РАВНОПРАВНОСТ
БОСАНСКОГ
ЈЕЗИКА
У
СРПСКОЈ,
ИСТО
ЈЕ ШТО
И ОНОМАДНА
ОТОМАНСКА
НАЈЕЗДА
НА
СРБЕ
Има питања
на која политичка, стручна, медијска и свака друга Јавност у Српској, не
реагује довољно, одговарајуће или не реагује никако.
Такво питање
је и Босански Језик.
БПР,
Бошњачка Политичка Раја и у Сарај Чадору и у Републици Српској, стално тражи
Равноправност Босанског Језика.
При томе се
користе мање досјетљиве тактике и жаловитији начини утицаја на Јавност и
Свијест. А не преза се ни од кориштења дјеце.
Бошњаци,
муслимани и БПР, могу да свој језик назову како хоће. Иако говоре Српским
Језиком. На Српском Језику су прешли на Ислам, на Српском Језику су рођени, на
Српском Језику ће се и на ахирет преселити.
Мада бих им
предложио да пријеђу на Турски Језик. Да и други и они, знају на чему су.
Није могуће,
међутим, било коме другом, наметати назив свог језика.
Па то не
чини ни једна Њемачка, нити било ко други.
Захтјеви да
се бошњачким ученицима у књижице и свједоџбе Републике Српске, уписује Босански
Језик, не говори о равноправности Људи.
Они имају
Територијали Циљ.
БПР жели да
заузме Територију Републике Српске.
Пошто је
Република Српска држава, и то Држава Српског Народа, по Дејтону и Дејтонском
Уставу, БПР жели да у једној независној држави, овај пут у језичком смислу, јер
Језик није међу десет надлежности заједничких институција БиХ, уведе два
језика. Што нема нигдје.
Таква формула
се покушава издејствовати у Македонији. И издејствоваће се, али ће то значити
или подјелу или предају Македоније.
Стога је
Захтјев за равноправношћу Босанског Језика у Српској, најцрња окупација
Републике Српске.
На њу се
мора свакодневно реаговати.
Напримјер.
Законом који ће обавезати МУП Српске да код сваког издавања Личне Карте
аутоматски уписује Држављанство Српске. А не да то буде слободна воља.
Јер.
Држављанство Републике Српске стоји и у Дејтонском Споразуму.
Дакле.
Бошњак који добије ЛК, и живи у Српској, аутоматски добија и Уставно
Држављанство. Онда, аутоматски, нема право на Босански Језик. Али може да
еглени шњиме.ба.
