ПОЛИТИЧКА ЖАЛОСТИЊА

САРАЈ ЧАДОРА

ЗА РЕПУБЛИКОМ  БиХ,

ПРИЗНАЊЕ ЈЕ ПОРАЗА

У РАТУ ПРОТИВ

СРБА И ХРВАТА

Република БиХ је мртворођенче из брака Социјалистичке Републике БиХ и Вишестраначких Избора код муслиманског политичког живља у Сарајеву.

Они то несрећно Мртворођенче и данас хране на флашицу, Фата више нема млијека, а ноћу, кад се погасе свјетла, носају га по кући, тихо јаучући што није могло да одрасте.

Сарајевски Политички Круг, Алијини Декларацијаши, били су приморани, натјерани, да се одрекну Мртворођенчета и да потпишу Капитулацију.

Прво у Вашингтону, када су морали да усвоје Федерацију БиХ, са мрским  Хрватима, па у Дејтону а потом и у Паризу.

Алија Декларација, јавно је, за БиХ, жртвовао Мир.

Није га жртвовао да у њој буду Срби и Хрвати.

Водио је Рат против Срба а врло брзо и против Хрвата.

Да се Хрватска није мијешала, и да НАТО није тукао Србе а помагао такозавну Армију БиХ, односно, да САД нису натјерале муслимане и Хрвате у Федерацију, муслимани би тај рат изгубили много прије Книнских догађаја са РСК.

Али. Они су га, свеједно, изгубили.

Само нешто касније.

Стога никад нису одустали од Републике БиХ, свог ратног чеда у коме су уживали. У лажно опкољеном Сарајеву, као центру Свијета и као Наджртва Свег Свемира.

Стога Република Српска овако треба да тумачи политичко махање Републиком БиХ.

Као Манифест Губитника.

Није то никаква лоша политика СДА.

То је сеанса Губитника Рата.

То треба стално јавно износити.

Треба им стварати Комплекс Губитника.

То треба да осоколи Републику Српску.

Јер то значи и да су актери Сарајевског Политичког Круга, изгубили и Мир.

Они, више, немају оне савезнике које су имали.

И неће их никад ни имати.

Република Српска треба само мирно и полако. Самосталност предасе а Пут подноге.