ХИСТОРИЈСКИ ДАН
ЗА БиХ:
ИЗБОР БОРЕНОВИЋА

 
Смијенили Радмановића а јебали Бореновића.
Тако само могу да смисле и изведу, некадашње сеоске лоле, које позову чојека да ноћу иду извртати Ћуприје по Селу, док њихов другар наскакује на његову Жену.
Бореновић, нагужен и прије гласања, одмах је почео да лелече и јауче.
Опире се и ногама и рукама.
Ко Пуница о штокове прозора док Зет покушава да је баци са дванестог спрата.
Уставотворац у Дејтону, и каснији зачиниоци, начинили су грешке са многим рјешењима.
Заврзлама Ентитетске већине, кад у једном Ентитету имаш муслимане и Хрвате, који се воле у Трипл Дабл, а у другом имаш Изабрану Већину и Издајничку Мањину, кворума и међунационалних нагодби, доводи до нерјешивости.
Тако, у случају Радмановића, једна група може да га смијени а друга група, чији је Радмановић, може да изабере њиховог на своје мјесто.
Да то није могуће, Бореновић не би данима јауко ко Мара кад су се завратили Говедари, ка њојзи.
Идеално рјешење би било да Парламенти Ентитета, бирају све учеснике Заједничких Институција, осим Чланова Предсједништва. Чак и Делегате ПС БиХ.
Јер су то све тројне мозаичке Институције, које попуњавају Три Конститутина Народа.
Уставотворац је на неколико мјеста, па и на овом, покушавао да покаже да је БиХ Држава, или да омогући неки корак према том неостваривом циљу. Оно, може још ако се „стране сложе“.
Ну.
То је довело до супротног ефекта.
До тога да Народна Скупштина нпр, најприје заузме Став о неком Закону а онда Министри из Републике Српске, у Савјету Министара, то уваже и гласају или не гласају.
Што је генијално рјешење за излуђивање Сарајских Прилуда са поремећајем Унитаристичке Суманоидности.
Ипак, срећно Бореновићу, буди жилав ко Пуница са дванестог.