3469.
КОМПЛЕКСАШКИМ
ПОКРАЈЦИМА
ОПТИМИЗАМ
СЛУЖИ
ЗА
ЗАЈЕБАНЦИЈУ
На Интернету
постоји портал фронтал.ба. Који има Редакцију, СТЈ. Као што мој блог има борд
директора. А на том порталу.ба постоји и извјесни Зарђан Пухало. Зарђан, јер
је, по слици за своју тетку и њену комшиницу, коју фура на интеру, млад човјек.
А зарђао. Иначе се виче Срђан. Пошто је као и ја, са тих брдусина, калиновичких
кажу, по којима се људи вичу а не дозивају.
Некидан је
објавио текстуљак о Љубави и Срећи у Републици Српској, са чим се он, у ствари
недуховито зајебава. Итакото. Текст је, каже, написао поводом позива Предсједника
Републике да јавно мнијење треба да буде позитивно а не депресивно.
На Интеру је
његов текстуљак одмах похвалио Бранислав Бореновић, власник скупштинске
дискусионе и репликанске биртије Код Два Папка.
Пуно сам
текста потрошио на два небитна Рјаба Јавна.
Битан је тај
Црни Талас Јавности.
Којег су овдје
донијели странци, рат, разочарање људи општом пљачком и пропашћу, аматерски и
болесни политичари, курсаџије новинарства, вјесници промјена и реформатори свега
оног што не схватају и неразумију.
·
Црни Талас
Јавности замијенио је Новинарство.
Најбољи
новинар је онај који нађе седамнаесточлану породицу, од које је пола већ помрло
од глади. А најбоља редакција, повлака Медиј, јесте онај који успије да сними
изјаву како Влада за њих није урадила ништа.
·
Црни Талас
Јавности замијенио је Политику.
Најбољи политичар
онај је који умије што пластичније, репортажно, књижевно, да ослика пропаст. Све
је пропало. А Власт сваког јутра устане и поново упропаштава све. Онај политичар
који се извјешти у опису пропасти, тако да је и велику поплаву срамота што не
може да уништава онако како он прича, такав се кандидује за најбоље функције.
·
Црни Талас
Јавности замијенио је слободу медија и става.
Слобода медија
је као и Она Ствар. Сви је воле и сви прочају о њој а само неколицина зна о
чему се ради. Остали се јебу ко штуке. Покрајци, комплексаши, маргиналци, црноталасци,
на стотине онаквих какве сам поменуо на почетку текста, мисле да је слобода
медија и слобода говора само у црнилу. Срамота је рећи нешто позитивно. Да је
неко запослио 50 приправника. Срамота је некога похвалити. Срамота је гласати
за Буџет јер је повећана ставка битна за крај из којег долази посланик Перица
Бундало. Посланик нема слободу става. Он мора да устане и каже да је Буџет који
предлаже Влада Српске, најцрња пљачка Срба, Српске, БиХ, Мађарске и њемачке аутомобилске
индустрије а да су премијерка и предсједник вође организованог криминала.
·
Црни Талас
Јавности замијенио је јавну дискусију.
У таквом
пројекторијуму сви слајдови су освијетљени прије развијања и само пројектују
црнило. А у црнилу нема јавне дискусије. Има само јавне дисквалификације. Нема
аргумената. Само лажи и моји извори. Владика иде у Америку. Игор има осам
посланика.
·
Црни Талас
Јавности замијенио је и прекрио јавне размишљатеље о политици, економији,
друштву, култури.
Тако се Зарђан
Пухало не стиди што и на његовом порталу има младих људи који се озбиљно баве
неком темом. А он се бави просерицама. Како би се додворио једном Бореновићу.
То ме и брине.
Сад, кад га је
јавно похвалио Народни Бореновић, заобадаће се преко седам њива. Његов ће
комплексашки мозговник доживјети ерекције црних ганглија и успеће се на својој
спирали барем један завој више. Можемо очекивати још зарђале духовитости и
нихилизма.
Зарђан Пухало
је производ иностране мреже за лов ситне рибе по сиротињским земљицама. Мали
Плаћеник. Ебертовац. У јавности се представља, као и сви из тог кордона,
црнилом, унитаризмом, пуна су му уста БиХ, нихилизмом, иселимо се, општом
јевтиноћом у ставовчићима без увјерења, идеје и убјеђења. Само нек се сере по
дворишту.
Јавности
Републике Српске, као и свакој Јавности, потребан је Реални Оптимизам, Слободна
Дискусија, Валидна Аргументација.
Стварност се
састоји од већине позитивних састојака. Од вриједности које су изнад нуле и
изнад површине. Од свијетлих тачака којих је више него црних. Иначе, не би, та
Стварност, ни постојала. Постојала би Антистварност.
Хиљаде људи у
овом тренутку нешто стварају, раде, унапређују, смишљају. Јебе им се за Додика,
Есенесде, Пробосића, Власт и Пухала.
Дабоме, да
Пухала то не могу да схвате. Они Стварност гледају кроз призму Додика. И кроз
пластичне наочаре комплекса, вјероватно, што нису успјели да буду нешто важно
код Додика. Па су постали важни код Еберта. И за њега играју Еберећке Ебертуте.
Ну. Додик није
Стварност. Није Есенесде. Није Република Српска.
Онај ко није
уз Додика има обавезу да не гледа Стварност кроз Додика. Имају и ону који су
уз. Али овдје говорим о Успухалима као Друштвеном Црнокласју.
Али, пошто
некима Ил говорио, ил прдио, треба сачекати ко ће похвалити Бореновића. Па онда
ко ће похвалити Бореновићевог похвалитеља. И тако, Срле, ситније, Срле, црније,
међу Интернетлије, напиши нам најбитније.
