ИЛИ НАЦИЗАМ,

ИЛИ ЕВРОПА,

ЗА СРБЕ СУ

ПОСЉЕДИЦЕ ИСТЕ

У Другом Свјетском Рату Европа се могла чистијег образа појавити пред Србима. Могла је Јасеновац, Јадовно, Паг, Пребвиловце, Бихаћ, Дрину... приписати дивљим Усташама и полудивљим муслиманима.

Историјском одјеку Нацизма и Фашизма који су Хрвати и Фесфлауерси схватили тако да треба истријебити Србе.

И срати о томе како је чак и Њемачка, и сам Хитлер, била згрожена када је сазнала шта су Усташе Хрвати радили Србима.

Када је Завршен 2СР, требало је стварати Братство и Јединство. Па се није помињало то свако страдање Срба. За десет, двадесет, хиљада жртава, српских цивила и нејачи, не треба узбуђивати полетну социјалистичку јавност.

Као што није било упутно помињати Блајбург. Да се не открије колико је Усташа бјежало испред нове ФНРЈ. Колико су крвавих руку носили собом.

Онда су наступили Ратови Распада Југославије.

Упаковано је то у разне приче. О тисућљетној жељи Хрвата да имају Државу. У велику Србију. А српске будале Вук, Шешељ и други, терцирали су том Оркестру Српске Смрти. Упаковано је у ново вријеме. Пао Берлински Зид. Пао СССР. Иако СФРЈ није имала везе ни са једним од та два артефакта.

Позадина Распада СФРЈ било је уништење Срба. Осим оно нешто између Дрине и Мораве.

Европа је, овај пут, отворено подржавала ту Политику.

И данас је подржава. Још им, само, смета Република Српска. Све остало је мање више завршено.

Ради Транспортне Заједнице Југоисточне Европе, ову моју Паралелу ће сви да прећуткују.

За будуће генерације, међутим, треба је предавати у основној школи. Макар попови на вјеронауци. Или да се уведе Општетехничко образовање о уништењу Срба.

Јер трећи пут, неће остати ни Република Српска.