недеља, 21. јануар 2018.

СВА
МОНСТРУОЗНОСТ
ВУЧИЋА

Свако нормалан у Србији треба да се плаши Вучића.
Јер је Србију довео у стање да он може све да искористи за себе а све што он учини лоше, Цела Србија искористи против себе.
Морам признати да је довођење једног старог Народа и једне нормалне Земље, данас, у Европи, у 21ом вијеку, у такво стање, изузетна спсобност. И њега и Србије.
Одлазак на Косово и цмиздричка, плачкопичкерска и српскопонижавајућа прича, Вучићева, тамо, коначан је клин у ковчег Србије.
Она се сама више не може извући из тог ковчега.
То је била граница која могућност демократског, изборног, политички артикулисаног, националног преокрета, оставља иза себе.
Након тога, могуће је само његово насилно рушење, улично или изборно, уз иностране, западне, аранжмане.
То ће Србији донијети нове канцере, гангрене и некрозе здравог националног ткива.
Зато Запад и држи Вучића. Да га измузе што је могуће више, да се земља још више криминализује, да се политичка артикулација уништи. Па, када га сруше, да имамју чистију ситуацију, од оне која је била када је Никиолић побиједио Тадића. А Тадић није изгубио од Никоолића већ од самог себе.
Русија, пак, не може да учини за Србију више од Србије саме.
Њојзи Вучић одговара јер зна да послије њега слиједи још гори.
У чему је преломност Вучићевог одласка на Косово.
Његово театрално цмиздропижђење за Ивановићем, жалосно је и јадно.
Јер, Оливер Ивановић је био Службена Политичка Мета.
Њега нису убили Албанци.
Њега је убила Вучићева Србија.
Без обзира што је сасређеном ватром, могуће, руковао припадник неке стране тајне службе.
Вучић је дошао доље да код својих бирача, у Србији, који га искрено подржавају, а то су они аутистички, статични, унутарсрбијанци, Срби, који гутају Пинк јер своју жену никад нисду видјели голу, учврсти представу о себи, као најљудскијем српском вођи. И да их прошири. Јер он зна да му је искрена подршка све мања.
Неће бити чудо ако се појави у неком видеоклипу како спашава гушчиће из неког блата а гуска раздрагано маше крилима.
Ну. То је позориште.
Сторијом о томе како су Срби од њега тражили Оружје а он рекао Само Разговори, Вучић је понизио Србе и свео их на Руљу, Дивљаке и Будале.
Срби који су преостали на Косову, не укључујем криминалне хорде, знају да им оружје не може помоћи, да им опстанка нема. Стога нису ни помишљали на оружје.
Вучић лаже.
Он их и даље, тиме, држи у гету. Њихову судбину је превео у своје разговоре са српским истребљивачима и са упишаном Могеринком.
А Мојим Пријатељима се представља као врхунаравни представник тог јадног изгубљеног Србља. И врховни одлучитељ судбине Косова, што се тиче Србије.
Зато је та монструозност Вучића била Киески Зид.
Опозиција, шарена као и Криминалне Хорде, пропустила је прилику да поводом убиства Оливера, коликогод и то мртвозорно било, али је била посљедња прилика, истакне своју Платформу о Косову и Србији.
А не о Вучићу и курчићу.