РЕЗУЛТАТИ
ВУЧИЋЕВЕ
ПОСЈЕТЕ
ХРВАТСКОЈ
Србија нема
снагу, достојанство и кредибилитет, да се утјешим, још нема, да би ладно и
беспоговорно ишла у посјете својим непријатељима и придруженим укопницима.
Јасно је да
Хрватска, Држава Хрватска, Званична Политика, иде против Србије и Срба. Не само
оних који су преостали као нуспродукт Редарствености.
То је потпуно
наравно. Хрватска је, негдје у својој језгри, а све више и на површи, фашистичка
настамба.
Она има
подршку Европске Уније. Европа јој је претходно опростила Јасеновце и Јадовна и
прихватила да Хрватска буде Побједник против Фашизма. У Распаду СФРЈ, Противсрпском
Европском Пројекту, Хрватска је добила кључну улогу. Зато није ни регистровано
да је нестало пола милиона Срба из те Земље.
Ако се буде
нормално одвијао пут приступа Србије ЕУ, и ако ЕУ још буде, могу замислити шта
ће Хрватска да чини Србији на том путу.
Препородом
Александра Вучића, Србија је принуђена да свакодневно проводи самопонижења.
Србија је
прихватила хрватску сторију о томе да је била Агресор на Хрватску. Само још
није признала да је Србија, као Агресор, истјерала пола милиона Срба одатле. Укључујући
у тих пола милиона и оне који су остали а који вегетирају. И егзистенцијално и
национално.
Србијанска
Политика Самопонижења према Загребу, Сарајеву, Приштини, Анкари и Тирани, не
може Србији донијети користи. Може само допринијети новима наметима
самопонижења.
Вучић није
требао да прихвати позив КГК.
Србија је
требала, одавно, да формира Политику Хладне Коегзистенције на Балкану. Према својим
Непријатељима.
Али кад,
већ нема Људа и Муда за то, није требало да се прихвати позив и иде Загребу
наноге.
Србија на
тај начин амнестира Хрватску пред ЕУ.
Шаље поруку
Бриселу да Хрватска нема проблема са највећим сусједима.
Даје јој
аусвајс за нова Противсрпска Просеранија.
Умјесто да
је одбијен позив или да је одговорено контрапозивом. Дођите ви нама.
И да је се
пустило да се мало крчка у Пиранском Заливу. Па мало са Бамијама.
Без обзира
што је прва чињеница да Вучићев Лонац На Рамену, нема ту литражу, да буде Вођа
Србије, ни обични Предсидетељ, тако се не води национална и државна Политика.
То је Рабош
на дугорочну шкоду Србије.
За сваки
урез на хрватском штапу, на српском се оставе два.
