СЕДАМ ХИЉАДА
ТЕКСТОВА НА БЛОГУ
САМОСТАЛНОСТ
СРПСКЕ

 
Османаеста година.
Седам Хиљада узалудних времена утрошених на Тастатуру.
Дабоме да сам знао да Текстови не мијењају Свијет.
Текстови се, евентуално, појаве, када се Свијет промијени.
Суштина мог писања је, Пишем, дакле, мислим.
Човјек, кад престане да пише, ради, ствара... престане да мисли. Кад престане да мисли, престане да живи. Кад престане да живи, само повремено, сјети се да је због нечега незадовољан.
Ја сам презадовољан и миран.
Чак и то што је све ово негдје записано, кажу да се не може избрисати, не значи ништа.
Ни једно Око, од двадесет, или будућих сто милијарди очију, неће то видити.
Мени значи да сам рекао тог дана када је требало да се каже.
Лако је послије.
Послије сам и ја паметан.
Сам Блог је важан.
Без Текстова.
Самосталност Српске.
То је цијела егзистенцијалистичка филозофија мале и младе Државе, Друге Српске Државе.
А тако мало схваћена и уобзирена.
Што је погубно.
Ми који смо трунули и гинули у Рововима Војске Републике Српске, у Рату Опстанка Српске, урадили смо шта смо могли.
Много већи дио је на онима послије Рата.
Овдје сам први покретао све теме које су долазиле на Политичку Позорницу, неке за пет, неке за десет година. И постајале озбиљне Политичке Оријентације.
Трећи Ентитет, Муслимански Унитаризам, Против ОХР, Против ОЕБС, Против Наметнутих унитаристичких Институција (због једне такве, коју нисам прихватио, БХТ, поднио сам Оставку у Влади Српске), Не у НАТО, Не у ЕУ, Не са Несрпском Влашћу Србије, против Вучића (још кад је био Милошевићев Министар)... а данас се тражи да будем за Студенте, који су против Вучића.
Жао ми их је иако су смијешни.
За десет година ће и овдје сви да буду против Вучића.
Самосталност Српске је била мој вентил.
Послије Рата, нисам могао да се вратим у Новинарство и да пишем.
У Новинарство се не иде крвавих руку. У рату се убијају Људи, не можеш, послије, Људима, нешто, званично, професионално да пишеш.
Мада је, врло брзо, у Медије, јер Новинарства више нема, ушао Шљам којег нема ни на Отпадима.
Ја сам писао Самосталност Српске и Романе. Писао сам и на Твитеру, гдје су ми, само због писања, убили Налог.
Писање је Рат.
Док чујеш Типку...