субота, 30. септембар 2017.

ПРОСРПСКИ МЕДИЈУ
У САРАЈЕВУ

Савез За Промјене прихватио је инфантилну улогу коју им је додијелило Сарајево.
У политичком и у медијском смислу.
У Политичком, прихватили су да им буду гласачки робови, како би СДА у Сарајеву био власт. Како би се проводила Пробосанска Политика, а, у ствари, Пробакировска Беговска. Прихватили су да буду, заједно са Сарајевом, против Републике Српске. Да буду Опозиција Српској из Сарајева.
И све то за Четири Гузице. Иванићеву, Шаровићеву, Мектићеву и Црнаткову.
У свом сљепилу, свом бјеснилу због изборне неспособности, они не виде да не представљају Републику Српску већ представљају оруђе, не ни оружје, јер они су маљеви, буздовани и топузи, против Републике Српске.
У Медијском смислу. Сарајево им, као дјеци у јаслицама, сваког дана дијели звечке. А они се закоценили играјући се.
Археолошка ископина, дневни лист Ослобођење, препуно је Сарајевских Српских Политичара. Које, дабоме, декларише као Опозиционаре.
То је постало жалосно чак и за такве новине. Истрошило се, нереално је, бесмислено. Након дванаест година Власти СНСД, Три Мандата, Три Ти Сунца Јебем, они пуцају наслов: Власт се боји буђења Опозиције.
Сарајевске телевизије, маломало, угошћавају Лидере Опозиције.
Чешће гостују у Сарајеву него на БНТВ.
Шта је у питању.
Наивност Лидера Сазапа.
Јер те телевитије нико не гледа. Нити те новине нико не чита. Говорим о Српском Бирачком Популуму.
Њима то није сумњиво. Као ни то што високотиражни Аваз нема простора за њихове антирежимске револиције а има Ослобођење са продатих 121 примјерак.
Коме се Лидери Опозиције обраћају на тим сарајевским телевизијама и ахмедијима. Никоме. Бошњаке не занимају Срби ни у ком, па ни у опозиционом облику. Само у трајно одсутном.
Обраћају се само својим послодавцима. Робовласницима. Ево, Бвана Маса, ми радимо.
Дабоме.
Они ће рећи да у Српској немају медијског простора.
При томе неће рећи да траже да буду на РТРС заступљени колико и Власт. Колико и Власт а не колико и СНСД.
Што је немогуће. Прво. Власт отвара Аутопут а не отвара га Невласт. Друго. Могу имати постотак простора колико имају постотака у Народној Скупштини. При чему Активности Власти не улазе у постотак СНСД и коалиције.
Странци Усранци су им објаснили да су они равноправнији од Власти. И да сви у свијету, чак и у Гвинеји Бисао, сматрају да су они побиједили а не СНСД.
Објаснили су им да је и у САД тако. Сви медији су притив Трампа. И овдје би требали сви бити против Власти.
Треће Опозиција нема шта да каже. Да има, било би је у Медијима. Акција, Идеја, Чин, у политичком смислу, не може се зауставити ни у једном медију.
Шта они имају.
Имају Го Курац у ладној води.
Након 12 година њихове парламентарне борбе они су дошли до заузимања једног стола.
За још 12 неће, у Медијима, имати никакву Политичку Идеју.
Жалосна је Српска Опозиција коју морам, као књижевник за тек пунољетну омладину, да опишем ситуацијом у којој је момак ухваћен, на тавану, у дркању, почео да пријети да ће сад заћи по селу да силује.
Из Скупштине нас само могу изнијети. Бореновић.