СЕДАМ СТРАНИХ

АМБАСАДА,

СЕДАМ ЗАЛА

НАШИХ ДАНА

Седам Страних Амбасада, како их зову Сарај Медији, као да постоје домаће амбасаде, издало је неко заједничко саопштење незадовољства зато што нису усвојене измјене неког закона у Парламентарној Скупштини БиХ.

Знам, отприлике, о чему се ради. Али не желим да се упућујем у детаље.

Зашто бих.

Важније од тога што ја то не знам, јесте чињеница да то Јавност БиХ и Српске, не зна. И не жели да зна.

Што значи да се наставља упропаштавање ових Народа. Јер је њихов државни оквир давно упропаштен. А овај надомјестак, БиХ, никада није ни имао шансу да буде државни оквир.

Нити то Седам Страних Амбасада жели.

Закон о безбједности треба да буде ствар на релацији Јавност – Политичка Артикулација – Парламент.

А не ствар на релацији ССА – Предсједници Клубова.

Није проблем што ССА даје саопштење о незадовољству.

Проблем је што нико од туземних Политичких Пичака неће рећи да је то недопустиво, непримјерено, робовласнички, колонијално и диктаторски.

Али није ни то проблем.

Проблем је што ССА, Међународна Заједница, Запад, таквим поступцима производе све нижу и нижу класу квалитета Актера Јавности.

Они су, у Србији, дошли до производње Вучића, чији компромиси и самопонижења свијетле све до Андромеде, до производње једне Брнабићке, до промјене Јавне Свијести.

Овдје су стигли тек до продукције Мектића и Вукановића.

Кад постанемо Лезбијке, биће касно.