ДА, МАЛО, ОКРЕНЕМ

ПРИЧУ.

ОПОЗИЦИЈА ЈЕ УЗРОК

СВИХ ЗАЛА.

ТО ЈЕ НАЈОБИЧНИЈА

РЕЖИМСКА ОПОЗИЦИЈА.

У Српској, постало је бесмислено живити под овим Опозиционим скупљањем секундарних сировина, од којих они покушавају да на праве Злато, Титанијум и Приузе од Кевлара.

Ну. То, још увијек, није све.

У Србији је постало, одавно, трагедично.

Шта ради Опозиција у Српској.

◘ Трчи за Влашћу, ко млади ждријебац за кобилама које су пишкиле. И њуши. И реагује. Увијек пост фестум. Нико не би примијетио да Власт нешто ради, да Опозиција то не извиси на стијегове и вјешала.

◘ Мисли да се Избори добијају у Народној Скупштини. У телевизијским преносима. То је толико раширено да је захватило и оног Васића, који појма нема ниочему, и оног Чавића, који се разумије у економске бројке, и оног Вукоту, који не разумије ни Васића ни Чавића.

◘ Мисли да се Странка најбоље гради у Народној Скупштни, у Сарај Медијима, које у Српској нико жив не чита, нити медитира, на БН Телевизији, коју не занима Лова.

◘ Мисли да се у Скупштинским Представама легу најбољи Кандидати Опозиције. За она мјеста која није резервисала Једна, или Инглеска Амбасада.

◘ Мисли да се ширењем Режимофобије, Пропасти, Ништавила, Бесперспективности... могу добити Избори.

*

Како стоје ствари, међутоа.

● У Политичком Сфераријуму, данас је на најнижем рејтингу Сједница Народне Скупштине. Због онога што Опозиција, већ годинама и мандатима, чини од ње. Њих.

● За све опозиционе године, а то је више од деценије, Опозиција у Српској није произвела никога ко може да буде убједљив Кандидат.

Тадића је добила од Радикала. Иванић је већ био произведен.

То је, очито, Технологија паљења ватре трљањем камена о голу гујицу.

● На сцени је бјесомучно и стално понижавање Бирача. Свакодневно забадање драчовог трња у очи Бирача, и Јавности, о Режиму, који је побиједио на Изборима, невјероватно је оптуживање Људи а правдање Себе.

Они никад не би побиједили да ви нисте гласали за њих.

● То што су Медији у служби Власти, то није никакво обиљежје Српске. То су Државни Медији. А што је нека будала повјеровала да су то Јавни Медији и да треба да служе више Опозицији него Држави, то није проблем ни Српске, ни Власти, ни Медија, већ Проблем Будале.

Опозицији не требају Медији. Треба  јој Јавност.

Исто као и Властима.

Разлика је у томе што Опозиција мисли, мисли да види, да Власт користи Медије, а не види да користи Јавност.

У томе је Власт, СНСД, да будем окрутан, у недостижној предности.

● Бирачи не разумију Опозицију. Јер им није ништа разумљиво понудила. Јер им се не обраћа, ни преко Страначке Организације, ни преко Политичких Акција, ни између Кампања.

Доклегод Опозиција нема шта да понуди у виду Националног Политичког Програма за Српску, Бирачи, и Јавност, неће се почешати.

Никога не занима спор раст БДП. БДП никад није добио Изборе.

Осим тога, Српска је иста као и све земљице окружења. Не може слоган Опозиције да буде Најгори смо, најгори.

● Ако се дубље, филозофски, погледа, Опозиција је крива за Безнађе које нам натура, о коме прича и за које окривљује Власт.

Људи одлазе из Српске.

Заборавићу да Људи одлазе одсвакле.

Зашто одлазе. Зато што су изгубили Наду. Кажу Опозиционари.

Да ли је Власт та која је задужена за Наду.

Дабоме да није.

Власт је изабрана и, рецимо, све је засрала. Они који су је изабрали, неће се надати да ће та иста Власт и све одсрати.

Нада ће се у неког другог, резервног играча.

И тренер, уводи резервног играча, кад је резултат засран, не даје постојећим и трећу копачку.

Надаш се у замјену.

Зашто Бирачи, Јавност, у Српској, не могу да се надају у замјену. У Опозицију.

Зато што је јалова, неспремна, неупућена, неспособна.

Бирачи неће да се због тога почешу, такође.

То стање Опозиције условљава само грешке Власти.

Али те грешке неће подићи Опозицију ни за пола степенице према Побједи на Изборима.

То је, у ствари, филопзофски речено, Режимска Опозиција.