МОЖЕ
ЛИ
СВЕТИ
САВА
ДА
ЗАУСТАВИ
ПОНИЖЕЊЕ
СРБИЈЕ
Са Србијом,
са Вучићем, отишло је предалеко.
Скоро нема
сврхе да се занимам.
Али. Занимам
се јер са Републиком Српском није отишло ни далеко. Стојимо добро.
Опасно је
што, кад оде Србија, могу и Српску да утјерају у Тор.
Орден
Светог Саве, какогод протумачили, добијен је незаслужено а дат је лакомислено.
На Лепе Очи.
Или на Лепе Претње.
Патријарх
је хвалио Вучића. И раније је.
Углавном,
толико га хвали да ће она Пивара да узме слоган, Или јеси Вучић или ниси.
Ако бих
покушао бити добронамјеран, прихватио бих оне сугестије да је то Орден
унапријед.
Што не
постоји у свијету одликовања.
Не можеш
живог човјека да одликујеш постхумно.
Као. Свети
Сава га обавезује да никада не потпише признање Косова.
Несрећа Србије
сада је у томе што се она већ дуже вријеме, не само за Вучића, понижава као да
потписала и признала Државу Косово.
И што ће то
бити све горе и горе.
Та нека
заваравања са Интерполом и слично, шарена су лажа.
Србија мора
да се тргне.
Свети Сава
је урадио своје.
Она мора да
донесе читаве системе мјера да се заустави Понижење Србије.
Једна од ти
мјера је премјештање Патријарха у Пећ.
Све остало
је на Властима.
Дабоме да
то није реално са Вучићем.
Јер ће, и
он, рећи да на Косову немамо ништа.
То може да
се прихвати али није тачно.
Ако немамо
сада, имаћемо. Све се мијења.
Како су
Срби погријешили са Косовом, погријешиће и Шиптари са Србијом.
Али Србија,
та Ломпарова, Бећковићева, Антонићева... косовска... модерна, демократска,
европска... мора да инсистира на томе.
Огроман
број је европских и демократских, међународно признатих мјера које може да
проведе Србија.
Вјероватно
ће за то услиједити недемократске Санкције.
Али. И Санкције
су за Државе.
Само се
мочварама и буњиштима не уводе санкције.
Заустављање
Понижења Србије, први је корак у очувању Косова.
Први је
корак у показивању Свијету да је Србија Држава.
Оно јуче
није Држава Србија.
Оно је
понижење пред Турчином.
Оно је
понижење Српске Праославне Цркве и њених Осам Вијекова.
