ПОРОБЉЕНЕ ДУШЕ

ЕВРОПСКИХ

ИНОКОСНИКА

Осим Филозофске Мисли, као ријетких тренутака понеког стољећа, и нешто учесталијих узлета Умјетности, тешко се може повезати Човјека са Слободом.

Човјек није, као Територијални Колективитет, одмакао ни педаљ од Слободе Чопора.

У тој Слободи још увијек је најважнија Територија, Главни Мужјак и његови подржаваоци и дисквалификација по свим другим основама.

Што је најпоразније, Човјек ни као Појединац није закорачио у Слободу.

Већ се, напротив, на све начине приклања Елити Чопора и Територије. И настоји да се оближе том њиховом Слободом над Територијом и владавином над другима.

Човјекова Историја Слободе, само је хронологија тражења начина да се она не досегне, да се не узме и да се избјегне.

Појединац је тако заслужио, и више него му је омогућено и што му се догађа током Цивилизације, Неслободу у којој се осјећа слободно.

Све могуће диктатуре, револуције, тортуре, поробљавања, истребљења, глобализације... само су законита посљедица човјековог уживања у Неслободи.

Човјек је лажно Крволочно Биће, као и лажно Умно Створење. Због тога највише ужива у Слободи коју му донесе, натури, прода, подвали, неко други. Која је туђа.

Данас је, након двадесет вијекова, и ко зна колико још прије њих, поражавајуће гледати колоне тих чињеница о Човјековом уживању у Неслободи. И уживања у Неслободи Човјека.

Та најезда се догађа сваког трена и свуда у свијету. Она је земаљску куглу премрежила боље него гравитација и магнетска поља, боље него што је премрежио Интернет.

Тај Гугл Неслободе условљава реакције Инокосних Минијатура на Каталонску Независнсост или на Косовску Зависност.

Минијатуре Неслободе су срећне што Каталонија не може да узме своју Слободу. Што су Срби протјерани са Косова и што су сами отишли. Што Република Српска не може да се одвоји од БиХ. Што Курди узалуд иду на Референдум. Што је Референдум пишање уз вјетар. Што четирипет европских нација поробљенима држи четрдесет, педесет, европских нација. Што је Статус Територијалнох Интегритета тек Статус Надређености над милионима Људи и њихове Заједнице.

Људско биће, као обични примитивни усташки кољач, или као академски образован појединац, напросто ужива у тим сценама Неслободе, и Колективитета и Индивидуалитета.

На темељима такве иманентне, алијенативне, генетске, Неслободе, скројено је, данас и одавно, све на свијету.

Територија, Нација, Вјера, Држава, Војска, Породица.

То је Филозофска Основа данашње Цивилизације. Потка су само вијести о томе.