ХЛАДНА КОЕГЗИСТЕНЦИЈА

ТРАЈНИ ЈЕ СРПКИ ЛИЈЕК

ЗА СФРЈИШТЕ,

УЗ РАЦИОНАЛНИ

НАЦИОНАЛИЗАМ

Не морам да идем свеудиљ да би расчланио повијесне и повесне посљедице отказивања посјете Вучића Загребу.

И да је јуче била посјета, и да је никада неће бити, ништа се неће догодити.

Хрватска ће и даље да уништава оно мало Србуљака што је остало, промовише ЗДС, живи у Српској Агресији.

А Србија, Србија ће, док је ове Пичкасте Власти, и даље да се понижава. Ако не може у Загребу, може на неком другом мјесту.

Дакле, јасно је.

За Хрвате, муслимане и Шиптаре, Србија ће увијек бити Агресор, Геноцидаш, Злочинац, Фашист и слично.

Србија може да ради шта хоће, са доборм намјером или са бриселском натјером, свеједно, ништа промијенити неће.

Боље би било, да Пичкарство није захватило не само Власт и Вођу, већ и све остале, да сви, о научника до учитеља, темељно образлажу да Срби нису могли да буду Агресори јер су тамо били на Земљи и у Уставу. Да су протјерани из Хрватске, из пола БиХ, са Косова, негдје брже, негдје спорије, да су преименовани у Црној Гори.

Озбиљну Историографију и Националну Мултидисциплинарну Презентацију, не може замијенити Дачић својом изјавом о Грађанском Рату.

Ну.

То се тешко може промијенити.

Квалитет Националне Пичке одређује мањкавост њеног настајања.

Српска Политика се, међутим може промијенити.

Србија себе систематски доводи у ситуацију да више ни сама себи не може помоћи а камоли Србима изван Србије.

Како бриселује са Косовом, најежим се и ја и Република Српска. Да не почне и са Српском да тргује. Што је стари Београдски Обичај.

Србија не умије да води Политику ни колико Репубика Српска.

Власт у Републици Српској је успјела да у БиХ, из омјера Три против једнога, дође у ситуацију Два против једнога. Стратешким савезом са ХДЗ БиХ. А без Странџукела, у ситуацију Два против Једнога, у српску и хрватску корист.

Србија, која је некада ишла Сама против свих, сада иде Сама под сваког.

Од те политике Срби не могу имати користи.

Јер. Наставља се процес уништења Срба који је, на почетку, добро закамуфлиран Рапсадом СФРЈ. И борбом Словеније и Хрватске за Слободу. Сунце Ти Јебем.

Србији је сто пута боље да подржи Каталонију него да организује Унутрашњи Прдијалог о Косову. Или да иде Колинди на ноге. Или оном смрдљивом Караван Сарају. Или у Сребреницу.

То, дабоме, нема ко да уради.

Србија у Политици нема Одбојкашице, Ватерполисте, Кошаркаше. Нема Ђоковића.

Има Националне Пичке.

Али то не мијења моју Филозофију да Срби, на Балкану, на простору бивше СФРЈ, трајно треба да воде политику Хладне Коегзистенције и Рационалног Национализма.