СРПСКА ПРАВОСЛАВНА

ЦРКВА И ВЛАСТ,

АПЕЛИ И ЛАЖИ

Ми, Епископи Српске Православне Цркве, древне и славне Пећке Патријаршије, сабрани на редовно заседање Светог Архијерерјског Сабора... упућујемо... ову поруку...

Порука се односи на Косово и Метохију.

Дакле. Поруку.

Порука је јасно изречена, обухватила је и 1244 и помињану подјелу Косова и Оружану Побуну. Окупацију.

Порука је, међутим, блага, као и сама ријеч Порука.

Не разумијем се у Организацију Цркве, њене Процедуралије и арсенал расположивог начина изрицања Ставова Опстанка.

Па не знам да ли су нешто пропустили, заобишли, па се задржали на Поруци.

Косово, одавно, није питање Црквених објеката, порушених и оних 1.500 укупних, нити је питање Вјере, нити је питање Нације.

Косово је питање Државе.

Косово је отето. Оно није ни Српска, ни Каталонија, ни Крим.

Распад Југославије, није било питање бујања Национализма, он је већ постојао. Било је питање уништења Државе, којој су Срби давали моћ.

Косово је наставак Распада СФРЈ, ударом на Државу Србију.

Јер је сам Распад имао за суштину, срж и циљ, удар на Државност Срба.

Окупацијом и отимањем Косова, Српске Државне Љестве не стоје више на земљи, пола их нестаје а пола виси у ваздуху.

Стога је то Питање Опстанка.

А Опстанак се не рјешава Порукама.

Ми, Епископи, цитирају Патријарха.

То ћу, прије, да протумачим као стање унутрашњих односа и снага. Јер, слаб је цитат Патријарха у односу не Ријеч Цркве.

Иринеј је већ рекао: Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије...

Тај Апел, као окосница Поруке, споран је, језички и значењски, из више углова.

То није Политички Став.

То је бојажљиво изриченије.

Јасно је да Вучић, кад кажем Вучић, мислим на укупан равој политичких снага и узурпаторских односа у Србији, води борбу да овлада Српском Православном Црквом.

То су радили сви Владари.

А СПЦ се није, баш, отимала.

Овом Поруком, Вучић је нешто у губитку, након почетне офанзиве.

Просјечан посматрач ће и то тешко уочити, као и даљи развој односа снага.

Засад је видљиво само ово.

◘ Порука је блага, савјетодавна, апелативна.

◘ Да не дају сагласност. Свијет се, међутим, данас, прекраја без Сагласности. Нешто више треба учинити.

◘ Кориштење јевтиних досјетки, типа Отето се може вратити а дато не може. Може. Крим је дат и поклоњен, па враћен. Не бих желио да успоређујем Квалитет Националног Материјала, на једном и на другом мјесту.

◘ Владике, које су ортодоксно Косовске, изложене су највећем нападу и притиску, у Политици и у Јавности. А мислим да је то и у СПЦ. То се коси са Поруком.

◘ У ситуацији када Власт користи Лажи, као врхунксу технологију, не само по питању Косова и Брисела, Порука и Апел Српске Православне Цркве, нису добар и пожељан лијек.

◘ Одлазак Владике Григорија, слаби Косовски Фронт. Поред тога што слаби позицију Републике Српске, у садејству са неким ранијим постављањима у која не бих сада дирао.

◘ Ми, Епископи, пропустили су добру прилику да окосницу Става Цркве, граде око Издаје и Државе.

Јер је то суштина Косова.