ОПОЗИЦИОНАРИМА

БИ БОЉЕ БИЛО ДА

СЕБИ ЗАПАЛЕ СВИЈЕЋЕ

Промоција Опозиције на једном окупу грађана, због разјашњавања једне смрти бањалучког младића, уз фотографије паљења свијећа, на бањалучком тргу, открива њено нељудско, лешинарско и стрвинарско лице.

И помјера границе спремности на чин ради доласка на власт.

Досад је било уобичајено да се у жељи према Власти, на путу до ње, лаже, краде, подмеће, обмањује, манипулише, потурчава, смије се ко будала кад види Америчку Амбасадорку...

Али да се Смрт користи за успон на том путу, то је постало специјалитет Опозиције у Српској.

Ово је већ трећа Смрт коју бањалучка Опозиција користи за своју промоцију.

Шта је то, што лидере те Опозиције чини Људима Друге Лиге.

Филозофско политичко питање је да ле се у Опозицију регрутују Другољудаши, јер свако способан, паметаљн, лукав, подмукао, отишао је у Власт, или јој се приближио.

Или их дугорочно опозиционо самопонижавање и немоћ, чини Друголигашима.

Искуства Самоуправног Социјализма опредјељују за прву дијагнозу.

Када је СФРЈ пала, наступили су Петолигаши.

Јер је та Опозиција толико била јадна да није могла даље од Пете Лиге.

Посљедице су видљиве и данас. Без обзира што је највећи дио њих сишао са сцене.

Бањалучка Опозиција, коју подржавају, и пале, неколико Службаша, Рекеташа, Болесника и Криминалаца, покушава на најсмрдљивији начин да искористи нечију Смрт да би се представила Људима.

То је, у ствари, њихов вапај. Овдје смо. Ево нас.

Они немају чиме да се приближе Људима у нормалној комуникацији.

Људи их, једноставно, не разумију.

Зато су, неразумјући их, Нијемце назвали Нијемцима.

Ови наши су Слијепци.

Јер не виде да је то што чине понижење и оних који су спонтано, мада је то организовано, дошли на скуп, и породице, и покојника, и Јавности.

То политизовање Смрти, укључујући и неке друге случајеве, од Требиња па даље, не квалификује Опозицију Српске само као Лешинаре најнижих страсти, већ их дисквалификује да се такви Стрвинари могу да баве Животом једног Народа и једне Републике.