КАКАВ ПРЕДСЈЕДНИК

ТРЕБА ЕСДЕЕСУ,

ТАКАВ ПРЕДСЈЕДНИК

ЕСДЕЕСА ТРЕБА

И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Вукота Говедарица је изјавио да још није одлучио да ли ће се кандидовати за Предсједника Српске Демократске Странке.

Ја бих га најрадије искључио из Есдееса.

Али, та његова изјава може да се схвати као да је Вукота схватио или као да лансира стару гатачку мудрост која може да оде у било ком смјеру. Или према Баби и Дједу или према Фазлагића Кули.

Вукота није капацитиран да буде Предсједник Есдееса.

Он је само један од оних који је умислио да га Посланичка Естрада, аутоматски, чини већом звијездом, љепшим и паметнијим од Лепе Брене.

По основу тога, није капацитиран ни да буде Предсједник Републике. Али. То су већ младалачке сексулане халуцинације.

Есдеес је у тешкој кризи и паду,

◘ Због тога што се није, послије Рата, трансформисао у Политичку Странку.

◘ Због вишекратног добровољног пристанка на подвођење ПДП-у. А послије, и Пробошњаштву. турцима. ПДП је формиран као манипулативна Партија преко које би се, кад дође вријеме, манипулисало Републиком Српском, у смислу курвања и нестанка. Али јој је периферни задатак био да девастира Есдеес, као јаку и националну странку. Тај циљ је имао и према СНСД-у. Јер је Иванић, као Плавшићкин први пик мандатар хтио да обједини обје Странке под своје вођство, чиме би и СНСД био заустављен.

◘ Због тога што, послије Караџића није нашао и није поштовао Лидера Странке. Нарочито оног који је спреман да изгради Странку. Јер. Лидер може да изгради али и да разграђује Странку. Једно у корист Државе, друго у своју корист.

*

Какав, дакле, Предсједник треба Есдеесу.

● Онај ко може изградити СДС као Велику Националну Странку. Остављајући по страни улоге Вође Опозиције и улоге Власти. Или саучесника у Власти.

● Из далеког СДС-а. Пошто Предсједника Странке нема на тржишту, потребно је да Предсједник СДС-а буде неко ко има дуг, издалека, есдеесов страначки стаж.

● Неко ко има политичке референце. Да је нешто конкретно био и радио. У Политици. Да му референце нису дифузне. Као ДИФ.

● Да може да уважи неистомишљенике и од страначких противника, незадовољника и фракција, да прихвати оно што је конструктивно и што може да покрене напријед.

● Који може да дође у Бањалуку и, једном, организује Бањалучки Одбор који приличи Есдеесу. Јер, овдје су се сви окушавали, од Батара, преко Професора Рајчевића до Оног Радикала, и нико није успио.

● Нема Велике Странке ако није јака у Бањалуци. Али и у још четири Града у Српској. Не може СДС бити јак а у Требињу му СНСД-овог кандидата побјеђује Грмаљ ПДП-а.

● Ко говори јасно. Да га Људи Бирачи разумију. Не само уске Есдеесовске групе.

*

Есдеес нема бољег за ове, и друге, услове, од Цицка Бјелице.

Мада ће му ова моја сторија бити оптерећујућа околност.

Мирко Шаровић је превише Шаренуља. Чим он може са турцима у Сарају, јебтињега.

Мићо Мићић се закопитио у Бијељини, и не показује жељу да изађе у ширину. Досад је имао времена да је покаже. Он би прије пришао Додику, ко Обренка, него што би искрено и предано пожелио да буде Предсјендик Есдееса.

Овај јунак у Теслићу, који је изгледао озбиљно и прибрано, није мандат, у Теслићу, који није мали, и у Есдеесу, искористио да то распростре по цијелом тржишту.

Младе снаге, Есдеес је посјекао. Јеринић Добојски је могао да буде нада. Можда Солскјер СДС-а.

Друге, оквирно потенцијалне, Есдеес је растјерао раније. Читај Босић и Говедарица.

Они, тако чине Црни Тројац Есдееса. ЧБГ. Чебеговци.

Чавић. Босић. Говедарица.

Да ли Цицку Бјелици, међутим, треба, и има ли снаге да наредних Десет Година, Десет Година, пуних, ради да би се Есдеес дигао до изборног конкуретна за Власт, то је друго питање.

Јер, такав посао захтијева и карактеристике личности које не посједују други људи, не на једном мјесту, а које морају да се користе десет или више година.

А о којима овдје нисам говорио.