ЗАШТО ЈЕ

РАДОЈИЧИЋ

ИДЕAЛАН

СТРАНАЧКИ

КАНДИДАТ

ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА

БАЊАЛУКЕ

► Зато што има година баш колико треба. А поличтиког искуства двапут више.

► Зато што има веома добро утемељење у Организацији, што је учествовао у њеној градњи, био је Генерални Секретар, и што је, свакодневно, повезан са микроорганизационим ћелијама. Јер је укотвљен у том сегменту који је најважнији за сваког кандидата, на било ком нивоу.

Никад не можеш толико радити за себе колико за тебе може да ради организација која те прихвати, кандидује и подржи.

► Јер поштује Страначке Организационе Процедуре. Многе је и сам креирао. А то је у Великој Политичкој Странци, коликогд то изгледало бирократизационо или сувопарно, неопходно. Ако не поштујеш процедуре, чиниш незадовољним и небитним обиман слој члалова и активиста и тако их пасивизујеш или окрећеш против себе.

► Не припада Бизнис Класи Есенесдеа. То га чини отпорним на многобројне интересе који настоје да искористе сваку Власт, сваку Администрацију и сваку Странку на Власти. Радојичић је рецепт како Велика Политичка Странка треба да гради и користи своје кадрове. Давање позиција и кандидатура екстерној екстраинтересној бизнис класи, најбржи је пут пада са Власти.

Радојичићева кандидатура може бити прекретница у шкодљивој политици Есенесдеа која се показала као преширока рука за раздјељивање позиција сваком ко мало замаше репом пред нашим ногама. А није нас, Есенесде, та шкодљива политика, коштала само зато што Опозиција не умије да се политички позиционира, да формулише двије политичке реченице и што мисли да је Српска Политичка Моћ у Сарајеву а не у Бањалуци.

► Зато што је координатно спектралан у политичким темама које је апсолвирао током два мандата у Народној Скупштини.

Он експертски зна како функционише политички систем у свим слојевима. За разлику од многих других, нарочито опозционара, који само знају гдје су њихове јасле. Па одмах с врата иду у тај угао. И десет година преживају исто сијено.

► Зато што је прихватљив многим групама и слојевима, не само у Бањалуци, и изван страначкх слојева и организаторијума.

► Зато што је страначки, колективистички и политички поткован па је њему и са њим лако радити кампању. Код многих других, кампању им мораш водити као школовање или допунско образовање одраслих.

За десет година сам се нагледао и нарадио свашта. Од „генијалног кандидата“, који је прво јутро кампање у Одбор донио три литре штока, једна је била начета, до Јунака који је на митинзима почео да прича паролама Есдееса.

► Зато што има тимове. А и раније их је имао. Није му то сад пало на памет. Окупио је неколико тимова младих људи, за различите кампањске послове. Иако многе ствари зна изнад појединаца, није побјегао у самоизолацицију Великог Кандидата и Богомданог Лидера који све зна а остале, около, пушта да се кољу и глуме да нешто важно раде.

Тај дух колективизма, коликогод био тежак и непрактичан, потребан је сваком озбиљном кандидату.

► Веома добро зна и користи Политичку Азбуку. Можеш преспавати кампању и бити сигуран да неће у неком наступу улетјети у сокак за који ћеш требати двије недјеље да га затрпаш и пред Јавношћу замаскираш.

Мање је познато да је Гаврило Бобар, кандидат Есенесдеа у Бијељини, ономад, изгубио изборе, највећим дијелом, јер је упо кампање обећао Јањи општину. Претежним дијелом је изгубио јер није желио да слуша шта треба да ради. А сам није знао.

► Зато што уважава све факторе и слојеве. Треба много пута прочитати оно што је рекао послије сједнице Предсједништва ГО БЛ, на званичној објави кандидатуре.