ЕКОНОМИЈА СЕЛА

Пријашње глупе синтагме и соцреалистичке бирократске пропагандне флоскуле треба замијенити овом политиком.

Политиком Економије Села.

Рурални развој, улагање у сеоску инфраструктуру, претварање села у рудник јевтиних посјетилаца дискоклубова... све је то пропала политика.

Сада смо дошли у ситуацију да на селу имамо старачка домаћинства, старачке пољопривредне машине и старачки коров.

Тржиште не може да регулише ништа.

То је варка на коју су у Капитализму људи приморани, јер је то невиђена тоталитатура, а у Социјализму насјели на то као кленови.

Тржиште може да регулише само бујице капитала у џепове малог броја Финансијерских Терориста.

Да би се то прекинуло, и да би се све остало регулисало, потребна је Држава.

Само Држава може да заустави одлазак сеоског становништва у градску сиротињу, евентуални његов повратак или, пак, да им омогући живот у граду а рад на селу.

То је ђаволски тежак посао.

Јер, Сељак никад није волио власт. Нити јој је кад вјеровао.

А тежак је и због тога што се и нехотично учини велика грешка.

У Српској, напримјер, изграђено је много станова за породице погинулих, инвалиде. Тако је њих много одвучено из села у град. Да буду Ратна Сиротиња. А да Села даље пустарају.

Држава Српска, ако неће да има Сиромашну Бањалуку и Сиромашну Провинцију, мора промијенити Политику Села. Мора оформити Стратегију Економије Села.

И мора престати да му баца шарене лаже у виду мало асфалта, мало водовода, мало бандера.

То значи да мора формирати Државна Предузећа која ће помагати, откупљивати, стимулисати, на живом примјеру показати како се може на селу радити и зарадити.

И људи ће схватити.

А подржавање лопова преко подстицаја за краве музаре, давање огрмне земље у закуп једном криминалцу, игра са плавим дизелом... док Шаровић чини све да Српску одсијече од било какве везе са Европом, само је давање пара у руке криминалаца.

Држава мора наћин начин коме да прода млијеко, воће, поврће.

Да натјера прерађиваче да прерађују све што Село да. Или да им ускрати дозволе за рад. А ако треба и да формира Нову Државну Витаминку.

Дабоме да је то у условима Европскоунијске окупације и тортуре, у ствари, ЕУ Политике потпуног Уништавања овог простора, сизифов посао.

Али другог пута нема.

Други пут је потпуна предаја и уништење Нације.