уторак, 04. јул 2017.

ТЕРИТОРИЈАЛИСТИКИЊА
БРНАБИЋ

Двије Женске Особе, које се ријетко чешљају а још рјеђе перу косе, Могеринић и Брнабић, изјавиле су у дватри дана нешто што би озбиљне Политичке Планере Срба, Србије и Српске, Политичке Вође, Функционере и Политичке Извршне Најамнике, требало да забрине и узме у анализу и разматрање реченог.
Брнабићка је Блумбергу, према наслову, рекла Ако буде приморана Србија ће бирати ЕУ а не Русију.
Још голобрада а већ говори у име Србије.
У тексту није тако изричито. Али ни Брнабићка није, још, демантовала. Мада већ пљуште питања да ли је та Брнабићка срушила досадашњу политику коју је промовисала Србија. Ићи ће у ЕУ али неће радити ништа против Русије. Нити ће се затварати према Русији.
Могеринићка је, послије састанка са Предсједницима из Србије, Вучићем и Тачићем, изјавила да ће Западни Балкан бити дио ЕУ. Мнијем да је то надокнада за оне Брегзиташе.
Шта повезује изјаве Брнабић и Могерини.
Територија.
Јасно је да ЕУ, чији је изасланик Могеринијева, не занима на Балкану, па ни на Западном Балкану, мада нико не зна шта је то, ништа друго осим Територије.
Да занима, то би негдје за ових више од двадесет година од Ратова Распада, избило на видјело.
Брнабићку такође не занима ништа осим тог просеравања о Србији. Јер она ништа друго и не зна. Она је и доведена на то мјесто Премијера Србије јер не зна ништа. Она је и дала интервју Блумергу зато што не зна ништа и што је ту доведена. Блумберг је и тражио интервју од ње зато што је ту доведена.
И што треба почети са бацањем жаба у млаку воду.
Србија, ако буде приморана...
Блуомебрг не мора али би Ана Брнабића морала да објасни тај наслов и чињеницу око Приморавања.
Ко ће да примора Фактора Региона, СТЈ. Осим оних који су инсталирали Брнабићку. И послали пушкицу Вучићу да се сложи са тим.
Јасно је да се иза свега, иза цијеле те Територијализације, крије опасност по Србе. Српску и Србију.
Та три циља су једини циљеви Еунатоинтеграција.
Шта Српска и Србија могу да ураде по том питању. Или против Територијализације. Мало или ништа. Осим да се надају да ће Кина и Русија, које и данас разговарају о великим питањима, наћи простора и за ове двије мале инерпункцијске ознаке, Српску и Србију.
И да, Српска и Србија, дјелујући досљедно и стратешки озбиљно, ништа не ураде на своју штету и на штету Русије и Кине.