ОПОЗИЦИЈА СРПСКЕ
БЈЕЖИ ОД ВЛАСТИ
КО ЂАВО ОД КРСТА,
ЊИХОВИ ЦИЉЕВИ СУ ДРУГИ

 
Ни Опозиција ни Странци Усранци, још не знају Додика.
Он узасе увијек има лепезу бомби и бомбица, па, кад наиђе погодно вријеме а аматери се скупе, он избаци минско-ватрометна средства.
Озбиљност тренутка и радикализам идеја, аматерима и аналфабетима оставља мало простора да сумњају и разаберу.
И, полете ко кленови.
Тако је, поводом полупсихијатријског испада Аустријског Ушље, Инцка, избацио неколико димних, нагазно-распрскавајућих и самољепљивих бомби.
Једна од њих је Концентрациона Влада.
Сви у Владу Српске. На челу са Лидерима Странака.
Занимљивост појединих реакција, епохална је.
Мада се нису сви изјаснили.
Само најглупљи.
Али и та фокус група довољна је да одрази стање ствари у Опозицији.
Опозуција не жели Власт кад то иде са одговорношћу.
Њихове перформансе су конструисане на рушење а не на владање.
Они не могу, и подсвјесно то знају, да побиједе. Они могу само да добију Власт.
Комбинацијом избора и манипулација, уз обавезно самоатрофирање владајућих структура и Странака.
Они се не боре за Републику Српску. Они се боре за Власт.
Али, неће Власт, хоће Републику Српску.
Они немају представу шта треба да раде, када добију Власт.
Јер су навикнути да ће им се и то рећи.
И сада им је речено, да приђу скупштинском јединству у Српској.
А само дан раније, сијевале су муње, топила се брда и горило море.
Речено им је да приђу скупштинском јединству јер су Странци Усранци процијенили да ће, ако сад изостану, покопати све своје националне црте и привиде.
Коликогод је идеја о Концентрационој Влади, Влади Свејединства, нереална, толико је знакобитно то опозиционо одбијање.
То значи да се, у погледу одговорности за Републику Српску, на Опозицију, сутра, ако побиједи на Изборима, не можемо ослонити.
Они ће владати да би Републику Српску предали Западу и Сарајеву.
Да имају националне одговорности, одговорности за Државу Српску, пристали би, макар начелно и позоришно.