НИТИ ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА

ШАРОВИЋЕВИХ 205

НИТИ БОРИСА ЏОНСОНА

92.000 ГЛАСОВА

Журналистичко младунче у Еуро Блицу има данас чланак са изазовним порнографским насловом, Тест демократије би прошао само СДС.

Нема ту ни Есдееса, ни Демократије.

Са губитком 50.000 Гласова, у октобру, из Есдееса није отишао само Говедарица, отишла је цијела једна Политичка Странка али и Демократија.

Нешто мало више страначких гласова од Миличевића није никаква Демократија.

Данас је објављено да је Борис Џонсон добио 92.000 страначких гласова за Вођу Конзервативаца. Дупло више од другог кандидата.

Па, ни то није Демократија.

Јер, иако су у Британији такве процедуре, недемократски је да 92.000 гласача неке странке аутомтски изабере Премијера Велика Британије.

Мада ће сви у свијету и теорији, одушевљено рећи да је то Демократија.

Ну.

Демократија је најстарија становница Јавне Куће и на њу више нико не баца око нити паре али, из поштовања, не жели то да саопшти.

Деморатија у Есдеесу не може да настане преко ноћи.

Нарочито не, послије Босића и Говедарице.

Као што нема Демократије ни у Великој Британији. Тако мали број страначких гласова, који одлучују као да су у питању Општи Избори, посљедица је тога што тамо нико, за разлику од нас, не лети да буде члан Странке.

У нашим условима, ниједна Политичка Странка не може ни да приступи Тесту Демократије.

Дио је објективних услова.

Овдје се Демократија схвата као Волунтаризам а практикује као Анархија.

Она једноставно нема сјеменске особине да би издржала поднебље.

Овдашњи живаљ је, током Историје, превише био гужен да би вјеровао тако намирисаној и префињеној Курветини, као што је Демократија.

Али. Главно.

Политичке Странке, овдје, немају традицију, ни околне услове, да би развијале унутарстраначку демократију.

Друго. И кад би је развиле, уопште не постоји гаранација да би се ишта од тога прелило на Друштво.

Јер, не постоје објективни услови.

Јер је пуно Крокодила у Друштву.

Када сам једном свом Лидеру рекао да је требао да ме послуша, одговорио је, Па да прођем ко Тома Николић.

Не знам да ли би тако прошао, мада је и СНСД препун Крокодила, шта Крокодила, Тасманијских Немани, али је моја намјера, несхваћена и шире, била утемељена на поставци да се Лидер, Вођа, Предсједник Странке, одвоји од Организационе Технологије и Кадровске Процедуре.

Ја нисам желио да градим Демократију у Странци.

Демократија је курва и у кући и на улици, па и у Странци.

Желио сам да омогућим раст Организаиције Есенесдеа.

Који доноси и раст броја Гласова.

Желио сам да спријечим да Есенесде стагнира, као што стагнира два мандата, десет година.

А, у ствари, иде назад.

И само срећа из Есдееса спашава Есенесде.

Поготову сада, кад су увели Демократију.

Дакле. Само то одвајање Лидера од Организације, може да буде Д од Демократје у Странци.

Све остало је К.