КАМПАЊА

ЋЕ БИТИ

ДУГА И МИРНА

● Пошто је СНСД већ двије године у јавној дефанзиви,

● Пошто су се лажне политичке будале, типа Дроњак, концерн Пиц-Пухало и блогосмлате из трија ВКБ, издувале и избудаласале,

● Пошто је Савез За Промјене остао неђе у Подлуговима, ни тамо ни вамо,

● Пошто је Међузај остао без идеја, па није чак ни финансирао и форисрао разне независне кретеноиде и Покрете за кишобране против амброзије,

Предизборна Кампања за Локалне Изборе 2016е у Републици Српској, могла је да почне политички мирно као што и доличи стабилним демократијама.

То значи само двије ствари.

Прво. Све мање гласовног профита ће бити за маргиналце, егзибиционисте, воајере и манипулативце. Што га буду имали, то ће бити резултат слабости система Бирачких Одбора. У то спадају и разне широке и неповезане коалиције и предизборни договори. Спадају и оне странкуље које увијек играју и на једну и на другу страну.

Друго. Скочиће важност странака које имају велико чланство, своју организацију, мрежу локалних актива и активиста, стабилно бирачко тијело и чврсте оријентире позиционирања у колективној политичкој свијести.

Све то иде на руку Есенесдеу. Чија је организација успјела да се одржи активном, или барем у инерционом стању, упркос небризи и девастацији. Што је, на многим координатама кулимнирало у овим изборима.

Еснесдеу иде на руку и релативно мала излазност или излазност много мања од очекиване и погодујуће анархистима политичке сцене.

За разлику од аналфабета, типа Босића, Есенесдеу Референдум неће помоћи јер је то у седам дана двострука посјета биралиштима. И јер ће на то највише енергије утрошити Есенесде. Други неће мрдати ни репом ни ушима. Али ће помоћи Републици Српској, што је, онда, помоћ и Есенесдеу.

Јасно је да излазак на Референдум даје неку врсту посредног гласа и Есенесдеу.

И то је Есенесдеово улагање у Изборе 2018е.

СНСД треба, након ових избора, да анализира резултате и самјери их са стањем Организације.

Па ће доћи до неочекиваних и непријатних резултата.

Али, то је једини начин да се Организација мијења и припреми за 2018у.

Есдеес је у много лакшој позицији.

Ових избора неће ништа постићи а 2018е ће изгубити.

Они не морају да анализирају ни Организацију, јер је немају, ни Обрена, ни Мићу. Довољно би било само да анализирају Босића и његову велику улогу у Промјенама. На привременим и повременим пословима Измећарења Бакиру Изтебеговићу.

Да. И послије ових Избора, очекујем да Бореновић постане Други Почасни Предсједник Педепеа а да странку преузме Дроњак. Јер је и Партија у дроњцима.

ИЗБОРИ У СРБИЈИ,

НЕРАЦИОНАЛНА

И НЕОШТРА

СЛИКА

Неразумно је и политички и национално неправедно да је Србија, као највећа земља, највећа нација и највећа вјера, изашла најнеспремнија из Распада Југославије.

Македонију не рачунам јер је и у СФРЈ била оптерећена Бугарском, Грчком и Шиптаријом.

Ну. Србија је сама крива.

То уљуљкивање Пијемонташтвом, Београдом као Метрополом једне добре земље, коју годину до прдсмрт Јосипа Броза, и бројношћу, стиже, од Распада наовамо, на наплату.

Слободан Милошевић је био први знак неба који Србија није прочитала.

Он је први у Галерији Ирационалних Лидера Србије.

Нико не сме да вас бије.

То је био вјесник Ирационалане Ере Србије.

А послужио је за трагедију.

Касније је дошао Коштуница. Који је за оног криминалца рекао Господин Легија. Каква Ирационалаост једног Легалисте и несхватање времена. Онда је био Ђинђић. Такође Ирационалист. Да није убијен у планском и органзованом атентату, завршио би у Голој Реалности.

Што никоме, ни од страних организатора атентата, ни од домаћих фуњара, није био циљ.

Циљ је наставак Ирационалне Србије.

Онда је дошао клуновски отмјени Ирационалист. Борис Тадић. И Косово и Србија. Или тако нешто, око Брисела. Ера му је завршена веома рационално. Јер није успио у оном зашта су га инсталисли Велики Кројачи. Није допринио Ирационализму.

Па је дошао Вучић. То већ не морам да објашњавам. Ирационалност је у самој коштаној сржи. Нико се не може трансформисати из Радикала у Напредњака. То је кување злата из жарике, пирике и жирева.

У земљама гдје сви хоће да буду селектори, гдје су сви већи католици од папе, гдје сви знају све и гдје сви желе да буду чланови партије, по могућности више од двије, Избори нису Политички Датум већ су Ирационлни Оријентир.

Нека врста Ирационалног Свјетионика.

Према њему се усмјерава ирационално вријеме и политички људи, до обичних бирача, а од њега траже нове оријентире на картама слијепих морепловаца, без шестара, линијара и оних секстаната.

Тако је и данашњим даном у Србији.

Дејвид Коперфилд Вучић организовао је Пролазак Кроз Изборе, као тешку Илузију. Као обред Ирационализма. Када више нема никога ко би могао да га угрози. На игралишту, гдје нема ни судије, ни публике, ни корнер заставице, ни Српске Напредне Странке. Само Александар Вучић.

Не треба њега кривити за то.

