначелничке Изборе.

▪ Ну. Сатрали смо их, ајмо се веселит, не морамо анализират.