среда, 12. август 2015.

НИЈЕ ПОМИРЕЊЕ
ВУЧИЋЕВ АУТОПУТ.
ЗАТРПАШ БАЗИЛИКУ
И ИДЕШ ДАЉЕ.
СРЉАШ ДАЉЕ.

Мало спина, мало кина.
У погледу Вучићеве иницијативе о установљавању једног југословенског дана почасти свим жртвама Братства & Јединства.
Против чега сам, апсолутно. И било чега Југословенског, братственог и јединственог. Чак ни тржишта. Иако сам дијете те Југославије, која ме је отхранила, школовала и запослила. Не преко везе.
Али. Ако ником није ваљала онаква Заједничка Држава, не можеш је замијенити Заједничким Сузама.
Ако је Заједништво било лажно, Сузе ће да буду стварне. АлуК.
Ма. Не једите елементарна историјска говна.
Видим. Талијан Фратини, њихов Црнадак, каже да је Вучићев потез Велики Искорак. Али је жалосно што није наишао на одоборавање.
Други Спинаши посипају нас причом о томе како је Вучић предложио епохалну европску ствар, послије Брантовог клечања у Пољској, али ништа од тога, само је на чистац истјерао Тачија, Милановића, Бакира.
Па зар њих треба тјерати на чистац.
Чисти су ко најчистије Зло.
Вилијем Монтгомери, бивши амерички амбасадор на Балкану, а сада на трајном боравку овдје, реалнији је, као да је Цијаш а не Дипломат.
Каже. Подјеле у БиХ су веће него прије рата.
Дабоме да су веће. Због подјела је све и покренуто. А са њима је све и почело.
Трендови не кривудају. Они иду праволинијски. Понекад мало успоре, застану, неко се завара, али наставе даље праволинијски, правотрендовски. Трендови нису Криве Дрине. Они, чак, и не дозвољвају да неко покушава да их исправља.
А у БиХ, мада и на другим мјестима, Мржња је тежак тренд. На том пољу расту Подјеле, не треба КАН, НПК, ни Уреа, не требају хербициди, пестициди и инсектициди. Мржња не дозвољава да ишта расте око ње. Њој ни кромпирова златица нема приступа.
У таквој ситуацију, ситуацији Босанске Мржње, гдје је вријеме распада појединих елемената и по неколико милиона година, у ситуацији хрватске мржње према Србима, бошњачке још фундаменталније, српске према Шиптарима, и обратно, мијењати Трендове Мржње јевтиним кинеским кофетима као што су Пружена Рука или Заједнички дан Сјећања, може пасти напамет само оном ко мора или оном ко не схвата ништа. Не у Политици, већ и у жувоту.
Ну.
Пошто се у то укључио и Фратини, а разумијем да Талијани боље разумију Србе од других аустроугара, мене наводи на сумњу да то са тим Југо Помирењима може постати нови спин међународне заједнице, Странаца Усранаца. Стварање виртуелне помириљиве Југославије.
Што није нелогично. Јер се тако лакше може управљати већим простором и јер појединачни лидери, и државуљци, онда, губе на важности. У смислу, зајеби Миле тај Референдум, видиш да је Вучић постао Свјетионик.

Мада треба сачекати још озбиљнијих знакова за такву моју констатацију.