ИЗ СРБИЈЕ

СЕ САРАЈЕВО

НЕ МИЈЕЊА,

САМО ИЗ БАЊАЛУКЕ

И МОСТАРА

Као ни Приштина и Загреб.

Али, они не могу ни изнутра.

*

Како носам Кару, по Сарајском Предсједништва Тротоару, пјевале су чобанице, те давне, седамнесте.

*

Хвалоспјеви из Споменара посјете Вучића Сарајеву, што његови, што домаћина му, што плаћеника у Смрдљивој Независности и Доларисаном Опозиционарству Српској, потпуно су у нескладу са Политичком Реалношћу и источњачко-отоманском бусолом Сарајева.

Теза да је Вучић смишљено одабрао БиХ, на почетку свог мандата, нетачна је.

Коме данас, у овом Региолонцу, Аишире, треба Вучић. И зашта.

Он је потребан само оном Бриселском Ћумезу за ноћно љубакање са Тачијем и воајерство Могеринијеве. А њему је потребна Авлија Бијеле Куће.

Никаква улога Регионалног Стабиловолта се не може изградити у Сарајеву.

Сарајево у сукобу са самим собом. И у Сукобу се чини важним. Јер ће за коју недјељу да се прогласе и Жртвом Пељешке Агресије.

Сарајеву није стало до нормализације односа са Србима, Србијом, и Српском.

С њима нарочито.

Јер би, само, изгубило Статус Жртве и свог Вјечног Кривца.

А Статус Жртве је као и Капитал. Његова је вјечна тежња ка оплођењу и повећању, ка позлаћењу.

То су Срби демонстрирали од Косовског Боја.

Па су дошли до Статуса Губитника.

Сарајево је немогуће у то да се убиједи.

Али зато му не треба чинити уступке.

Треба их пустити да уживају у свом Сарајевском Боју.

И у својих пет, шест, вијекова под Србима.

И нешто мање под Хрватима.

Сарајево мора да се помири са Србима и Српском.

Или, барем, са чињеницом о њиховом стварном и дејтонском постојању.

Србија је ту изван игре.

Она БиХ може помоћи само помажући Српску.

Али Српске Будале, у Београду, то никад неће моћи да схвате.

Иначе, БиХ неће опстати.

Стога не може Вучић Мироглагољиви, нити Србија, да мијења Сарајево.

Њега може промијенити само Бањалука и Српска

Мада се и Хрвати добро организују у Омладинску Радну Акцију Федерација 2018е.