И то би било ирационално.

Србија је цела ирационална.

Она је створила Вучића а не он њу.

При томе не треба потцјењивати Бираче у Србији. Они знају све боље и од мене и од Вучића.

Само пуштају да Ирационалност траје.

Јер, то је стање најслађе. У сваком другом требало би тешких мука.

То је, немам воље да разрађујем, довело и до помирењачког предавања Косова.

Па што, онда, не би довело и до самопобједе Вучића.

ПРОПУШТЕН СЛОГАН:

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ,

ИМАТЕ ПРИЈАТЕЉА

Шта, дакле, причају предизборни слогани у кампањи Избори Србија 2016е.

Предизборни Слоган је као наслов доброг романа.

Ако је роман лош, онда је наслов небитан.

Слоган је име презимену.

Пошто је Петровића много, глупо је једном од њих дати име Петар. Јер тиме нећете рећи ништа. Али ако му надијете Жилбер нпр Петровић, рећи ћете много. Најмање да је рођен у Француској, да умије са Францускињама, да је слушао шансоне, да говори два језика, да је видио свијета. За Петра Петровића нећете знати да ли је из Жагубице, Мале Крсне или је гастрабајтер у Жилберовој земљи рођења.

Политичке Странке у Србији, иначе, пате од мањка креативности у свему. Па и у кампањама.

Зато што су све више пута преименоване, препаковане и префабриковане, зато што су многе по неколико пута прејебане или су прављене дојебавањем, зато што им се тешко зна мама а поготову тата.

Агенције које се у Србији баве тржишним кампањама, а пошто тржишта нема то су вашарске кампање, такође немају специјалисте за Политички Маркетинг.

Јер нема ни политичког тржишта.

У Србији се избори добијају тако што неког понесе.

То је као њива густе пшенице доброг и тешког класа, мало покисла а онда вјетар наиђе и све обори на једну страну.

И овогодишњи избори у Србији нису Избори. Јер, Вучића је понијело. И Србија ће га изнијеи и поднијети.

Маркетиншке агенције не могу да креирају употребљиве Слогане ако Политичка Странка не зна шта јој циљ, коме то жели да саопшти, шта хоће и може да уради, кога представља.

Што значи да се Слоган рађа у Полиитчкој Странци.

Странка која ангажује агеницију за Слоган и за остали дио креативне кампање, чудно је биће које би се јебало али не зна да ли је мушко или женско.

Онда се добију ликови који су намјештени, смијешни, уљепшани, циркуски. И поруке као да су се око ријечи отимале завађене јетрве, скрпљене и неразумљиве. Понегдје се види како је неки страначки сероња инсистирао да се убаци и његова реченица.

Слогани у Избори Србија 2016е.

·        СНС – Уједињени можемо све! Александар Вучић – Србија побјеђује!

·        СПС-ЈС – Слобода, једнакост, солидарност, правда! Само храбро! До победе! Служимо народу!

·        СРС – Србију у сигурне руке – Др Војислав Шешељ.

·        СДС-ЛДП-ЛСВ – Мора другачије и Чеда, Борис и Чанак.

·        ДС, Нова Странка – За праведну Србију! Живети нормално! Живети сад! Достојанство ти нико не сме одузети.

·        Левица Србије – Идемо.

·        ДСС и Двери – Срећа.

·        Доста је било – Доста је било.

·        ЛСВ – Главу Горе.

Из овог се може закључити неколико битних ствари

·        Политичка Србија нема шта да каже. Јер су на њеној сцени истрошене политичке протуве које су све што су имале већ рекле. И то у најцрњем и најтрагичнијем облику. А када су имале праву шансу да нешто кажу, нису умјеле и нису имале хабрости.

·        Политичка сцена Србије, њени актери, скупина је психолошки баластираних јединки. Нарцисоидних, формалистичких, епохалистичких, ситношићарџијских. Вучић себе поиствјећује са Србијом. Шешељ упорно пише Др Војислав Шешељ мада је довољно рећи Шешељ. Она три небројено пута рециклирана јадничка се удружили под паролом Мора другачије. Ви ћете да ми кажете.

·        Општа неодређеност и непрецизност. Мора другачије. Срећа. Идемо. Живети сад.

·        Србија је политички бесконцептна. Таква је сада и тако ће и проћи убудуће. Ова кампања, ови избори и ове поруке, најављују тужну будућност Србије. У наредна два мандата.

·        Обољела Ауторитарност Србије. Јасно је да је цијела политичка сцена, па и ови избори, припремљена и подрђена стварању Ауторитета Александра Вучића, стварању Култа Личности, градњи Лагајућег Диктатора, паковању Прикривеног Анархисте, продаји Националног Продавача.

·        Србија је у полиитчком смислу паролашко варошанска. Што је неколико степеница ниже од социјалистичког паролашења.

·        Потпуни крах Опозиционе Србије, Побуњене Србије, Србије Против. Та ућутала Србија није више ни за шта ни против нечега. Она је задовољна што има Вучића, као што има Станију и Венди.

А то показује и главни Слоган те опозиционе, побуњене, противне Србије. Вучићу Педеру. То је њен крајњи домет, народна, свакодневна досјетка. Ефектна али празна и немоћна. Као на сеоској утамици Уа, Судија.

Србија је, Политичка Србија, нажалост, данас лонац са рупом на дну. Која се чепи уврнутом траком тканине и тако ставља директно на ватру.

Ту тканину треба да дају ови Избори.