КАО НЕКАД КАПИТАЛИЗАМ,

ЉЕВИЦА СЕ МОРА

ОКРЕНУТИ

ЈАКОЈ ДРЖАВИ И НАЦИЈИ

Иако је Режис Дебре, прије двије године, изјавио Љевица је већ мртва; оно што преживљава је или патетично или пародично; можда би требало да се позабавимо нечим другим, стање ствари На Љевици не стоји тако. Погоршава се.

Мртва је, дабоме, наша класификаија Љевице. Као и вријеме у коме је Класична Љевица егзистирала.

А то значи да се хумус Љевице премјестио на неку другу раван. Данас није међу Радничком Класом која не постоји. Није ни међу Средњим Слојем којег уски капитаелитистички нуклеус све више потискује низ живин стуб друштвене и егзистенцијалне важности.

Дебре је у праву. Нема више Комуниста. Социјалиста, Социјалдемократа.

Остао је само Капитализам.

Капитализам, пак, не може бити побједник над Љевицом. Јер Љевица је Иделогија, Једнакост и Демократија, а Капитализам је Технологија, Ширење и Профитирање.

Као што се Капитализам премјестио из широког слоја власника, током Индустријске Револуције и кратког постиндустријског доба, у све мањи број џепова, међу Елитне Моргановце, тако се и Љевица преселила из Радничке Класе у Широки Осиромашени Слој, неколико степеница ниже. Односно, требала би бити у том слоју. Али још није.

Љевица се данас тражи.

Многи догађаји који се нижу на Европској Траци, јер Европа је увијек била легло Љевице, споро јој долазе упамет.

Посљедњи догађај који би требао да тргне Љевицу јесте Мигрантска Тектоника и Терористичка Реторика.

Љевица данас мора редизјанирати своје циљеве и алатке.

Циљеви више нису Радничка Класа, Три Осмице и Социјлано Управљиво Тржиште.

Већ су поменути Широки Осиромашени Слојеви.

Алати више нису Револиције, Преврати и Комунизам већ Држава и Нација.

Савез Независнх Социјалдемократа је то одавно схватио. Можда мало свјесно а више подсвјесно. Под притиском Опстанка Републике Српске и Српског Народа овдје.

Лагани површњак ће рећи да је Есенесде преузео реторику Радована Караџића и тако завладао. А да о Републици Српској говори само ради остана на Власти.

То су оплазе друштвене стварности и менталне дезоријентације.

Шта је, дакле бит Капитализма. Ширење.

Шта му у Перманентној Експанзији смета. Границе и Националне Државе.

Шта Капитализам чини да то онемогући. Руши Државе, окупира их, распарчава, доводи марионете, поништава Нације кроз грађане, кроз уништавање њихове историје, вјере, културе и образовања. Некад су му ваљале јаке националне државе, док је протекционизам био једна од степеница монополног богаћења. Али, пошто је обавио Други Свјетски Рат, такође као степеницу свог монополног богаћења, капитализму су Границе, Државе и Нације почеле да сметају. Управо двије и по деценије имамо на сцени бјелодано, нескривено, рушење тих препрека.

Све ово је поједностављен скенер токова и трендова. Али је необорив.

Капитализам у сојој експанзији има крај. Идеологија Љевице нема краја. Док има живих људи.

Капитализму ће крај бити у свеопштем уништењу. Љевица је увијек дијелом и идеализам, неоствариво, и зато нема краја.

Љевица, дакле, данас, какогод се звала, мора да се окрене Јакој Демократској Држави и Организованом Мозаику Нације. Пошто једно без другог не може и пошто су обоје брана Капитализму.

А тек након тога могуће је говорити и дјеловати на заштити и напретку Широких Осиромашених Слојева.

То се мора радити одмах. Јер ријеке Миграната и Терориста нису ништа друго до капитлаистички рушиоци НДД Сфере, рушиоци Граница, Држава, Нација.