НЕ ЗНАМ КУД ЋУ,

НЕ ЗНА ШТА ЋУ,

НЕ ЗНАМ С КИМ САМ,

НЕ ЗНАМ ГДЈЕ САМ,

ДАКЛЕ, ИЗЕТБЕГОВИЋ

Бошњачка Политичка Номенклатура, показала се потпуно неспособном да води Народ.

Ту су евидентна два велика проблема.

◘ Та Номенклатура је настала импровизованим технологијама, приручним средствима. И нема никакву повезницу са било чиме што се прије могло подвести под Муслиманско Вођство.

Она је, пред Ратове Братства и Јединства и Распад СФРЈ, састављена од вјерских, криминалних, аналфабетских, паравојних и социјалистичко отпадних или преетикетираних елемената.

Њен аутизам, изолованост, одвојеност од Народа, од муслимана, од Муслимана, изворна је али и додатно креирана од Алије Изетбеговића, једног окорелог вјерског аутисте, творца Исламске Декларације, муслиманске Земље Сунца.

◘ Муслиманска Политичка Номенклатура је стала пред нешто за шта ни она сама а ни муслимани, нису знали шта је. Да ли Народ. Да ли Нација. Да ли Вјерници.

Та лутања нису од почетка Распада СФРЈ, она су од одласка Турака, од доласка Аустроугара, чији је Калај додатно историјски слуђивао муслимане, она су од дотјеривања дијела муслимана у БиХ, она су од одласка дијела муслимана у Турску...

У тој Номенклатури, свако је муслимане третирао како је њему одговарало. Једни као Вјернички Монолит. Други као рају и свјетину за пљачкање. Трећи као материјал за протјеривање Срба и стварање Фундаменталне Исламске Територије.

Народ, муслимани, није могао и није умио да одговори на све то. А нити да се политички артикулише. Јер никакво политичко, државно и друштвено искуство није имао.

За то је, заједно са својом Номенклатуром, био веома погодан за екстерну манипулацију. Па смо добили, у БиХ, три Нације, три елемента, поптуно различита. Различитија него што су били икад прије.

Оба та фактора довела су муслимане, Бошњаке, данас, до Бакира Изетбеговића.

Велика је грешка прелазак са Бабе на Сина.

Бакир Изетбеговић није Политичка Личност.

Његово образовање за друштво и политику, никакво је.

Његова лична лутања видљива су свакодневно, на његовом лицу и у његовим потезима.

Он не схвата шта је његова улога. Према муслиманима, прије свега. Бошњацима.

Он се бави Србима, Српском, Хрватима, Човићем...

Он се не бави Бошњацима.

Он се бави Турском.

Његов циљ је, подсвјесни циљ, нови Рат који би све то ријешио умјесто њега.

Зато он стално говори о Рату.

Будалаше. Прича о Хаубицама а ни не зна шта је то.

Зато у Програму Есдеа стоји циљ да та Секција уреди БиХ као скуп Регија.

Дакле, БиХ без Републике Српске.

То је Ратни Политички Програм.

И зато је Бакир обавезан да говори о Рату.

Политички хаос муслимана, Бошњака, трајаће дуље него што ће биолошки трајати Бакир.

А њихова Политичка Сцена остаће тешко осакаћена и кљакава, све док је на њој Бакир.

Све њих, и Номенклатуру, која се своди на СБК Сарајски Бошњачки Круг, БСЧ, Бакир Сарај Чадор, и Народ, муслимане, Бошњаке, чека тешко вријеме одустајања од БиХ, каква им је подваљена, Унитарне Босне, Наше Босне.ба, и окретања Муслиманском Националном Интересу.

Ако је то уопште реално као синтагма или категорија.

Све дотад, на Муслиманској Политичкој Сцени Биће Бакира, Комшића, Хариса, Лагумџија...

Који су у ствари Ћеле и Цаце Политике у муслимана.

Који им троше вријеме.

Кад би реално погледали уназад, видјели би да им је Харис, или Лагумџија, ненадокнадиво само узимао вријеме.

Сада га узима Бакир.

Али је најтрагичније то што га узима на начин да се не може појавити Политички Лидер муслимана за овај вијек.

Као што су Лагмџија, Харис... то исто онемогућаваи и тако штитили пут Бакиру Изетбеговићу.