СРЕДЊЕВЈЕКОВНА

ПОЛИТИЧКА

НЕСВЈЕСТИЦА

Осам бошњачких странака је изабрало руководство Представничког Дома Парламента Федерације БиХ. Имали су 51 глас и нису питали СДА и Странке ХНС-а.

Тих Осам Федералних су СДП, ДФ, НС, СББ, ПДА, НБ, А-СДА и НиП.

Нешто познато, нешто непознато.

Али је битно разликовати Побједнике Избора од Скупштинске Већине.

Сви ће они да кажу како је то коначна побједа лијеве и грађанске опције. Како је то први корак уклањања са сцене тврдокорних Националиста.

Ја ћу да кажем да је то комбинација која је уперена против Хрвата у Федерацији.

Мала Платформа.

У Српској, СНСД је изгубио једног Народног Посланика, у односу на 2014у, али медији већ збрајају да Скупштинска Већина, око СНСД-а, броји 56.

Шта се, дакле, догађа на Политичкој Позорници.

Откуд толика ситњарија, толика политичка пиљеж, та страначка головрачад, која се намножи у толикој мјери да може да сачини Већину или да Релативног Побједника претвори у Двотрећинца.

Главни проблем је Политичко Представљање.

Овдје се нема кога представљати у Политичкој Артикулацији, осим Нацију.

То је на својој кожи најбоље осјетио СДС.

Сви остали слојеви друштва не постоје или нису подлога за Политичко Представљање. Борци, Земљорадници, Радници, Средњи Слојеви, Послодавци, Интелигенција... не постоје као друштвена леја. Понеко од њих је, тек Пластеник.

Друштво је аморфна макадамска прекривка, расути терет, сјечка, и као такво, изванредно је погодно за уситњену Политичку Артикулацију.

Којој помаже и општа хистерија против Националних Странака.

Стога су толико на удару СНСД и ХДЗ БиХ.

Политичка артикулацијска пиљеж, настаје, искључиво из два разлога.

Или да грицка друштвени колач, или да обавља посао за Странце Усранце.

Све те Мале Странке немају кога да представљају.

Па представљају саме себе. Као циркусанти, праунуци Моире Оргфеи. Шукалићи и Драшкари.

Стога се окупљају, ко бибчићи на киши, па сачине већину, ако могу, или приђу под крило неком великом.

Игнорисање Националног Слоја, као темеља Политичке Артикулације доводи до чињенице да је СНСД најстабилнија Политика Странка у цијелој БиХиС.

СДА то не може да буде, дијелом због сличних дегенративних процеса као и код СДС-а, а дијелом што муслимани нису Нација. И што их сама СДА претвара у Бошњаке, као инструмент владања Босном и Херцеговином а не у Национални Компакт.

ХДЗ такође има проблем Националне Подлоге.

Добар дио Хрватског Живља разапет је између Вјере, Нације и Комшилука.

А највећи дио гледа у Хрватску као Државу и Нацију док им ово дође као привремено боравиште и нужни смјештај.

Срби Српске су најдаље отишли у Самосталној Националности. Довољно су одмакли од Србије, коју разара Европска Аналфабетска Компромисерија, а довољно су јој близу да други у БиХ могу да демонстирају Лагани Испижђај.

СНСД има обавезу према тој ситуацији.

А не схвата је озбиљно.

Обавезу да своје Странаштво непрестано унапређује и да Национални Интерес Срба Српске до краја и очигледно формулише.

Од ових Кордона Ћоркана, нико не може да има корист.

Па ни они сами.