четвртак, 08. новембар 2018.


ДОДИК ЈАЧА,
СНСД СЕ СУШИ

Обренова Група, такозвани ВИС Брус Обрен и Урош Макартни, симболична је вироза која говори о томе како је у Добоју уништен СНСД. Да би Обрен Петровић стално био Власт и да би на крају, пришао Додику у Бањалуци и Сарајеву.
Шта ће о тога имати СНСД.
Неће ништа.
Можда ни Кандидата на ванредним Локалним Изборима у Добоју.
Откако сам прије неколико година искритиковао Додика на пасја прескала, пошто сам, претходно, на њима, остао без муданаца, Додик је ојачао а СНСД је пао.
Не показује тај пад Есенесдеових 218.201 Глас, ове године, што је за скоро пет хиљада гласова више него 2014е – 213.665.
Показује пад Гласова СДС-а. Са 173.824 на 123.515, ове године.
Пад СНСД је у тих педесет хиљада гласова СДС-а.
СНСД је 2014е био на сламку до пораза, на најнижној тачки.
Након четири године, он се практично није помакао.
То што је Додик – Цвијановић тандем, потукао оне левате, фолиранте и потурице, не рачунам у успјех и резултате СНСД-а.
Држава не умире кад умре Тито.
Држава умире кад умре Политичка Идеја као Странка.
СНСД већ четири године не функционише као јединствена Странка.
Додик сада извикује Мандатара, извикује кандидате других Странака, за државне функције, организује фестивале изворних група...
Њему ће у Предсједништву БиХ, бити непријатно. Кад се сјети да ни једног од оне двојице Звизгова, није он предложио.
СНСД је разједен од фаланги ФЛМШ.
Мада је мјестимично стравично јак.
Али. СНСД Бањалука, СНСД Зворник и СНСД Требиње, гдје је најјачи, немају никакве међусобне везе нити сличности.
Као да нису у истој Странци.
Посљедица јачања Додика у Републици Српској, брине само мене и Вучића.
Мене јер то значи слабљење СНСД а Вучића јер је то најава његовог краја.
Ове у Сарајеву и Амамб, не брине Додик.
Њих брину Срби и Српска.
Али, слабљење СНСД-а иде им наруку.
Умјесто двије јаке Националне Странке, њима је боље да имају мозаик пиљака.
А такве управо насађује, леже и квоца им Додик.
Тетоши минорне отпадне и ствара нове минијатуре.
Задивљује тај Додиков талент Таља.
Али је веома опасан по Републику Српску.
Власт не може да има Став.
Као што Храм, и највећи и најљепши, није Патријарх ни Сабор. Није Српска Православна Црква.
Став има Политичка Странка.
А став је национално јак, колико је јака Странка.
СНСД већ четири године ниочему нема Став.
Чак ни Закључак.
Да ли је СНСД изгубио све шансе.
Вјероватно јесте.
Унутрашњи фронт је сада прејак и преширок.
Нема јединстене борбене линије али су пунктови тако јаки и утврђени да свако дирање у њих, носи посљедицу да се изроди Страначки САО.
Када, у овом Додиковом налету, још неколико десетина лепеза Моћи и Власти, оду у руке Туђинаца, Група, Придошлица, Партнера, због чега Велике Политичке Странке и иду у Изборе и на Власт, СНСД неће владати ничим а ни Додиком.
То, дугорочно, може да иде наруку само Сарајеву и Странцима Усранцима.