ТРАДИЦИОНАЛНА

ЕСДЕЕСОВА

БОДЉАВИНА

КЛАНОВА

Након одласка Радована Караџића, Есдеес је још увијек имао шансу да се убаци у колосијек Страначког Политилког Организвања.

Додуше, то вријеме је трајало кратко а завршило се формирањем Српског Народног Савеза Биљане Плавшић.

Послије тога, Регионализација, која је добро живила под Караџићем, прерасла је у нешто софистициранију борбу Кланова.

Та борба траје и данас.

Та борба диктира избор Предсједника Српске Демократске Странке.

На начин да СДС, након Караџића, више није имао Предсједника.

Имао је туђе слуге.

Чавић, слуга Сребренице, Босић, слуга Пробосанаца, Говедарица, слуга Анархиста Трга.

СНСД нема Кланове. Милорад Додик не допушта Кланове али је рад трпити Кловнове.

Есдеесови Кланови почивају на регионалној или издашној локалној Моћи.

Есенесдеови Кловнови почивају на тежњи за Моћ.

И баш кад треба да је се домогну, иза угла извири Додик.

Па, једног сабије, другог дигне, једног уколијенчи, другог одвеже.

СНСД допушта Додику да импровизује око себе.

СДС себи допушта да импровизује на Врху.

То одређује и унутрашњу организацију и изборне резултате.

Докле ће шта трајати.

Есдеес ће трајати дуго и силазно.

Есенесде ће трајати док траје Додик.

Едеес је изгубио сваку шансу да добије Предсједника, правог српског националног демократу. Јер, више не може да га нађе не том свом вршају.

Есеенесде је, такође изгубио шансу да добије Предсједника, осим Додика. То се догодило у тренутку када је пропала свака шанса да се Организација СНСД-а раздвоји у други колосијек. А да на првом остане Додик.

Ни стање у Есдеесу, ни стање у Есенесдеу, није добро за Републику Српску.

За  Есдеес, више, нема наде.

За Есенесде, још има наде.