СНСД МОРА ДА ПОБИЈЕДИ
У БАЊАЛУЦИ И БИЈЕЉИНИ,
ИНАЧЕ НЕЋЕ САЧУВАТИ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Да се у Бањалуци и Бијељини, тако организује да стално побјеђује.
Напади на Републику Српску неће престати.
Чак ни када ЕУ и Запад потпуно изгубе Украјину, када Русија уђе у Кијев и Одесу.
Запад ће учвршћивати све ово што је остало.
То се догађа са Финском и Шведском, које су за Рат против Русије неупотребљиве али Западу треба њихова територија.
Тако је и са Србијом и Републиком Српском.
Најбоља је Територија без Срба.
Без Репубике Српске као Дејтонске Државе, Срби нестају за десетдвадесет година.
Одржањем Републике Српске, ми одржавамо, дијелом, и Србију.
Чак и кад Србија потпуно падне под Запад и НАТО, Република Српска може опстајати.
Јер јој је темељ Дејтонски Споразум као Уговор Великих Сила и као њено Међународно Признање.
Да би опстајала, њена Политичка Сцена мора да буде стабилна и национална. И да се држи Дејтона а не Сарај Чадора и Запада.
Запад непрестано тражи Политичке Актере у Српској који ће бити против Дејтонског Темеља Српске.
Тако је дјеловао Иванић.
СНСД побјеђује у Републици Српској.
Али не побјеђује у Бањалуци и Бијељини.
То није случај од бањалучких изгубљених локалних избора прије три и по године.
То је тренд од раније. На који сам упозоравао.
Додик не може да води СНСД. Додик је Предсједник Републике а Странка је технологија. Вођење Републике и Странке, није спојиво. Политика и Технологија не могу да се мијешају.
Он погрешно мисли да му Странка треба за одржање на Власти.
Не треба. Већ је на Власти и ако имало зна, одржаваће се на Власти помоћу тога што је на Власти.
Предсједник Републике, дакле Државник, не може да ствара Странку у Бањалуци и Бијељини, јер стално мисли на Власт.
То једно с другим нема никакве везе.
Странка је Политички Организам који не мисли на Власт.
У Бијељини и Бањалуци, непрестано су на сцени пробе, импровизације и волунтаризам.
СНСД стално губи.
У тај простор улази Запад. И Вучићева Србија.
Кад Поплава једном заузме простор, дуго остаје. Смрад остаје још дуље.
СНСД је изгубио Технологију Страначке Организације.
Експериментисање са Генералним Секретаром је уништило све.
Сада се то не може вратити.
Све је урађено ради лагодности предсједника Странке.
Странка није добила ништа.
Осмоза Кадрова из Страначке Организације, престала је.
Позиција Републике Српске је ослабљена.
Из Бијељине се трује Семберија и Подриње.
Из Бањалуке се кува Босански Лонац.
То су два велика рудишта Гласова.
Које би Опозиција и Запад искористили за побједу у цијелој Републици Српској, само да знају шта је Политичка Странка и да се организују.
Стабилна Политичка Сцена, Велика Политичка Странка, потребна је и малој Држави и великој. И сиротињској и пребогатој Сили.
Стабилна Политичка Сцена не може да постоји ако у два највећа града, од којих је један Главни Град, побјеђују Пјешаци по Путевима између Бијељине и Бањалуке, и Анархисти по Улицама.