ПОДОТОМАНСКИ

ПОЛИТИЧКИ

МОЗАК

БАКИР САРАЈ ЧАДОРА

Извјесни Медији у БиХ, са упливом Странаца Запада, пишу да се у Бриселу, у ЕУ, припрема именовање Високог Представника ЕУ за БиХ.

Кобива, то је након именовања Палмера.

Који је, јелде, таква дипломатска Аждаја да се сви морају дићи на ноге, јер је очито да су САД узеле ствар у своје фокусе.

Сарај Медији цитирају Сервера, Серера, о томе како се мора ревидирати Дејтон.

То и други извикују. Ал кад Сервер каже...

Бећировић, потпредсједник СДП, потпредсједник Никшићу, што је за искреное и посебное саучествије и сажаленије, отворено пише Бакиру, задња пошта Дом народа БиХ, што је посебан апсурд, Бакир предсједатељ Дома Народа а његова Странка тражи да се Народи укину, и, Бећировић, захтијева да се одржи сједница Дома Народа БиХ и да Високи Представник почне да тумачи тај Дејтон.

За то вријеме, Нежељко Комшић, који је све и започео са АНП-ом, постао је Почасни Илегалац у Босанској Крупи.

Конгрес СДА, који је завршен очекивано. И у погледу избора Бакира и у погледу Републике БиХ, Регионализације и Антихришћанства, такође је вапај Западним Странцима Усранцима, јер Међународна Заједница у БиХ више не постоји. Иако то не значи да је постојала.

Вапај Странцима Запада да помогну да се овдје створи Грађански Шеријат и да се БиХ додијели Једанкрозједан.

Ну.

Републику БиХ не може вратити ни нови Рат у овој Насеобини.

Могуће би било нешто учинити Бомбардовањем од стране САД, НАТО и Алијансе, као што је било у Србији.

На то и рачуна тај БСЧ. Бакир Сарај Чадор.

Сва муслиманска политичка булумента која се убраја у то.

Отворено писмо Бећировића, иако је изанђало, отрцано и фолирантскоформализовано, добро је за анализу те Чадорске Политичке Технологије.

Тог Подаништва било коме само да ми будемо Ћаршија а они Сиротиња Раја.

Тог Лавиринта 21ог вијека, који је грађен у петнаестом.

Тог лажног посједа над БиХ, од најранијих Парамецијума, све до Завнобиха и Дејтона, мада топоними Сарајево, Миљацка, Јахорина... говоре чија је то земља.

Четврт вијека након свега, Сарај Чадор не може да схвати да из тог Лавиринта Готованске Поданичке Свијести, нема излаза.

При чему Сарај Чадор постаје, објективно, све мањи.

Али ни то не може да им отвори очи.

Та заробљена Политичка Свијест муслимана, Бошњака, апелује да се тај Народ и његови јавни, политички и вјерски представници, окрену себи.

А они се непрестано, режући и пријетећи, окрећу другима.

Да имају имало Историје, схватили би да се то никад, и никоме, није показало као добро, просперитетно и излазно.