МНОГА НОВИНАРСКА БУДАЛА
УМРЛА ЈЕ У ТЕШКИМ МУКАМА
ИЛУЗИЈА ПА ЈЕ, ТАКО,
УМРЛО И НОВИНАРСТВО.
ОСТАЛИ СУ, САМО, МЕДИЈИ.

 
У Ратовима Братства и Јединства у БиХ, и послије, опште мјесто је било оптуживање Новинара за Рат, Рушења, Покоље.
Да није било Новинара, сви би сједили и лежали на Клупама и јели Баклаве. А Ђуро Пуцар Стари би одао по парковима, поваздан, и дијелио дјеци Дугачке Бомбоне.
Данас, у Украјинској Кризи Државе, такође се оптужују Медији. Лажу, стају на једну страну, самоцензуришу се, толико су опасни да их ЕУ, руске Медије, потпуно забрањује.
Чиме се доказује да су Западни Медији потпуно независни и објективни.
Нису Медији, некадашње Новинарство, уопште опасни по Мир, Рат, Сукобе, Хистерије.
Опасно је вјеровање Медијима.
Опасна је њихова употреба.
Опасно је свјесно прихватање поставки које се лансирају.
Опасно је, посредно, прихватање јачега и моћнијега у Војној Сили, који то, успјешно, трансформише и у Медијску Силу.
Новинарима у Социјализму је подваљено да су Седма Сила.
А они се толико уживили да се то није могло сносити.
Тим Новинарима, остацима, у Демократији је подваљено да су слободни и независни. Они су дежурни, пожарни и контролни фактор, они су истрага, пресуда и вјешала.
И они су се, Медији, њихови трећеразредни власници, упосленици у Медијима, Медијаши, исто уживили, искреније и дубље, него Новинари у Социјализму.
Продали се Дрипцима и Западу.
Уживили су се до егзистенцијалне провалије.
У Парламентарној Демократији, да је не карактеришем друкчије, централно мјесто, Стожина око које се све дије, јесте Политика Власти.
Власти која је изабрана на Изборима.
Она, тиме, Изборима, стиче права на алатке и полуге.
Све што постоји у Држави, у мандату који почиње, припада Власти.
И она то корости на основу своје Политике.
Прича о независном Судству, цивилном управљању Полицијом и Војском, независним и слободним медијима...
долази искључиво са западне стране.
Све што је настало на Западу, настало је да би користило Капиталу.
Тако је од првог печатаног Гутенберговог Слова.
Само је Дух, који користи Људима, настао на Истоку.
Капитал, који се појављује у облику Војне Силе и Финансијског Територијализма, контролише и употребљава Медије.
Они не могу ништа да учине.
Могу само да издејствују, великом личном жртвом, да дају мање Образа него Гузице.
И Државни Медији су у употреби. Једнако као и Војска. Као и Порезници.
Али су њихове могућности да имају више Образа, много веће.
Држава је увијек поштенија од приватног власника Медија. Који нема везе са Професијом, Државом, Нацијом...
Употребљава те онај ко те плаћа.
Још више те употребљава онај који ти стално говори да си независан.