ШЕТАЈУЋЕ
ДРУШТВЕНО
ОРГАНИЗОВАЊЕ
Ако искључим
екстерне индукције које дјелују преко разних уплетених ситних чворишта, преко
донација и преко друштвених мрежа, и ако искључим алијенацију која притишће
данашњу јединку и ствара му потребу неке једнократне социјалне потврде и друштвеног
исказа, Шетње као политички феномен доказ су два нова тренда.
◘ Губитак
способности за озбиљан друштвени ангажман и мукотрпно дугорочно органзовање и
рад са људима.
◘
Краткорочност. Као претежна људска особина Трећег Миленијума.
Дабоме. Читав
низ фактора довео је до ових трендова.
Финансијерски
Територијализам већ деценијама ради на уништавању и ерозији Државе и Нације,
било каквог колективитета и организације.
Стога се у колективну
и појединачну свијест убацују сугестије о криминализацији Власти, о Странкама
као Режимима, о Цркви као покварењаштву... Просто је срамота радити нешто у
државној служби, срамота је бити Власт, недемокатски је побиједити на Изборима,
нико ништа не вриједи, осим Грађана...
Убрзање
времена, згушњавање догађаја и информација, законито доводи до одустајања од
дугорочности. Чак и оне која се мјери људским животом.
Краткорочност
Појединца, претавра се у Краткорочност Нације.
Ријалити
Шетње, које се догађају од Париза па до Венецуеле, почивају на два поменута
тренда.
Али су
индуковане екстерно.
Оне се
користе као Политичко Оруђе против Парламентарне Демократије.
У Београду
отворено декламују да неће на Изборе. А хоће да сруше Власт.
У Венецуели
из Брисела именују и признају Предсједника. Не требају Избори.
У Бањалуци
Правдаши су најављивали онемогућавање Избора. А послије признали Вукоту за
Предсједника.
Друга,
суштинска питања, за свако подручје, не помињу се.
Све је,
дакле, јединствена технологија.
Политички
Организми, Институције Државе и Странке, не смију ове трендове чекати и примати
здраво за готово.
Морају се
професионализовати, организовати, процедурализовати, приближити се Људима,
чувати Парламентарну Демократију и уздизати је.
Јер боље
ништа није пронађено.
У супротном
Улица и Аморфни Грађани ће преузети све, као Губар шуме.
Али не за
своју корист, јер то они не могу, већ за нечију туђу, екстерну.
