КОМШИЋ

ИЗ НАШЕ

ЋЕНИФЕ

Не смијем ни замислити шта би било са мојом омиљеном, љубљеном и гиздавом Босном и Херцеговином, да у Предсједништву јој, сједе Три Комшића.

Или да Комшић није нако глуп.

Срећа да је, нарочито политички, али и људски и мозговно, тотално глуп.

Јер, само такав може да пристане да га Чадорлије користе за себе, против Хрвата и да га, кад затреба, подводе Странцима Усранцима Запада.

Заслуге за стварање Жељка Комшића, никада не треба заборавити, припадају Златку Лагумџији.

Срећа је да је, барем он, сишао са Политичке Сцене Сарајева.

Јер смо, једно вријеме, морали да издржавамо под Силајџићем, Церићем, Лагумџијом, Тихићем.

Данас на врату имамо, опет, четворку.

Филд. Нелсон. Бакир. Комшић.

Али. То значи да је Сарајска Политичка Сцена знатно ослабљена.

Тада смо имали исте Амбасадлије и Високог Представника. Уз Сарај Четворку.

Случај Анпичног Споразума, показује да се Странци Запада, окрећу Комшићу.

Радончић није погодан за такву употребу а Бакир је неефикасан.

Комшић је коубиосе.

Глуп, поводљив, нарцисоидан, мрзи Србе, мрзи Хрвате, а нема свог Ердогана.

Зато су Бакир и Сарај Чадор и препустили Комшићу главну муслиманску улогу у Предсједништву БиХ.

Џаферовић је само Прва Пратиља.

То није добро за Бошњачку Политичку Сцену.

Јер. Комшић ће је даље еродирати.

И, поуздан је знак њене пропасти.

Сарај Чадор настоји, истурањем Комшића и његовом испоруком Амбасадлијама, искористи неку позицију у борби против Републике Српске.

Што је њихов главни циљ.

За Републику Српску је добро што је Комшић у Предсједништву.

А добро је и то што је, коначно, објелодањено да Двије Амбасаде управљају Сарајевском Политичком Позицијом.