УСИТЊАВАЊЕ
СРБИЈЕ
Изгледа,
све што расте и треба да расте.
Све што је
ушло у Изборе у Србији, ући ће и у Народну Скупштину Србије.
Скрпоздолне
листе, трипут истрошене и смијешно комбиноване, у мојој оптици нису имале
никакве шансе. Па ни Радуле листа Доста је било.
Први резултати
такође смијешног Цесида, формираног за друге потребе, друга времена и друге
намјере, говорили су о томе да је Цензус Горе Далеко за све, осим за Дачића,
Шешељића, и Наравно Вучића. Коме је додијељено 58%.
Да и народ
и листе и они који би да се зову Опозиција, одмах замру.
Онда је
наступила Ћутња Рикања.
А Предсједник
РИК-а је прочитао први саопштај као опроштај. Тако зидобелно, као да се ради о
изборима у Темишвару.
Током ноћи
многи је цензус сазрио.
Све то,
дабоме, не мора да значи да је било манипулације и да је неко наређивао РИК-у,
благоугодним ријечима Пуштајте их преко цензуса.
Јер Цензус
је сиромашни рођак Цензуре.
Одуство Монолитне
Опозиције, коликогод она била нереална, а објаснићу да је била реална,
пројектовани је циљ ових Избора у Србији. Као што се Монолитном Опозицијом жели
нешто постићи тако се, можда још више, жели постићи и многобројним безизгледним
листама.
Ако су се
могли спојити Ђинђић и Коштуница, ономад, и ако су се могли спојити Трио ЧБЧ,
сада, могла се спојити и сва опозиција са једним вођом. Тада би притисак на Вучића
био много већи и тада би се дало повода бирачима да изађу у већем броју и да
више гласају Против него За.
Могла је,
да су Страни Аранжери и Велики Кројачи тако хтјели. Јер за властиту такву креацију,
у Србији одавно нема шнитова, маказа и кројача.
Опозиција,
која се сада окупља код Рашковићке и иде у РИК, шарена је. А без Шешеља је. Једини
прави противници су ДСС и друштво, који су против ЕУНАТО и Радуловић који је
против Вучића.
Све остало
ће шаренило показати прије или касније.
Инструктори
за толико листа нису имали за циљ да ослабе Вучића већ да разједине и ослабе
сваког од њих појединачно.
У постизборној
ноћи, очито се водила борба, да ли их разједињене пустити и у Народну
Скупштину.
Преовладала
је снага која жели дерегулацију, уситњавање и даље атрофирање политичке сцене.
Јер СНС је
одавно смрвљен. На тој Вучићевој листи нема кога нема а нико није из СНС-а. И он
сам ту странку више не помиње.
Знајући да
је у питању процес дробљења и дерегулације, блиједи Дачић је у ноћи послије
Избора саопштио да је Социјалистичка Партија успјела да сачува идентитет. Веома
чудна постизборна изјава.
Сада ће се
великим бројем прекоцензусаша та сцена даље гранулирати.
Србија ће,
тако постати Вучићева Земља Листа. Умјесто Демократија Политичких Странака.
