петак, 08. септембар 2017.

ИЗ СРБИЈЕ
СЕ САРАЈЕВО
НЕ МИЈЕЊА,
САМО ИЗ БАЊАЛУКЕ
И МОСТАРА

Као ни Приштина и Загреб.
Али, они не могу ни изнутра.
*
Како носам Кару, по Сарајском Предсједништва Тротоару, пјевале су чобанице, те давне, седамнесте.
*
Хвалоспјеви из Споменара посјете Вучића Сарајеву, што његови, што домаћина му, што плаћеника у Смрдљивој Независности и Доларисаном Опозиционарству Српској, потпуно су у нескладу са Политичком Реалношћу и источњачко-отоманском бусолом Сарајева.
Теза да је Вучић смишљено одабрао БиХ, на почетку свог мандата, нетачна је.
Коме данас, у овом Региолонцу, Аишире, треба Вучић. И зашта.
Он је потребан само оном Бриселском Ћумезу за ноћно љубакање са Тачијем и воајерство Могеринијеве. А њему је потребна Авлија Бијеле Куће.
Никаква улога Регионалног Стабиловолта се не може изградити у Сарајеву.
Сарајево у сукобу са самим собом. И у Сукобу се чини важним. Јер ће за коју недјељу да се прогласе и Жртвом Пељешке Агресије.
Сарајеву није стало до нормализације односа са Србима, Србијом, и Српском.
С њима нарочито.
Јер би, само, изгубило Статус Жртве и свог Вјечног Кривца.
А Статус Жртве је као и Капитал. Његова је вјечна тежња ка оплођењу и повећању, ка позлаћењу.
То су Срби демонстрирали од Косовског Боја.
Па су дошли до Статуса Губитника.
Сарајево је немогуће у то да се убиједи.
Али зато му не треба чинити уступке.
Треба их пустити да уживају у свом Сарајевском Боју.
И у својих пет, шест, вијекова под Србима.
И нешто мање под Хрватима.
Сарајево мора да се помири са Србима и Српском.
Или, барем, са чињеницом о њиховом стварном и дејтонском постојању.
Србија је ту изван игре.
Она БиХ може помоћи само помажући Српску.
Али Српске Будале, у Београду, то никад неће моћи да схвате.
Иначе, БиХ неће опстати.
Стога не може Вучић Мироглагољиви, нити Србија, да мијења Сарајево.
Њега може промијенити само Бањалука и Српска
Мада се и Хрвати добро организују у Омладинску Радну Акцију Федерација 2018е.