НЕМОЋНА

ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ

ПРОМОВИШЕ АНАРХИЈУ:

УЗМИТЕ ПОЛИТИКУ

У СВОЈЕ РУКЕ

При томе, на најприземнији начин употребљава Јавност и конкретне људе. Употребљава људске несреће. Употребљава незапослене мајке. Употребљава људе који одлазе у иностранство.

Понаша се према Властима и Републици Српској, као да су ово Турске Власти и као да је Република Српска Турски Санџак.

Поводом истих, и тежих, догађаја, раније, на неким другим подручјима, која нису бањалучка и нису сједиште Републичке Администрације Српске, исти састав, исте странке, нису ни прстом мрднуле.

Рецимо, убиство Ристе Југовића или Срђана Кнежевића.

Или је то зато што Фејзбук није био тако развијен.

Опозицију Српској, данас, обиљажавају три ствари.

► Нижи ниво страначке организације него прије десет или петнаест година. Изван Тројне Коалиције, око СНСД, све је више странака и страњака. То је повратак у предартикулацијско доба. Странка Крајине и Посавине.

► Нижи ниво политичке опремљености. Опозиција, СДС, првенствено, данас је Трабант у односу на Голф Осам. Они немају никакву политичку вертикалу. Некад је Есдеес имао Државотворност, да им то признам, јер Српску Државу није створио Есдееес, већ Војска и Народ, данас немајуи ништа. Осим Пробосанства, којег им је, као социјалну политичку помоћ идеја, додијелили Саид и Усаид. Хуманитарно унитарно сарајево и америчка амбасада.

► Конгломератизација. Стари и искусни страначки актери се растјерују и потискују, одлазе, за шта су дијелом сами криви, јер нису градили Организацију и Процедуре, нису се прилагођавали и образовали, нису утицали на стварање Главне Политичке Идеје. Млади долазе, фрустрирани Првим Мандатом. Они мисле да је Први Мандат, као код мајкуна Први Милион, нешто што се добија на било који начин и да, послије, не треба питати на који. Они доносе и нове начине рада. Таблоидне, самопромотивне, виртуелне.

Они су против Партократије. Они имају само два циља. Срушити Власт и Заузети њихово мјесто.

Тако је Опозиција дошла до тога да сламку спаса тражи на Фејсбуку.

Шта би моглчи данас политички и револуционарно да урадимо. Могли би да формирамо Групу на Фејсбуку.

Код Странака Опозиције, као и код Фејсбука, и Друштвених Мрежа, Социјалних Медија, битне су двије врсте алијенације.

► Страначки Активаријум је отуђен од својих чланаова, гласача, симпатизера и бирача уопште. Они с њима немају комуникацију. Овио ихзу не препознају као ПОлитичку Снагу а они их не виде као своје вође и лидере. Бореновић, Вођа.

► Људи, уопште, не само млади, отуђени су једни од других. Сваки појединац има све мање људи са којима људски, уживо, комуницира. Појединац, данас, живи у неколико непостојећих свјетова, и зато бјежи од свог конретног окружења. Улаза, улице, породице.

Недостатак је социјалне потврде масован.

Људи, подсвјесно, мисле да то могу надокнадити Фејсбук Групама. Или нечим још празнијим, као што је гледање Ријалитија и поистовјећивање.

А и тај ангажман не кошта много њиховог комодитета и њихових других свјетова. Чак и кад се одазову и дођу на трг.

Неспособна Опозиција, пак мисли, да су сви они дошли, и приступили групи зато што подржавају њих, Опозиционаре. Добро ако их баш сви не подржавају, онда су сви против Власти.

Ни једно ни друго није тачно али је добро за Самозаваравање.

Тако се круг затвара.

Тако Опозициони лидери, око оног Круга Свијећа, на Тргу Крајине, уствари, сами себи пале свијеће.

И поручују. Ми немамо Политичке Идеје. Ми немамо Политику. Ми немамо Странке. Ми не знамо шта да радимо. Узмите Политику у своје руке.