БОСИЋ

ЗНА СВЕ О НАРОДУ

А НАРОД

О БОСИЋУ НИШТА

Мој филозофски превод је да Народа Боли Курац за Босића.

И то је сва суштина односа Народ – Политичар.

Код Срба.

Босић, иначе изнимно глуп за Политику, изрекао је неколико Будалаштина у некој емисије неке просрпске телевизије у Сарајеву.

Могу, у овом тексту, да поднесем једну од њих.

"Građani lako povjeruju u lažne političke fatamorgane. Iznenađen sam zaista koliko ljudi, kada izađu na glasanje, ne povode se svojim interesom, ne svi naravno, nego slijepo vjeruju u ono što vide na televiziji. Bio sam u prilicu da vidim koliko su stariji ljudi prijemčljivi za takve manipulacije. Poruka je da dobro razmisle o svemu što čuju. Najmanje 40 posto je smeća u javnom prostoru oko politike, mnogo poluistina koje su pokušavaju spin doktorima oblikovati u drugom smjeru."

Одмах се извињавам трудницама, хроничним болесницима и озбиљним Политиколозима.

Али не уважавам чињеницу да Босић није друштвеног и политичког образовања.

Јер не мислим да му треба забранити да се бави Политиком. Но би му требало сугерисати да чучи у углу и гледа шта се ради а не да сере по Народу. Грађанима повлака Бирачма.

Босић је ипак, онако искривљене фаце, искривљених наочара и искривљеног политичког ума, додирнуо суштински важну тему.

То, дабоме, није никакав епохални чин. То муве чине свакодневно, иако не разумију Балегу.

У политичком, страначком, изборном, смислу, Народ се дијели на Бираче и на Сам Народ.

Ово је као ЈНА дефиниција Кашике. Кашика се састоји од Дршке и од Саме Кашике.

Да би Босићу било пријемчивије.

При чему је Сам Народ онај контигент који не излази на изборе а одлучује Побједника и даје му потврду.

Тај неизлазећи контигент, увијек близу 50%, унапријед каже да се слаже са већинским опредјељењем оних који су изашли, била то половина или трећина.

И они, на тај начин, ту Трећину или Половину, претварајају у Двије Трећине.

Зато је Моћ Побједника у Политици толика.

А кукавне незналице Власт називају Режимом. Не схватајући да та Власт има прећутну, никад исказану, подршку и оних који нису изашли.

То није ради лијепе и паметне Власти. Исто би било да је половина изашлих дала Глас Есдеесу.

Есдеес, и други Сазапичићи, пак, мисле да су они који нису изашли, против Власти.

Што се ничим не може доказати.

Да јесу, они би након првог, или барем након другог мандата, изашли на изборе и то рекли.

Онај ко не разумије ове темељне конструкте Јавне Бирачке Свијести, никад не може побиједити на Изборима.

Може само побиједити Изборе. Уз помоћ Оражн Боул Револушн.

Босић, који, такође, ал екстремно и елементарно, не разумије ништа од овога, понижава НГБ Популацију. Народ Грађане Бираче.

Бирачи веома добро знају тежину сваког Политичког Пловка.

Јер сваки Политичар је Пловак. Мада је он убијеђен да је свјетуцави слатки Мамац.

То је као и ситуација у којој припрости Сељанин, у њиви, копа курузе, у прву руку, а путем наилази Незнанац. Сељанин ће по ходу и по покретима главе, одмах знати са каквим намјерама се запутио у село. И какав је ко чојек. И да ли ће назвати Бога.

А он, Незнанац, не зна, нити може знати, да ли ће Сељанину мотика одскочити од груде и посјећи курушчић са три пера.

Такав је, у длаку, однос разних Босића и Јавности. Народа, Бирача, Политичке Свијести.

Талентованији Политичар, Незнанац, знаће нешто више. Ако земља није сува, и груде нису тврде, мање ће курушчића страдати.

Али мора да буде толико талентован да не говори Сељанину да пази на курушчиће.

Сељанин то ради деценијама.

Он жели да чује нешто друго.

При томе ће свако помислити да жели Трактор. Да жели посао у граду.

А он, само жели да чује да суша неће потрајати и да ће курушчићи успјешно стићи до браде и метлица.

Некуки Политикоиди, Политички Босићи, у стању су међутим, да серу око њива и по неколико мандата. Те, та ти сорта није оптимална, то је режимска сорта. Ниси добро ретке поставио, требао си их окренути према оној шуми. Те, густина ти је лоша, није по европским стандардима.

Сељанин, пак, НГБ, може све то да поднесе. Али, ако ћеш да будеш Политичар, мораш по мирноћи његовог лица, да схватиш да те је већ послао у Пиздуматерну.

И да неће гласати за тебе.

Дакле. Бирачи не траже Чињенице. Босићеве Истине. Паре. Не траже чак ни Наду. Само траже испоруку Наде. У атмосфери која може да је прати.

Они знају да од тога, од вас, нема ништа, или ни пола.

Али желе да то чују.

Да побјеђује Истина и Чињеница, Статистички Завод би увијек побјеђивао на Изборима. Да побјеђују Паре, побјеђивале би Банке. Да побјеђује Асфалт, побјеђивала би Грађевинска Предузећа.

Онај ко не разумије како је и зашто неко побиједио, неће никад побијеити.

Зато је непристојно, да је глупо, то је очигледно, то што Босићи причају о Народу Грађанима Бирачима.

Они, НГБ, знају да сте ви Циркусанти, Мечке, који су добровољно ушли у тај тор. И они хоће да вас подрже у томе. Али то је двозначно. И да вас зајебавају али и да они мало уживају.

Остали, Сам Народ, који не изађе, такође не зависи од вас Политичара и од Политике. Као и ови први. Али неће да уради ни толико. Нити да вас подржи нити да ужива у вашим Будалаштинама.

Зато прави Политичар треба да размишља о Самом Народу. О онима који не излазе на Изборе. И да своје понашање прилагођава, коликогод је могуће и упркос својим немогућностима, тој Свијести.

А да за оне који излазе, игра Ћоркана, Курву, да разноси Наду. Да им приушти зајебанцију коју они желе.

А не да сере по путу, поред толике балеге, и свјеже и старе неколко мандата.

Кобосић.