НЕ ЗНА СЕ ДА ЛИ СУ
МУСЛИМАНИ САРАЈА
ВИШЕ НАПАЛИ НА НАТО
ИЛИ НАТО НА ЊИХ

 
Ко да им је НАТО још једини спас.
Ко да је НАТО посљедњи у низу: Османлије, Хитлер, Усташе.
Послије НАТО Потоп.
Сада се Велики Хелез хвата за неку Одлуку Предсједништва БиХ.
Одлуку о Чланству у НАТО не може да донесе Предсједништво БиХ.
Предсједништво може да води Спољну Политику.
А Чланство у НАТО је унутрашња ствар Земље.
Оно мијења унутрашње односе. Спољни су секундарни, скоро небитни.
БиХ је веома компликована Струкртура и доношење такве одлуке, такође је компликовано.
Она мора проћи кроз Парламенте Републике Српске и Федерације БиХ.
У Републици Српској мора проћи и кроз Референдум.
Све, дабоме, може попријеко, као у Србији или као у Сарај Чадору.
Тамо гдје немаш Државу и Институције, тамо може попријеко.
НАТО Пакт је оладио од БиХ, када је Република Српска оштро иступила и рекла да не жели Чланство.
То не значи да је одустао од БиХ.
Чланство БиХ у НАТО Пакту треба посматрати као Чланство Сарај Чадора.
Херцег Босна је, преко Хрватске, већ, на одређени начин Чланица.
Тај Еуропеизам Човића, гарниран свјетлуцавим Оптимизмом, неразорив је.
Пут БиХ, дакле Сарај Чадора, муслимана у БиХ, у НАТО Пакт, ићи ће у одређеној мјери, синхронизовано са Србијом. Вучићевом Србијом.
Ако тамо запне, запеће и са Сарај Чадором.
Република Српска мора да настави да се бори.
Русија, Бјелорусија, Кина, Мађарска... нека врста су гаранције за егзистенцију, до промјене односа снага у Свијету и Европи.
Која је неминовна и незуастављива.
Република Српска мора да настави да се бори чак и ако Федерација БиХ, формално, сама, уђе у НАТО.
Уз то, треба да постепено одустаје од Пута ка ЕУ.
То су Два Путића, без Извора и Повратка.